Tetka može, ali ne mora da ima svoju decu. Tetka ne pravi razliku, ne prave je ni deca, prave je roditelji kada su pomalo ljubomorni kad se dete poveri njoj, a ne njima (koji su stalno tu) ili kad tetka stane na stranu dece u žučnim porodičnim raspravama. I kad tetka nema decu to je ne čini manje tetkom, jer ona ima decu u psihološkom smislu, daje ljubav bezuslovno. A mnoge žene se zbog sve lepote koju uloga tetke nosi lakše odlučuju na majčinstvo i snalaze bolje i u toj ulozi.
Posebna veza između tetke i deteta
Tetka je važna jer po mnogo čemu podseća na majku, biološki i psihološki. Ali, za razliku od majke, tetka nema taj stepen odgovornosti i straha. Ona može i da bude umorna i da pogreši, a da joj se to ne zameri. Bavi se uglavnom prijatnim stvarima, osim kada je konsultuju kao glas razuma u porodičnim raspravama. Ta uloga se dodatno uvećava u nekompletnim porodicama ili nakon gubitaka, razvoda ili teške bolesti člana porodice.
Ona može da bude prijatelj sa decom, što je i poželjno. Tetke su odavno shvatile svoju ulogu, za razliku od roditelja koji često pogrešno pokušavaju da svoju roditeljsku ulogu izjednače sa ulogom prijatelja.
Dete ima mnogo prijatelja, a roditelja samo dva.
Zašto su detetu potrebni i drugi važni odrasli ljudi?
Psiholozi već dugo ukazuju na značaj takozvane „mreže podrške“ u odrastanju deteta. Što dete ima više stabilnih i brižnih odraslih osoba u svom okruženju, to će se osećati sigurnije i imati više prostora za razvoj samopouzdanja, emocionalne pismenosti i socijalnih veština.
Tetka je upravo jedna od tih osoba. Ona pruža podršku bez svakodnevnog autoriteta roditelja. Dete kod nje često nalazi razumevanje, drugačiju perspektivu i osećaj da može da bude saslušano bez straha od kazne ili osude.
Slično je i sa ujakom i stricem. Oni daju toplinu i bezuslovnu ljubav. Ujak je posebno važan jer tu nema eventualne kompeticije s obzirom na pol, već podrške tokom celog života sestri, a potom i njenoj deci.
Kada odnosi među braćom i sestrama utiču na sledeću generaciju
Porodice u kojima dominira kompeticija između dece i odsustvo saradnje često su porodice u kojima roditelji favorizuju jedno dete, iako to nerado priznaju, ili starije dete prerano dobije ulogu čuvara mlađeg.
Komunikacija sa njihovom decom nekada predstavlja priliku da se mnogo toga iz prošlosti ispravi. Dešava se i da bude jak kontratransfer ako, na primer, bratanac liči na svog oca, što budi različite uspomene kod tetke, pozitivne ili negativne. Zato je važan uvid u osećanja koja se ne vide na prvi pogled.
Kao što je govorio Duško Radović:
„Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.“
Tetka i roditelji treba da budu tim
Prema mišljenju stručnjaka, poželjno je da roditelji i tetka postignu saglasnost o svojim različitim ulogama, naročito kada su u pitanju važne životne teme.
Roditelji i tetka trebalo bi da budu na istoj strani kada je reč o vrednostima, granicama i osnovnim vaspitnim porukama. Slična je situacija kao sa bakama i dekama, samo što je tetka generacijski bliža detetu i zato je odnos sa njom specifičan.
Koju ulogu ima tetka tokom adolescencije
Kada su u pitanju ljubavni saveti, prve simpatije i izazovi odrastanja, tetka često ima posebno mesto.
Roditelji ponekad teško prihvataju činjenicu da njihovo dete odrasta. Tetka se, sa druge strane, seća kako su roditelji izgledali u adolescenciji i kakve su dileme imali. Zato često može da pomogne da se „izboksuje“ prvo samostalno letovanje, kasniji izlazak ili neka druga važna životna prekretnica.
Ona je bliska kao sestra i dobra prijateljica, ali istovremeno poseduje životno iskustvo odrasle osobe. Upravo zbog toga njeni saveti imaju posebnu težinu.
Sličan značaj ima i ujak, samo na svoj, muški način – blag, zaštitnički i pun podrške.
Bez obzira gde živi, čak i na drugom kontinentu, za tu osobu se u srcu čuva posebno mesto. Deca koja imaju takvo iskustvo poseduju bogatstvo koje traje čitav život.
Kako kaže španska poslovica:
„Samo tetka može grliti kao majka, čuvati tajne kao sestra i deliti ljubav kao prijatelj.“
Tetka nije roditelj i ne treba da bude
Svakodnevna praksa pokazuje da tetka nije isto što i roditelj i da ne treba da bude.
Roditelji postavljaju granice. Oni zbog velike odgovornosti i straha da ne pogreše ponekad postavljaju i previše krute granice, iz bojazni da će im autoritet biti ugrožen.
Tetka nije stalno prisutna i upravo zato može potpuno da uživa u svojoj ulozi. Ona nije zamena za majku, već njena opuštenija varijanta – kao mama na godišnjem odmoru koja povremeno dozvoli ono što se inače ne dozvoljava.
Naravno, i tetka će pomenuti da ekran nije najbolji izbor i da je priroda nezamenljiva, ali će to često učiniti na način koji deca lakše prihvataju.
Dešava se i da ista osoba bude mnogo opuštenija kao tetka nego kao majka upravo zbog različitog nivoa odgovornosti.
Tajne, poverenje i odgovornost
Veza između tetke i deteta često je veoma snažna. Mnogo toga što dete neće odmah reći roditeljima, reći će tetki.
To može da stvori osećaj lojalnosti i određenu dilemu. Sa jedne strane, tetka ne želi da izneveri dete koje joj se poverilo. Sa druge strane, ne želi da krije važne informacije od svog brata ili sestre.
Najvažnije merilo trebalo bi da bude procena moguće štete koja može nastati ćutanjem.
Većina sadržaja može ostati njihova mala tajna, jer dete sa tetkom vežba emocionalnu komunikaciju. Ono što će roditeljima reći sutra, možda će danas prvo reći tetki.
Međutim, kada su u pitanju situacije koje mogu ugroziti zdravlje ili život deteta – droga, kockanje, pretnje samoubistvom ili bežanje od kuće – prostora za ćutanje nema.
Kod manje rizičnih situacija, tetka može pomoći detetu da razume zašto je važno da razgovara sa roditeljima i često upravo u njenom prisustvu dolazi do tog razgovora.
Kada roditelji doživljavaju tetku kao konkurenciju
Roditelji ne bi trebalo da tetku doživljavaju kao konkurenciju, već kao jednog od svojih najvažnijih saveznika.
Ako se takav osećaj ipak pojavi, najčešće postoje dva razloga.
Prvi je prenošenje rivaliteta iz detinjstva između braće i sestara.
Drugi je nesigurnost u sopstvenu roditeljsku ulogu. Roditelji koji nemaju dovoljno samopouzdanja ponekad svakoga doživljavaju kao potencijalnu pretnju koja bi mogla da „ukrade“ ljubav deteta. Takav obrazac se kasnije može preneti i na vaspitače, učitelje, profesore, pa čak i na bračnog partnera.
Tetka je bogatstvo koje traje ceo život
U vremenu kada porodice sve ređe provode vreme zajedno, odnos između tetke i deteta postaje još dragoceniji. Tetka nije zamena za roditelja, već dodatni izvor ljubavi, podrške i sigurnosti.
Dete koje tokom odrastanja ima osobu kojoj može da se obrati bez straha, da joj se poveri i da od nje dobije iskren savet, dobija mnogo više od lepih uspomena. Dobija osećaj da u životu nikada nije samo.
