Bolesti srca i krvnih sudova često se doživljavaju kao pretežno muški problem. Međutim, one su i kod žena jedan od vodećih uzroka obolevanja i smrti. Rizik nije isti tokom celog života: menjaju ga trudnoća, hormonske promene i vreme ulaska u menopauzu, ali i povišen krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi, pušenje, višak kilograma i nedovoljno kretanje.
Srce žene nije anatomski drugačije u smislu koji bi zahtevao potpuno posebnu medicinu, ali postoje okolnosti karakteristične za žene koje pružaju važne informacije o budućem zdravlju. Zato procena kardiovaskularnog rizika ne bi trebalo da se završi pitanjima o pritisku, holesterolu i pušenju. Važni su i tok trudnoća, eventualni gestacijski dijabetes ili preeklampsija, vreme nastupanja menopauze, kao i određena ginekološka i autoimuna oboljenja.
Da li estrogen štiti srce žene?
Estrogen utiče na krvne sudove, metabolizam masti, raspored masnog tkiva i osetljivost organizma na insulin. To je jedan od razloga zbog kojih žene pre menopauze u proseku kasnije razvijaju aterosklerotske bolesti nego muškarci.
Ipak, često ponavljana tvrdnja da „estrogen štiti srce“ previše pojednostavljuje složen odnos hormona i kardiovaskularnog zdravlja. I mlađa žena može imati visok krvni pritisak, dijabetes, nasledno povišen holesterol ili druge ozbiljne faktore rizika.
Istovremeno, smanjenje nivoa estrogena nije jedini razlog zbog kojeg se rizik povećava posle menopauze. Važni su i starenje, promena telesne mase i rasporeda masnog tkiva, manje kretanja i postepeno nagomilavanje drugih faktora rizika.
Hormoni, dakle, jesu deo priče, ali nisu jedino objašnjenje.
Trudnoća je svojevrstan test opterećenja za srce
Tokom trudnoće povećavaju se količina krvi u cirkulaciji, broj otkucaja srca i količina krvi koju srce pumpa. Većina zdravih žena ove promene dobro podnosi, ali kod nekih trudnoća može otkriti sklonost ka povišenom pritisku, poremećaju regulacije šećera ili drugim problemima koji ranije nisu bili uočljivi.
Zbog toga se trudnoća ponekad opisuje kao prirodni test opterećenja za srce i krvne sudove. Komplikacija koja se završi porođajem ne mora biti samo prolazan problem. Ona može predstavljati rano upozorenje na povećan kardiovaskularni rizik u godinama koje slede.
Posebno su značajni povišen pritisak u trudnoći i preeklampsija, gestacijski dijabetes, prevremeni porođaj, kao i rađanje bebe male u odnosu na trajanje trudnoće.
To ne znači da će žena koja je imala neku od ovih komplikacija obavezno razviti bolest srca. Znači da trudnoću treba posmatrati kao deo njene celokupne zdravstvene istorije i da nakon porođaja ne treba zaboraviti na redovne kontrole.
Preeklampsija se ne završava uvek porođajem
Preeklampsiju karakteriše povišen krvni pritisak koji se javlja tokom trudnoće, uz znake da su zahvaćeni i drugi organi. Nakon porođaja pritisak se često normalizuje, ali time ne nestaje podatak da je trudnoća bila komplikovana preeklampsijom.
Žene koje su je imale kasnije češće razvijaju hroničnu hipertenziju i imaju veći rizik od bolesti srca i moždanog udara. Rizik je naročito izražen kada se preeklampsija pojavila rano, bila teška ili se ponovila u više trudnoća.
Zato je važno da žena taj podatak navede lekaru i godinama kasnije, čak i kada je od trudnoće prošlo mnogo vremena. Potrebno je periodično proveravati krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, telesnu masu i druge faktore rizika.
Gestacijski dijabetes je upozorenje i za srce
Gestacijski dijabetes najčešće se povlači nakon porođaja, ali pokazuje da organizam ima povećanu sklonost ka insulinskoj rezistenciji. Žene koje su ga imale imaju veći rizik da kasnije razviju predijabetes i dijabetes tipa 2, a samim tim i bolesti srca i krvnih sudova.
Zbog toga uredan šećer neposredno nakon trudnoće ne znači da su dalje kontrole nepotrebne. Potrebno je nastaviti praćenje glukoze prema preporuci lekara, voditi računa o telesnoj masi, kretanju i ishrani i na vreme prepoznati predijabetes.
Trudnoća u ovom slučaju daje dragoceno upozorenje mnogo pre nego što se pojave ozbiljne posledice.
Šta se događa sa srcem tokom menopauze?
Menopauza ne izaziva bolest srca preko noći. Kardiovaskularni rizik raste postepeno tokom menopauzalne tranzicije i godina koje slede.
U tom periodu često dolazi do nepovoljnih promena u lipidnom profilu, uključujući povećanje LDL holesterola. Menja se i raspored masnog tkiva, koje se češće nakuplja oko struka. Mogu se povećati krvni pritisak i insulinska rezistencija, odnosno smanjiti sposobnost organizma da održava stabilan nivo šećera u krvi.
Valunzi, noćno znojenje i poremećen san sami po sebi ne znače da žena ima bolest srca. Ipak, loš san, dugotrajna iscrpljenost, smanjenje fizičke aktivnosti i druge promene koje prate ovaj period mogu se udružiti sa postojećim faktorima rizika.
Zato su perimenopauza i prve godine nakon menopauze dobar trenutak za temeljnu procenu zdravlja, a ne samo za kontrolu ginekoloških simptoma.
Rana menopauza zahteva dodatnu pažnju
Kada menopauza nastupi pre 45. godine, a posebno kada funkcija jajnika prestane pre 40. godine, dugoročni rizik od bolesti srca i krvnih sudova može biti povećan.
Važno je utvrditi zbog čega je do ranog prestanka funkcije jajnika došlo i proceniti celokupno zdravstveno stanje. Posebnu pažnju treba obratiti na krvni pritisak, masnoće i šećer u krvi, pušenje, telesnu masu, fizičku aktivnost i porodičnu istoriju ranih bolesti srca.
Da li hormonska supstituciona terapija štiti srce?
Hormonska supstituciona terapija, koja se naziva i menopauzalna hormonska terapija, može veoma efikasno ublažiti valunge, noćno znojenje i druge simptome menopauze. Međutim, ona se ne uvodi prvenstveno radi sprečavanja infarkta ili moždanog udara.
Odnos koristi i rizika zavisi od godina žene, vremena proteklog od početka menopauze, vrste i načina primene hormona, kao i postojećih bolesti i faktora rizika. Kod zdravih žena mlađih od 60 godina ili tokom prvih deset godina od početka menopauze, koje imaju izražene simptome i nemaju kontraindikacije, odnos koristi i rizika najčešće je povoljniji nego kada se terapija prvi put uvodi u starijem životnom dobu.
Odluka se donosi individualno, nakon procene rizika od tromboze, moždanog udara, bolesti srca, karcinoma dojke i drugih stanja. Hormonsku terapiju zato ne treba ni demonizovati ni predstavljati kao univerzalnu zaštitu za srce.
Kakve veze sindrom policističnih jajnika ima sa srcem?
Kod žena sa sindromom policističnih jajnika češće se javljaju insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2, povišen krvni pritisak, poremećaj masnoća u krvi i nakupljanje masnog tkiva oko struka. Svi ovi poremećaji povećavaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
To ne znači da policistični jajnici neposredno oštećuju srce niti da će svaka žena sa ovim sindromom razviti kardiovaskularnu bolest. Međutim, PCOS je razlog da se na vreme provere i redovno prate krvni pritisak, šećer, lipidni profil, telesna masa i obim struka.
Da li žene imaju drugačije simptome infarkta?
Bol ili pritisak u grudima najčešći je simptom infarkta i kod žena i kod muškaraca. Žene, međutim, nešto češće istovremeno osećaju otežano disanje, mučninu, bol u leđima, vratu ili vilici, neuobičajen umor, slabost ili hladan znoj.
Problem nastaje kada se takve tegobe pripišu stresu, menopauzi, problemima sa želucem ili iscrpljenosti, naročito ako bol u grudima nije izražen. Zbog toga simptome ne treba proglašavati nevažnim ili „samo hormonskim“ bez odgovarajuće procene.
Iznenadan bol ili pritisak u grudima, otežano disanje, hladan znoj, mučnina, izrazita slabost ili bol koji se širi u ruku, leđa, vrat ili vilicu zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Koje vrednosti žena treba da zna?
Procena zdravlja srca ne zahteva veliki broj egzotičnih analiza. Najvažnije je redovno meriti krvni pritisak i poznavati osnovne metaboličke pokazatelje.
Lipidni profil obuhvata ukupni, LDL i HDL holesterol i trigliceride. Glukoza natašte i, kada je potrebno, HbA1c pomažu u otkrivanju predijabetesa i dijabetesa. Ženama koje su imale gestacijski dijabetes potrebno je praćenje šećera i nakon trudnoće, prema planu koji odredi lekar.
Lipoprotein(a), odnosno Lp(a), nasledno je određen faktor rizika koji se obično meri jednom u odraslom dobu. Njegovo određivanje naročito može biti korisno kod osoba sa porodičnom istorijom ranog infarkta ili moždanog udara, veoma visokim holesterolom ili kardiovaskularnom bolešću koja se ne može dovoljno objasniti uobičajenim faktorima rizika.
Insulin, HOMA indeks, upalni markeri i hormonske analize nisu deo rutinske procene zdravlja srca kod svake žene. Određuju se kada za to postoji konkretan razlog.
Kada žena treba posebno da proveri zdravlje srca?
Procena je naročito važna ako žena ima povišen krvni pritisak, holesterol ili šećer, puši, ima višak masnog tkiva oko struka ili bliskog srodnika koji je rano oboleo od bolesti srca.
Lekaru treba pomenuti i preeklampsiju, hipertenziju ili gestacijski dijabetes tokom trudnoće, prevremeni porođaj, ranu menopauzu i sindrom policističnih jajnika.
Autoimune bolesti, poput sistemskog eritemskog lupusa i reumatoidnog artritisa, takođe mogu povećati kardiovaskularni rizik. Budući da su češće kod žena, važno je da i one budu uključene u celokupnu procenu.
Nije potrebno čekati menopauzu da bi se počelo sa prevencijom. Zdravlje srca gradi se tokom čitavog života.
Zdravlje srca posmatra se kroz ceo život žene
Trudnoća, reproduktivno zdravlje i menopauza nisu odvojeni od kardiologije. Oni mogu otkriti rizik koji se uobičajenim proračunima ne vidi odmah.
Najvažnije je da se komplikacije trudnoće ne zaborave čim se žena porodi, da se tegobe u menopauzi ne pripisuju automatski hormonima i da se tradicionalni faktori rizika shvate ozbiljno. Povišen pritisak, holesterol, šećer, pušenje i nedovoljno kretanje ostaju ključni, ali ih kod žena treba posmatrati zajedno sa reproduktivnom i hormonskom istorijom.
Reference
- De Backer J, Haugaa KH, Hasselberg NE, et al. 2025 ESC Guidelines for the management of cardiovascular disease and pregnancy. Eur Heart J. 2025;46(43):4462–4568. doi:10.1093/eurheartj/ehaf193. ESC smernice
- Maas AHEM, Rosano G, Cifkova R, et al. Cardiovascular health after menopause transition, pregnancy disorders, and other gynaecologic conditions: a consensus document from European cardiologists, gynaecologists, and endocrinologists. Eur Heart J. 2021;42(10):967–984. doi:10.1093/eurheartj/ehaa1044. PubMed
- Parikh NI, Gonzalez JM, Anderson CAM, et al. Adverse pregnancy outcomes and cardiovascular disease risk: unique opportunities for cardiovascular disease prevention in women. Circulation. 2021;143(18):e902–e916. doi:10.1161/CIR.0000000000000961.
- El Khoudary SR, Aggarwal B, Beckie TM, et al. Menopause transition and cardiovascular disease risk: implications for timing of early prevention. Circulation. 2020;142(25):e506–e532. doi:10.1161/CIR.0000000000000912. AHA naučni dokument
- The North American Menopause Society Advisory Panel. The 2022 hormone therapy position statement of The North American Menopause Society. Menopause. 2022;29(7):767–794. doi:10.1097/GME.0000000000002028. PubMed
- Teede HJ, Tay CT, Laven JJE, et al. Recommendations from the 2023 International Evidence-based Guideline for the Assessment and Management of Polycystic Ovary Syndrome. Fertil Steril. 2023;120(4):767–793. doi:10.1016/j.fertnstert.2023.08.017. PubMed
