FOMO sindrom je strah od propuštanja odnosno strah od isključenosti. U tekstu ćemo vas upoznati sa znacima ovog sindroma i dati savete kako da se izborite.
Osećali ste se sjajno dok na društvenim mrežama niste videli da se drugi još bolje i lepše provode bez vas. Nebitno je da li je reč o poslu, učenju nove veštine, provodu ili putovanju, važna je emocionalna reakcija, strah da ste isključeni.
Šta je FOMO?
Strah od propuštanja (FOMO: Fear Of Missing Out) je emocionalni doživljaj propuštanja važnog događaja ili iskustva (poslovne prilike, putovanja, društvenog događaja i sl.). Sastoji se od dva procesa: opažanja propuštanja i kompulzivnog ponašanja da se to nadomesti. Pojačava se nakon analize virtuelnog sadržaja.
Uključuje socijalnu kompeticiju i komparaciju na sopstvenu štetu zbog manjka samopouzdanja.
FOMO je čest: više od 50% odraslih ima doživljaj propuštanja nakon gledanja društvenih mreža, a kod mladih skoro 75%. Oni koji imaju intenzivan FOMO su aktivniji na mrežama (provode tamo 30% više vremena), imaju manje samopouzdanja, a jači osećaj nepripadanja i veću potrebu za spoljašnjom validacijom.
U pitanju je ciklična pojava: FOMO podstiče korišćenje mreža, što pojačava osećaj propuštanja i tako u krug.
Ukratko: radije biste bili na negde drugde i radili nešto drugo nego gde ste/šta radite sada. Odsustvo uživanja „sada i ovde“ podstiče nezadovoljstvo, anksioznost i depresiju, koje se nadovezuju na nisko samopouzdanje. FOMO je tip socijalne anksioznosti, kompulzivna zabrinutost da drugi imaju ugodna iskustva koja ta osoba propušta. Sastoji se od očekivanja i ljubomore.
Kako prepoznati FOMO?
Češći je kod onih koji imaju nedostatak kompetentnosti, nezavisnosti i osećaja bliske povezanosti sa drugima. Potreba za stalnom uključenošću može doneti razna iskustva, ali u praksi dovodi do zanemarivanja prioriteta, iscrpljenosti i pada efikasnosti (npr. zapostavljanje fakulteta). U društvu: FOMO zavisnici slikaju sve što rade, to uređuju i stavljaju na društvene mreže. Ako nisu to slikali i postavili, kao da se to nije desilo. Projektuju da im drugi zavide.
U vezi: teže se vezuju i opuštaju, stalno su nezadovoljni, neodlučni. Na poslu: teže drže fokus, skaču sa jednog na drugi projekat, sve doživljavaju lično, stalno se takmiče, teže rade sami bez socijalne stimulacije.
Ko se posebno plaši propuštanja?
Akronim FOMO je uveden u Oksfordski rečnik 2013. god. Socijalne mreže ne stvaraju FOMO, ali ga podstiču jer se baziraju na poređenju i takmičenju. One ulepšavaju stvarnost, kada to vide kod mnogih se javlja nezadovoljstvo, neodlučnost i pad energije.
Od ovog sindroma često pate perfekcionisti. FOMO zavede ljude da se usmere na ostvarivanje tuđih ciljeva, da bi bili u trendu i prihvaćeni, što još više ruši krhko samopouzdanje. U pozitivnoj je korelaciji sa hiperaktivnošću, neuroticizmom i narcizmom, a u negativnoj sa savesnošću i otvorenošću.
FOMO mogu imati i osobe koje nisu online, mada je tada češći. Tvorac ovog akronima je Patrik MekGinis, koji je 2004. pisao o Fomo sapiensu, savremenom čoveku koji se oseća loše, nezadovoljno jer nije uspešan kao drugi, ima osećaj da propušta mnogo toga u životu.
Šta je FOBO?
Patrik Mek Ginis pominje i FOBO (Fear Of Better Option), koji se može pretvoriti u sindrom prokastinacije i propuštanje prilike. Dok FOMO može podstaći na akciju (ako je npr. prijatelj krenuo na edukaciju to vas može pokrenuti na sličnu akciju), FOBO dovodi do opsesivnog vaganja i propuštanja. Može uticati na partnerske odnose: umesto da poradite na vezi, imate uvek osećaj da zaslužujete, pa se na kraju desi kao u priči „Izbiračica“: niko vam nije dovoljno dobar. Iza toga je ogromna nesigurnost, što je dovoljan povod za psihoterapiju. Idealnog nema, već dovoljno dobrog, onog što na vas deluje pozitivno i povećava osećaj zadovoljstva. Rad na sebi jača samopouzdanje.
Kako se boriti sa strahom od propuštanja?
FOMO je u direktnoj vezi sa zavisti koju osećaju oni koji nisu zahvalni. Osnova borbe protiv FOMO sindroma pored digitalnog detoksa je negovanje zahvalnosti, fokusiranje na ono što imate a ne čežnja za onim što nemate. To ne znači povlačenje, već konstruktivno usmeravanje i držanje fokusa na prioritetima.
Niko nema sve, svako neka vodi život kako želi. Mentalno je zdravije da vreme i energiju usmerite na rad na sebi, nego da osećate frustraciju zbog tuđeg marketinga. Oni koji zaista uživaju nemaju potrebu da to objavljuju, zato su objave pokazatelj nesigurnosti i potrebe za spoljašnjom validacijom. Socijalne mreže podstiču socijalno poređenje, oni koji žive za postove i lajkove rade to zbog osećanja pripadanja virtuelnoj grupi, zbog imaginarne publike, oni koji imaju potrebu da se nameću se u takmiče. Praćenje tog tempa vodi multitaskingu i osećanju krivice i promašenosti kada se vreme „gubi“ u opuštanju, a ako se to čini odmah se slika i postavlja na društvene mreže.
FOMO uglavnom pogađa one koji objavljuju lične sadržaje na socijalnim mrežama, pritom obično koriste aplikacije za ulepšavanje. Oni imaju veće skorove na skalama depresivnosti, anksioznosti i socijalnoj izolovanosti. Za razliku od njih, oni kojima to nije važno prihvataju realnost i uživaju u njoj, imaju kvalitetnije odnose i više se druže van mreža, osećaju se povezanije. Oni koji se osećaju sigurno i spokojno u svojoj koži, a takođe blisko i povezano sa drugima, nemaju konstantnu potrebu za drugima, uživaju u sadašnjosti bez potrebe za validacijom, znaju šta žele pa to i rade.
Šta je JOMO? Da li je to suprotan sindrom?
Suprotno od sindroma FOMO koji razboljeva je JOMO koji leči (Joy Of Missing Out), to je radost zbog propuštanja događaja koji nisu bitni za lično ispunjenje. JOMO predstavlja izbor da budemo odsutni, da vreme provedemo u miru, osluškujući prave potrebe. Povećava zadovoljstvo, proističe iz postavljanja granica, kad usporimo časovnik i uživamo u sitnicama. Shvatimo da imamo izbor i da ne možemo biti svuda, jureći neurotično kompulzivno ka raznim ciljevima.
JOMO se ne svodi samo na digitalni detoks, već i jačanje svesti da imamo izbor da uživamo u sadašnjosti. Dajući sebi dozvolu da uživamo bez potrebe za spoljašnjom validacijom, oslobađamo se anksioznosti i tu energiju možemo usmeriti na ono što je bitno. Ograničavanje vremena na društvenim mrežama smanjuje stres, povećava zadovoljstva i produktivnost. Situacija je još bolja kod digitalnog detoksa: postajemo psihički stabilniji, samopouzdaniji i koncentrisaniji. Sve to jača unutrašnji lokus kontrole: doživljaj da nismo žrtva sudbine već scenarista sopstvenog života.
Dakle, da biste izašli iz FOMO zavisnosti, najpre osvestite da vam se to dešava, pa se fokusirajte na ono što vas zaista ispunjava i čini srećnim, a ne na ono što drugi rade. Negujte zahvalnost, radite šta vam prija, družite se u prirodi i na kulturnim događajima, praktikujte što češće tehnološki detox, a vreme provedeno online koristite pametno: pre svega za profesionalno usavršavanje i sticanje novih veština.
