Miris paljevine, zamućen vazduh i nadražaj u grlu jasni su znaci da je dim stigao do nas. Međutim, dim od požara može uticati na kvalitet vazduha i kada požar nije u neposrednoj blizini, pa čak i kada se golim okom ne vidi. Sitne čestice nošene vazdušnim strujama mogu preći stotine, a ponekad i hiljade kilometara.
Za osobe koje imaju alergijski rinitis ili astmu to predstavlja poseban problem. Dim najčešće ne izaziva klasičnu alergiju, ali nadražuje sluzokožu nosa, očiju i disajnih puteva. Kada se ovo nadoveže na već postojeće alergijsko zapaljenje izazvano polenom, simptomi mogu postati znatno izraženiji.
Šta se nalazi u dimu od požara?
Sastav dima zavisi od toga šta gori, temperature sagorevanja i vremenskih uslova. Šumski požari stvaraju mešavinu gasova, vodene pare, organskih jedinjenja i čestica različite veličine. Ako gore kuće, vozila, plastika ili drugi veštački materijali, u vazduh mogu dospeti i dodatne štetne supstance.
Sa zdravstvenog stanovišta najveću pažnju privlače fine PM2.5 čestice. Njihov prečnik je manji od 2,5 mikrometara, zbog čega mogu da zaobiđu deo prirodnih zaštitnih mehanizama nosa i dopru duboko u pluća.
Ove čestice mogu izazvati oksidativni stres i zapaljenje, povećati osetljivost disajnih puteva i pogoršati postojeće bolesti pluća i srca. Zato dim od požara nije problem samo za ljude koji se nalaze blizu plamena.
Da li je dim od požara alergen?
Dim od požara prvenstveno je iritans, a ne alergen.
Kod alergijske reakcije imunski sistem prepoznaje inače bezopasnu supstancu, poput proteina iz polena, kao pretnju. Kod senzibilisane osobe ponovni kontakt sa tim alergenom pokreće imunsku reakciju i oslobađanje medijatora, među kojima je i histamin.
Dim deluje drugačije. Njegove čestice i gasovi neposredno nadražuju sluzokožu i podstiču zapaljenje, bez neophodnog učešća specifičnih IgE antitela. Zbog toga na dim mogu reagovati i osobe koje nemaju nijednu potvrđenu alergiju.
Ipak, dim i alergija mogu delovati istovremeno. Kod osobe čija je sluzokoža već zapaljena zbog polena dodatna izloženost dimu može pojačati curenje i zapušenost nosa, suzenje očiju, kašalj i nelagodnost u grudima.
Kako razlikovati alergiju od reakcije na dim?
Razliku nije uvek moguće jasno napraviti, naročito tokom sezone polena i požara.
Za alergiju su tipični svrab nosa i očiju, napadi kijanja, vodenast sekret iz nosa i ponavljanje tegoba nakon kontakta sa određenim alergenom. Kod nadražaja dimom češće se javljaju peckanje i suvoća očiju, grebanje u grlu, promuklost, neprijatan suv kašalj i osećaj pritiska ili pečenja u grudima.
Povišena telesna temperatura nije tipična ni za alergiju ni za uobičajenu reakciju na dim. Ako se pojave temperatura, izražena malaksalost, bolovi u mišićima ili gust sekret, treba razmišljati i o respiratornoj infekciji ili drugom uzroku tegoba.
Kod ljudi koji imaju i alergiju i astmu simptomi se mogu preplitati. Tada je važnije prepoznati da li se javlja otežano disanje nego pokušavati da se svaki pojedinačni simptom pripiše polenu ili dimu.
Dim od požara i alergijski rinitis
Kod alergijskog rinitisa sluzokoža nosa već je preosetljiva i zapaljena. Dim može dodatno da naruši njenu zaštitnu funkciju, uspori prirodno uklanjanje čestica i pojača nespecifičnu preosetljivost nosa.
Zbog toga osoba može imati izraženu zapušenost, curenje nosa ili kijanje čak i kada koncentracija polena nije posebno visoka. Lekovi koji ublažavaju alergijsku reakciju mogu pomoći kada je alergija deo problema, ali ne mogu u potpunosti ukloniti neposredan nadražaj izazvan dimom.
To je važno kako se terapija ne bi samoinicijativno povećavala svaki put kada su simptomi jači. Prvi korak je, kad god je moguće, smanjivanje izloženosti zagađenom vazduhu.
Zašto je dim posebno opasan za osobe sa astmom?
Dok su podaci o direktnom uticaju požara na alergijski rinitis ograničeniji, povezanost dima od požara sa pogoršanjem astme znatno je bolje dokumentovana.
Fine čestice mogu izazvati zapaljenje i sužavanje disajnih puteva, što dovodi do kašlja, sviranja u grudima, stezanja i nedostatka vazduha. Tokom perioda povećanog zagađenja dimom beleži se više pogoršanja astme i obraćanja zdravstvenim službama.
Osobe koje imaju astmu treba da redovno koriste propisanu kontrolnu terapiju i da imaju plan postupanja u slučaju pogoršanja. Lek za brzo olakšanje simptoma treba koristiti onako kako je lekar preporučio. Ako je potreban češće nego inače ili ne donosi očekivano olakšanje, potrebno je javiti se lekaru.
Ko je posebno osetljiv na dim?
Tegobe se mogu javiti svakome, ali su posebno ugrožene osobe sa astmom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, alergijskim rinitisom i kardiovaskularnim bolestima.
Veću pažnju zahtevaju i deca, trudnice, starije osobe i ljudi koji rade ili vežbaju napolju. Deca imaju disajne puteve koji se još razvijaju, u odnosu na telesnu masu udišu više vazduha nego odrasli i često su fizički aktivnija, pa tokom igre mogu udahnuti veću količinu zagađujućih čestica.
Rizik zavisi od koncentracije čestica, trajanja izlaganja, intenziteta fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja osobe. Čak i zdravi ljudi mogu osetiti peckanje očiju, grebanje u grlu i kašalj kada je vazduh veoma zagađen.
Da li duvanski dim deluje na isti način?
Dim od požara i duvanski dim nisu isti, ali imaju jednu važnu zajedničku osobinu: oba sadrže fine čestice, gasove i supstance koje nadražuju disajne puteve i podstiču zapaljenje.
Duvanski dim sadrži karakterističnu mešavinu nikotina, ugljen-monoksida i velikog broja toksičnih i kancerogenih jedinjenja. On ne izaziva klasičnu alergiju na isti način kao polen, ali može pogoršati alergijski rinitis i predstavlja dobro poznat okidač napada astme.
Posebno je problematično pasivno pušenje. Deca izložena duvanskom dimu imaju veći rizik od respiratornih infekcija, češćih i težih napada astme, respiratornih simptoma i usporenog razvoja pluća. Otvaranje prozora, uključivanje ventilacije ili pušenje u drugoj sobi ne uklanjaju izloženost osoba koje borave u istom zatvorenom prostoru.
Ostaci duvanskog dima mogu se zadržati na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima i drugim površinama. Ova pojava naziva se „dim iz treće ruke”. Najvažnija zaštitna mera zato nije provetravanje prostorije nakon pušenja, već da se u domu i automobilu uopšte ne puši.
Tokom perioda kada je spoljašnji vazduh već opterećen dimom od požara naročito je važno da zatvoren prostor ne opterećujemo dodatnim izvorima čestica. Pored cigareta, to mogu biti nargile, sveće, mirisni štapići, sagorevanje drveta i pripremanje hrane koje stvara mnogo dima.
Aerosol elektronskih cigareta nije samo „vodena para”. Može sadržati nikotin, fine čestice i druge supstance koje nadražuju disajne puteve, pa vejp ne treba koristiti u zatvorenom prostoru u kojem borave druge osobe, naročito deca i ljudi sa astmom.
Kako se zaštititi kada je vazduh zagađen dimom?
Kvalitet vazduha treba proveravati preko zvaničnih mernih stanica i pouzdanih aplikacija, jer intenzitet mirisa i vidljivost nisu pouzdani pokazatelji količine PM2.5 čestica. Vremenski uslovi mogu menjati koncentraciju dima iz sata u sat.
Kada je vazduh loš, treba skratiti boravak napolju i izbegavati trčanje, intenzivno vežbanje i teške fizičke poslove. Tokom napora dišemo brže i dublje, pa veća količina čestica dospeva u pluća.
Prozore i vrata treba držati zatvorene dok dim traje, a prostor provetriti kada merenja pokažu poboljšanje kvaliteta vazduha. Klima-uređaj, kada postoji ta mogućnost, treba podesiti na recirkulaciju kako ne bi uvlačio spoljašnji vazduh.
Prenosivi prečišćivač sa HEPA filterom može smanjiti koncentraciju finih čestica u prostoriji ako je uređaj prilagođen njenoj veličini i koristi se prema uputstvu proizvođača. Prednost treba dati uređajima koji ne proizvode ozon, jer je prizemni ozon i sam nadražujuća zagađujuća materija.
U zatvorenom prostoru treba izbegavati sve što dodatno stvara čestice: pušenje, paljenje sveća i mirisnih štapića, korišćenje kamina i usisavanje bez odgovarajućeg filtera. Ako je moguće, korisno je odrediti jednu prostoriju u domu u kojoj će vazduh biti što čistiji.
Da li maska štiti od dima?
Dobro postavljena maska odnosno respirator klase FFP2 ili FFP3 može smanjiti udisanje finih čestica iz dima. Američka oznaka N95 odnosi se na sličnu vrstu zaštite od čestica.
Da bi maska bila efikasna, mora dobro da naleže uz lice, bez većih otvora oko nosa i obraza. Brada može znatno smanjiti zaptivanje. Hirurške i platnene maske ne pružaju pouzdanu zaštitu od veoma sitnih čestica dima.
Ni FFP2, FFP3 ili N95 maska ne filtrira sve gasove koji se mogu nalaziti u dimu. Zato nošenje maske nije zamena za skraćivanje boravka napolju, izbegavanje fizičkog napora i boravak u prostoru sa čistijim vazduhom.
Kod veoma male dece teško je obezbediti pravilno naleganje, dok osobe sa ozbiljnim respiratornim ili srčanim bolestima treba da se posavetuju sa lekarom ako im nošenje respiratora otežava disanje.
Da li pomaže ispiranje nosa?
Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može pomoći da se ukloni deo čestica i sekreta sa sluzokože i ublažiti osećaj suvoće i nadražaja. Posle boravka napolju korisno je oprati lice i kosu i promeniti odeću, posebno ako su istovremeno visoke koncentracije polena.
Veštačke suze mogu ublažiti osećaj peckanja i pomoći u uklanjanju čestica sa površine oka. Ako se koriste i druge kapi za oči, treba poštovati preporučeni razmak između preparata i uputstvo lekara ili farmaceuta.
Ove mere mogu ublažiti tegobe, ali ne mogu neutralisati dejstvo dima niti zameniti propisanu terapiju za alergiju ili astmu.
Kada se javiti lekaru?
Lekaru se treba javiti ako se pojave novi ili sve izraženiji respiratorni simptomi, ako kašalj ne prestaje nakon udaljavanja od dima, ako je za kontrolu astme lek za brzo olakšanje potreban češće nego inače ili ako dosadašnja terapija više ne kontroliše tegobe.
Otežano disanje u mirovanju, snažno stezanje ili bol u grudima, nemogućnost izgovaranja cele rečenice, izrazita pospanost ili konfuzija, plavičaste usne i izostanak poboljšanja nakon primene propisanog leka zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Dim ne mora izazvati alergiju da bi je pogoršao
Dim od požara i duvanski dim nisu alergeni poput polena, ali mogu snažno da nadraže nos, oči i pluća. Kod osoba koje već imaju alergijski rinitis ili astmu oni se nadovezuju na postojeće zapaljenje i mogu učiniti simptome znatno težim.
Kada se tokom leta istovremeno pojave polen, vrućina i dim od požara, nije dovoljno pratiti samo polensku prognozu. Podatak o kvalitetu vazduha može pomoći da se boravak napolju i fizička aktivnost bolje isplaniraju, a izloženost smanji.
I dok ne možemo uticati na pravac kojim će vetar doneti dim, možemo obezbediti da dom i automobil ostanu bez duvanskog dima i drugih nepotrebnih izvora čestica. U danima kada je spoljašnji vazduh loš, čist vazduh u zatvorenom prostoru postaje važan deo zaštite zdravlja.
Reference
- Xu R, Yu P, Abramson MJ, Johnston FH, Samet JM, Bell ML, et al. Wildfires, global climate change, and human health. N Engl J Med. 2020;383(22):2173–2181. doi: 10.1056/NEJMsr2028985
- Reid CE, Maestas MM. Wildfire smoke exposure under climate change: impact on respiratory health of affected communities. Curr Opin Pulm Med. 2019;25(2):179–187. doi: 10.1097/MCP.0000000000000552
- Burbank AJ. Climate change and the future of allergies and asthma. Curr Allergy Asthma Rep. 2025;25(1):20. doi: 10.1007/s11882-025-01201-0
- World Health Organization. Ambient (outdoor) air pollution. Updated October 24, 2024. WHO
- United States Environmental Protection Agency. Wildfires and indoor air quality. EPA
- Centers for Disease Control and Prevention. Safety guidelines: wildfires and wildfire smoke. Updated April 15, 2024. CDC
- Centers for Disease Control and Prevention. Health problems caused by secondhand smoke. Updated January 31, 2025. CDC
