Visok krvni pritisak jedan je od najvažnijih faktora rizika za infarkt, moždani udar, srčanu i bubrežnu slabost. Ipak, hipertenzija često godinama ne izaziva nikakve tegobe. Čovek se može osećati sasvim dobro dok povišen pritisak postepeno oštećuje krvne sudove i vitalne organe.
Zbog toga se hipertenzija ne može prepoznati samo na osnovu glavobolje, zujanja u ušima ili crvenila lica. Jedini pouzdan način da je otkrijemo jeste pravilno merenje krvnog pritiska. Dijagnoza se, po pravilu, ne postavlja posle jednog merenja, niti se terapija uvodi samo zato što je pritisak jednom bio povišen. Pritisak je potrebno izmeriti više puta, u ordinaciji i kod kuće, a zatim lekar procenjuje da li je lečenje potrebno. Pri tome se ne gleda samo visina pritiska već i godine, opšte zdravstveno stanje i rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
Šta pokazuju gornji i donji pritisak?
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zidove arterija dok cirkuliše kroz telo. Prikazuje se pomoću dve vrednosti.
Gornji, odnosno sistolni pritisak, nastaje u trenutku kada se srce stegne i potisne krv u krvne sudove. Donji, dijastolni pritisak, meri se dok se srce između dva otkucaja opušta i ponovo puni krvlju.
Ako aparat pokaže 135/85 mmHg, broj 135 predstavlja gornji, a 85 donji pritisak. Oba podatka su važna, ali se sa godinama često više povećava gornji pritisak, jer veliki krvni sudovi postaju manje elastični.
Kada se krvni pritisak smatra povišenim?
Prema evropskim smernicama, hipertenzija tj. visok krvni pritisak postoji kada je krvni pritisak izmeren u ordinaciji 140/90 mmHg ili viši. Kod kućnog merenja granica je nešto niža –vrednost od 135/85 mmHg ili više smatra se visokim krvnim pritiskom.
To ne znači da je svaki pritisak ispod 140/90 bezazlen. Vrednosti između 120–139 mmHg za gornji i 70–89 mmHg za donji pritisak u najnovijim evropskim smernicama označavaju se kao povišen krvni pritisak. One još ne moraju značiti hipertenziju, ali ukazuju da pritisak treba pratiti i proceniti druge faktore rizika, kao što su pušenje, povišen holesterol, dijabetes, bolest bubrega ili ranije preležan infarkt i moždani udar.
Zašto se na internetu pominje i granica od 130/80?
Različite vrednosti koje se navode u tekstovima često zbunjuju čitaoce. Razlog je to što evropske i američke smernice ne koriste potpuno iste kriterijume. U američkim smernicama hipertenzijom se smatra pritisak od 130/80 mmHg ili viši, dok evropske smernice za postavljanje dijagnoze u ordinaciji i dalje koriste granicu od 140/90 mmHg.
Bez obzira na različite granične vrednosti, evropske i američke smernice polaze od istog principa: što je krvni pritisak viši, veći je rizik od infarkta, moždanog udara i drugih bolesti srca i krvnih sudova. Odluka o uvođenju terapije zato ne zavisi samo od izmerene vrednosti. Osobi koja je već imala infarkt ili moždani udar lečenje može biti potrebno ranije nego mlađoj osobi sa istim pritiskom, ali bez drugih faktora rizika.
Kako se pravilno meri krvni pritisak kod kuće?
Merenje kod kuće je važno jer pomaže da se dobije realnija slika o kretanju pritiska. Međutim, rezultat može biti pogrešan ako se pritisak meri odmah nakon fizičke aktivnosti, razgovora, kafe ili cigarete.
Najmanje 30 minuta pre merenja ne treba pušiti, piti kafu niti vežbati. Pre merenja treba isprazniti bešiku, sesti i mirno odmoriti oko pet minuta. Leđa treba da budu oslonjena, stopala na podu, a noge neprekrštene. Ruka se postavlja na podlogu tako da manžetna bude približno u visini srca. Tokom merenja ne treba razgovarati.
Prednost imaju automatski, klinički provereni aparati sa manžetnom za nadlakticu. Manžetna mora odgovarati obimu ruke, jer premala može pokazati viši, a prevelika niži pritisak od stvarnog.
Pritisak se meri dva puta, sa razmakom od približno jednog minuta, a obe vrednosti treba zabeležiti. Kada se proverava da li osoba ima hipertenziju ili koliko dobro terapija deluje, obično se meri ujutru i uveče tokom najmanje tri, a poželjno sedam dana. Lekaru treba pokazati sve zabeležene rezultate, a ne samo najvišu vrednost.
Prilikom početne procene pritisak treba izmeriti na obe ruke. Ako su izmerene vrednosti različite, narednih nekoliko merenja treba raditi takođe na obe ruke kako bi se proverilo da li postoji stalna razlika ili je bila privremena.
Ako je pritisak stalno viši na istoj ruci, ubuduće se meri na toj ruci.
Aparat za kućno merenje dobro je povremeno poneti na pregled kako bi se njegova očitavanja uporedila sa merenjem u ordinaciji.
Kako se potvrđuje dijagnoza hipertenzije?
Krvni pritisak se prirodno menja tokom dana i može privremeno porasti usled fizičke aktivnosti, uzbuđenja, bola, stresa, kafe, nikotina ili samog dolaska u ordinaciju. Ako je u ordinaciji povišen, lekar će najčešće preporučiti ponovljena merenja ili praćenje kod kuće. Druga mogućnost je 24-časovno merenje, poznato kao holter krvnog pritiska. Mali aparat automatski meri pritisak u određenim razmacima tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti i spavanja.
Ovakvo praćenje može otkriti da je pritisak visok samo u ordinaciji, dok je kod kuće normalan. To se naziva hipertenzija belog mantila. Kod nekih ljudi događa se suprotno: pritisak u ordinaciji je uredan, ali je kod kuće ili na poslu povišen. Reč je o maskiranoj hipertenziji, koja može ostati neprimećena ako se oslonimo samo na povremena merenja kod lekara.
Merenja kod kuće i 24-časovno praćenje pomažu i osobama koje već uzimaju terapiju. Na taj način može se proveriti da li lekovi održavaju pritisak pod kontrolom tokom celog dana i noći, kao i da li je pritisak u pojedinim periodima suviše nizak.
Zašto nastaje visok krvni pritisak?
Kod većine ljudi ne postoji samo jedan uzrok hipertenzije. Na njen razvoj zajednički utiču nasledna sklonost, godine, višak kilograma, mnogo soli u ishrani, nedovoljno kretanja, pušenje, češća upotreba alkohola, dugotrajan stres i loš san. Rizik je veći i kod osoba koje imaju dijabetes, povišene masnoće u krvi ili bolest bubrega.
Kod manjeg broja pacijenata povišen pritisak nastaje kao posledica druge bolesti ili upotrebe određenih lekova. Uzrok mogu biti bolesti bubrega, poremećaji rada nadbubrežnih ili štitaste žlezde i opstruktivna apneja u snu. Pritisak mogu povisiti i pojedini lekovi i preparati, među kojima su neki lekovi protiv bolova, kortikosteroidi, dekongestivi za otpušavanje nosa, hormonska kontracepcija i stimulansi.
Na takozvanu sekundarnu hipertenziju posebno se sumnja kada se visok pritisak pojavi u mlađem dobu, nastane naglo, veoma je visok ili ostaje nekontrolisan uprkos pravilnoj primeni više lekova. Tada je potrebno tragati za osnovnim uzrokom, jer lečenje osnovne bolesti može znatno poboljšati kontrolu pritiska.
Da li visok krvni pritisak izaziva simptome?
Najčešće ne. Mnogi ljudi godinama imaju hipertenziju, a da se pritom osećaju zdravo. Glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, lupanje srca ili krvarenje iz nosa mogu se javiti iz različitih razloga i nisu pouzdan znak visokog pritiska. Tegobe su češće kada je pritisak veoma visok ili je već došlo do komplikacija, pa ne treba čekati simptome da bi se pritisak izmerio.
Zašto je važno lečiti hipertenziju?
Ako je krvni pritisak dugo povišen, zidovi arterija trpe veće opterećenje i postepeno se oštećuju. Srce mora snažnije da radi kako bi potisnulo krv, pa srčani mišić može da se zadeblja, a vremenom i oslabi.
Posledice nelečene hipertenzije mogu biti infarkt, moždani udar, srčana slabost, poremećaji srčanog ritma, oštećenje bubrega i slabljenje vida. Oštećenje sitnih krvnih sudova u mozgu povezuje se i sa postepenim slabljenjem pamćenja i razvojem demencije.
Cilj lečenja zato nije samo smanjivanje brojeva na aparatu. Održavanjem pritiska pod kontrolom štite se srce, mozak, bubrezi, oči i krvni sudovi, a smanjuje se verovatnoća nastanka ozbiljnih komplikacija.
Kako se leči visok krvni pritisak?
Lečenje zavisi od visine pritiska i ukupnog zdravstvenog rizika. Kod nekih osoba dovoljno je promeniti životne navike i pratiti vrednosti, dok je kod drugih potrebno odmah uvesti lekove.
Terapija se ranije započinje kod ljudi koji već imaju bolest srca ili krvnih sudova, dijabetes, hroničnu bolest bubrega ili znake oštećenja organa.
Promene navika je neophodna bez obzira da li je terapija uvedena ili se pritisak prati. Najviše pomažu smanjenje prekomerne telesne mase, manje soli i industrijski prerađene hrane, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, ograničavanje alkohola i regulisanje sna. Ove mere mogu sniziti pritisak i pojačati dejstvo terapije.
Koji lekovi se koriste za snižavanje pritiska?
Postoji više grupa lekova za lečenje hipertenzije, a izbor zavisi od godina, visine pritiska, drugih bolesti i lekova koje osoba već koristi. Najčešće se primenjuju ACE inhibitori ili sartani, blokatori kalcijumskih kanala i tiazidni ili tiazidima slični diuretici.
ACE inhibitori i sartani opuštaju krvne sudove i posebno su korisni kod mnogih pacijenata sa srčanom ili bubrežnom bolešću. Ove dve grupe imaju sličnu ulogu, ali se ne uzimaju zajedno. Ako ACE inhibitor izazove uporan suv kašalj, lekar može odlučiti da ga zameni sartanom.
Blokatori kalcijumskih kanala šire krvne sudove i efikasno snižavaju pritisak. Kod nekih osoba mogu izazvati oticanje oko članaka, crvenilo lica ili glavobolju.
Diuretici pomažu bubrezima da izluče višak soli i vode, ali tokom njihove primene ponekad treba kontrolisati elektrolite, mokraćnu kiselinu i funkciju bubrega.
Beta blokatori se ne uvode rutinski svakom pacijentu samo zbog povišenog pritiska. Imaju važno mesto kada postoje i određene srčane bolesti, na primer angina pektoris, srčana slabost, ubrzan rad srca, pojedini poremećaji ritma ili ranije preležan infarkt.
Zašto se često propisuju dva leka?
Mnogim osobama jedan lek nije dovoljan da bi se pritisak dobro regulisao. Zbog toga se lečenje često započinje kombinacijom dva leka koji deluju na različite načine, ali u manjim dozama. Takav pristup može biti efikasniji i lakše se podnositi nego stalno povećavanje doze samo jednog leka.
Kada su dva ili tri leka smeštena u jednoj tableti, terapija je jednostavnija i manja je verovatnoća da će pacijent neku dozu zaboraviti. Odgovarajuća kombinacija ipak nije ista za sve, pa se terapija prilagođava svakom pacijentu. Cilj je pronaći kombinaciju i doze koje pouzdano održavaju pritisak u preporučenom opsegu, bez neprihvatljivih neželjenih dejstava.
Zašto se lekovi uzimaju svakog dana?
Lekovi najčešće ne mogu trajno da izleče visok krvni pritisak tj. hipertenziju, ali održavaju krvni pritisak pod kontrolom dok se redovno uzimaju.
Neki lekovi počinju da snižavaju pritisak već nakon prve doze, ali je za njihov pun i stabilan efekat često potrebno nekoliko dana, a ponekad i nekoliko nedelja. Zato ne treba zaključiti da terapija ne deluje ako je pritisak i dan ili dva nakon njenog uvođenja još povišen. Lek treba uzimati redovno, meriti i beležiti pritisak, a dozu ne treba samostalno povećavati niti terapiju prekidati.
Ako su vrednosti dobre, to znači da terapija deluje, a ne da je hipertenzija nestala. Lekove zato treba uzimati redovno a ne samo kada aparat pokaže visok pritisak, dozu ne treba samostalno povećavati ili preskakati kada je rezultat uredan. Nagli prekid pojedinih lekova može izazvati naglo povećanje pritiska, ubrzan rad srca i druge komplikacije.
Međutim, ako je pritisak veoma visok, stanje se pogoršava ili se pojave bol u grudima, otežano disanje, slabost jedne strane tela, poremećaj govora ili vida, ne treba čekati da terapija počne da deluje, već odmah potražiti medicinsku pomoć.
Koliki pritisak treba postići terapijom?
Ciljna vrednost krvnog pritiska nije ista za svakoga. Prema najnovijim evropskim smernicama, kod većine odraslih koji uzimaju terapiju poželjno je postići gornji pritisak između 120 i 129 mmHg, a donji između 70 i 79 mmHg, pod uslovom da se takve vrednosti dobro podnose.
Kod veoma starih, krhkih osoba, pacijenata koji imaju tegobe pri ustajanju ili ozbiljne pridružene bolesti cilj se određuje opreznije. Pritisak ne treba snižavati po svaku cenu ako to izaziva vrtoglavicu, nestabilnost, padove ili izrazitu slabost. Važno je postići najbolju moguću zaštitu od komplikacija bez narušavanja svakodnevnog funkcionisanja.
Šta ako visok krvni pritisak ostaje visok uprkos terapiji?
Kada pritisak nije dobro regulisan, to ne znači odmah da lekovi ne deluju. Najpre treba proveriti da li se pravilno meri, da li se terapija uzima svakodnevno i da li drugi lekovi ili preparati mogu povisiti pritisak. Važni su i unos soli, alkohola, telesna masa i kvalitet sna.
Ako pritisak ostaje povišen i pored redovne primene odgovarajuće kombinacije najmanje tri leka, od kojih je jedan diuretik, može se posumnjati na rezistentnu hipertenziju. Tada lekar proverava moguće bolesti bubrega, hormonske poremećaje, apneju u snu i druge uzroke, a terapiji po potrebi dodaje još jedan lek.
Kada je visok pritisak razlog za hitnu pomoć?
Vrednost od 180/120 mmHg ili više zahteva ozbiljnu procenu. Potrebno je sesti, mirovati nekoliko minuta i ponoviti merenje, bez samostalnog uzimanja dodatnih doza lekova.
Ako je veoma visok pritisak praćen bolom ili pritiskom u grudima, otežanim disanjem, iznenadnom slabošću jedne strane tela, poremećajem govora ili vida, zbunjenošću, gubitkom svesti ili izrazito jakom i neuobičajenom glavoboljom, treba odmah pozvati hitnu pomoć. Takvi simptomi mogu ukazivati na akutno oštećenje srca, mozga, aorte ili drugih organa.
Ako simptoma nema, ali je pritisak i nakon ponovljenog merenja i dalje 180/120 mmHg ili viši, potrebno je bez odlaganja kontaktirati lekara radi daljih uputstava. Pritisak ne treba naglo obarati na svoju ruku, jer i prebrzo snižavanje može biti opasno.
Visok krvni pritisak – Lečenje u trudnoći i kod hroničnih bolesti
Trudnoća zahteva poseban izbor terapije, jer neki često korišćeni lekovi za pritisak, uključujući ACE inhibitore i sartane, ne smeju da se koriste tokom trudnoće. Žena koja planira trudnoću treba na vreme da se posavetuje sa lekarom kako bi terapija, ako je potrebno, bila zamenjena bezbednijom. Lekove ne treba prekidati samoinicijativno.
Kod osoba sa dijabetesom, bolešću bubrega, srčanom slabošću ili ranije preležanim infarktom i moždanim udarom terapija se bira tako da, osim snižavanja pritiska, dodatno štiti ugrožene organe. Zato dve osobe sa istim vrednostima pritiska ne moraju dobiti iste lekove niti imati potpuno iste ciljne vrednosti.
Kod starijih ljudi posebno se prati pritisak u stojećem položaju. Ako pri ustajanju naglo opada, mogu se javiti vrtoglavica, nesigurnost i padovi. Terapija se zato prilagođava postepeno, uz procenu opšteg stanja, samostalnosti i načina na koji osoba podnosi postignute vrednosti.
Kontrole su deo lečenja
Nakon uvođenja ili promene terapije potrebne su češće kontrole kako bi se proverilo da li pritisak opada i da li se lekovi dobro podnose. Kod pojedinih terapija lekar će zatražiti i analize krvi radi kontrole funkcije bubrega i nivoa kalijuma, natrijuma ili drugih elektrolita.
Kada se pritisak stabilizuje, kontrole mogu biti ređe, ali merenje kod kuće i dalje ima značaj. Korisno je voditi jednostavan dnevnik i zabeležiti datum, vreme, obe izmerene vrednosti, puls i eventualne tegobe. Tako lekar dobija mnogo pouzdaniju sliku nego na osnovu jednog rezultata zapamćenog ili izmerenog neposredno pred pregled.
Najčešća pitanja o visokom krvnom pritisku
U koje doba dana treba uzimati lekove?
Lekove treba uzimati svakog dana u približno isto vreme, prema uputstvu lekara. Ne postoji jedno vreme koje odgovara svim pacijentima i svim lekovima. Važnije je da se terapija uzima redovno nego da se samostalno premešta u jutarnje ili večernje sate.
Da li kafa mora potpuno da se izbaci?
Kafa može kratkotrajno povisiti pritisak, ali većina osoba sa dobro kontrolisanom hipertenzijom ne mora potpuno da je izbegava. Važni su količina i individualna reakcija. Pritisak ne treba meriti najmanje 30 minuta nakon ispijanja kafe.
Da li lekovi za pritisak stvaraju zavisnost?
Ne. Potreba da se terapija uzima svakodnevno ne znači da lekovi stvaraju zavisnost, već da je hipertenzija bolest koju treba dugo lečiti. Kada se lek prekine, pritisak može ponovo porasti jer je prestalo njegovo dejstvo, a ne zbog zavisnosti.
Šta uraditi ako se zaboravi doza leka?
Postupak zavisi od leka i vremena kada je doza propuštena. Treba slediti uputstvo za konkretan lek ili se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom. Ne treba uzimati dvostruku dozu da bi se nadoknadila propuštena.
Visok pritisak se može uspešno držati pod kontrolom
Uspešno lečenje hipertenzije ne znači povremeno dobiti dobar rezultat na aparatu, već održavati pritisak stabilnim tokom vremena. Redovno merenje, odgovarajuće životne navike, pravilno odabrana terapija i kontrole predstavljaju jednu od najvažnijih mera zaštite srca, mozga, bubrega i krvnih sudova.
Reference:
- McEvoy JW, McCarthy CP, Bruno RM, et al. 2024 ESC Guidelines for the management of elevated blood pressure and hypertension. Eur Heart J. 2024;45(38):3912–4018. doi:10.1093/eurheartj/ehae178. ESC smernice
- Mancia G, Kreutz R, Brunström M, et al. 2023 ESH Guidelines for the management of arterial hypertension. J Hypertens. 2023;41(12):1874–2071. doi:10.1097/HJH.0000000000003480. PubMed
- Stergiou GS, Palatini P, Parati G, et al. 2021 European Society of Hypertension practice guidelines for office and out-of-office blood pressure measurement. J Hypertens. 2021;39(7):1293–1302. doi:10.1097/HJH.0000000000002843. PubMed
- Jones DW, Ferdinand KC, Taler SJ, et al. 2025 AHA/ACC Guideline for the prevention, detection, evaluation, and management of high blood pressure in adults. Circulation. 2025;152(11):e114–e218. doi:10.1161/CIR.0000000000001356. AHA smernice
- World Health Organization. Guideline for the pharmacological treatment of hypertension in adults. Geneva: WHO; 2021. WHO dokument
