Adaptacija deteta ali i roditelja na vrtić

Sadržaj teksta

Adaptacija deteta na vrtić je proces koji je podjednako težak kako za dete tako i za roditelje. Brzina kojom će dete proći kroz ovu fazu zavisi od mnogo faktora: uzrasta, prethodnih iskustava odvajanja i načina na koji roditelji prihvataju adaptaciju. Važno je pružiti ljubav i razumevanje i ostati dosledan u stavu da se u vrtić mora ići.

autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.rs


Mada se najčešće početkom septembra dete prvi put odvaja od roditelja i kreće u vrtić, pravo vreme za adaptaciju je još dok je majka na porodiljskom bolovanju ili odmoru.

Kada idete u šetnju, veselo pokazujte detetu vrtić.

Ako se poklapaju povratak na posao i adaptacija, majku muči osećanje krivice da je loša jer „ostavlja“ dete. Roditelje brine hoće li dete umeti da saopšti potrebe i da li će one biti zadovoljene.

Brzina adaptacije deteta na vrtić zavisi od: uzrasta, prethodnih iskustava odvajanja i načina na koji roditelji prihvataju adaptaciju (kao izazov, normalnu razvojnu fazu ili traumu). Treba saznati dnevni raspored aktivnosti u vrtiću (jelo, spavanje, igra) i sprovesti ih kod kuće znatno ranije. Cucle, flašice za vodu i kašice nisu dozvoljene, pa dete odvići od njih znatno ranije. Proširenje porodice (bebu) planirati da bude dovoljno dugo posle adaptacije na vrtić.

Polazak u vrtić je velika promena za dete koje se odjednom susreće sa novim svetom, drugačijim pravilima i nepoznatim vršnjacima. Treba reći da, to što je mami i tati posao, to je detetu vrtić, mesto gde se deca igraju, druže, uče nešto novo. Deca treba da znaju gde su roditelji dok je ono u vrtiću, a poželjno je da po njega dolaze svakog dana u isto vreme. Treba opisivati realno, bez zastrašivanja i prevelike bajkovitosti.

Optimalan period prilagođavanja je oko mesec dana.

POMOĆ VASPITAČICA JE DRAGOCENA

Vaspitačice i pedijatrijske sestre nisu konkurencija, već saradnici. Treba poslušati njihovo stručno mišljenje naročito u pogledu dinamike privikavanja, da ne bi došlo do zakasnele adaptacije na vrtić koja je pokazatelj da se sa adaptacijom požurilo.

Dešava se da, posle brze adaptacije, nakon nekoliko nedelja ili meseci dete iznenada i veoma burno odbija da ide u vrtić. Tada treba nežno istrajati i ne prekidati proces, da ne bi dobilo poruku da plač sve rešava. Pokušajte da razgovarajući sa detetom utvrdite da li je to reakcija na neko dešavanje u vrtiću, isto pričajte i sa vaspitačicama. Konsultujte se sa njima u pogledu intenziteta reakcije, ako je pojačano potražite mišljenje psihologa.

Detetu ponudite takozvano igranje uloga, gde će na primer ono biti vaspitačica, a vi dete. Isto se možete igrati i uz pomoć igračaka. Ne treba forsirati dete. Ono što odraslima deluje kao nebitno, detetu je možda velika teškoća, zato pružite toplinu i podršku.

KADA JE PRAVO VREME ZA POLAZAK DETETA U VRTIĆ?

Pravo vreme za polazak deteta u vrtić je kada su roditelji spremni za odvajanje!

Šta god pričali, dete tumači neverbalne signale i uočava nemir roditelja, što je naročito vidljivo kad postoji „rezervni plan“ (baka/deka servis).

Većina stručnjaka smatra da je prerano za vrtić pre treće godine (kad dete postaje razvojno društvenije i igra se aktivno sa vršnjacima). Međutim, pravo vreme zavisi od deteta, neko je zrelo sa dve, neko ni sa četiri godine. Sa godinu dana dete ne može da verbalno saopšti šta mu ne prija, već somatizuje, pa je dobro odvajanje pomeriti bar za drugu godinu života.

Ako morate dete dati ranije u vrtić zbog objektivnih okolnosti, sagledajte pozitivne strane takve odluke: polazak u vrtić je pokazatelj zrelosti deteta, dokaz da je poraslo i da se osamostaljuje, što je razlog za ponos, uostalom o njemu će brinuti stručni tim.

BLIZINA VRTIĆA VEOMA JE VAŽNA

Najbolji je obično najbliži vrtić zbog vršnjaka sa kojima će se dete uskoro igrati i posle vrtića. Drugari su bitniji što je dete starije, a nepraktično je zbog igre putovati na drugi kraj grada.

Budite komunikativni roditelji, družite se naročito sa roditeljima detetovih vršnjaka. Kada budu istaknuti spiskovi grupa dece u vrtićima, pokrenite neformalno druženje sa decom i roditeljima iz kraja (ako već to niste učinili ranije), da se deca upoznaju pre vrtića, čime se olakšava proces adaptacije. Naučite dete strpljenju i upornosti, verujte u njega, dajte mu zdrave temelje i vetar u leđa i dajte mu podršku, toplinu i bezuslovnu ljubav koju će nositi sa sobom, od toga nema ničeg lepšeg.

Published on: Nov 1, 2012 at 22:45

Updated on:

Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut-psihodijagnostičar, sertifikovani individualni i grupni psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, kao supervizor pomogla reosnivanje Mense BiH. Jedini psiholog Mense Srbije, ovlašćena od strane Mense International od 2003. do danas, takođe predsednik ispitne komisije i koordinacinog tela za testiranje, voditelj testiranja i edukator. Zaposlena u zdravstvu kao klinički psiholog, radi sa odraslima, mladima i decom. Ovlašćeni je psihoterapeut nekoliko psihoterapijskih škola, sa svakodnevnim višedecenijskim iskustvom u državnoj i privatnoj praksi. Stručni saradnik časopisa PharmaMedica preko 15 godina.
NAJNOVIJI TEKSTOVI
Multilac-Odrasli2022_Baner 300x250
Štitasta žlezda eBook
Marsovci-zajedno-oglas-148x2082mm_page-0001