Dojenje ima značajan uticaj na mentalni i kognitivni razvoj bebe. Istraživanja pokazuju da dojenje može doprineti boljem razvoju mozga, kognitivnim sposobnostima, i emotivnoj stabilnosti deteta.
Dojenje je dar prirode koji podstiče intelektualni razvoj bebe i dodatno emocionalno povezuje mamu i bebu, postavljajući zdrave temelje za ceo život. Prema istraživanjima ima i dugotrajne pozitivne efekte na mentalno zdravlje u odraslom dobu. Dojenje je vrhunski doživljaj koji dovodi do lučenja oksitocina, što pojačava zadovoljstvo, nežnost i privrženost.
Dojenje i emotivna veza između bebe i majke
Jaka emocionalna veza između mame i bebe započinje još u trudnoći, a nastavlja se dojenjem po rođenju. Dva – tri dana nakon porođaja se luči prvo mleko (kolostrum) koji sadrži sve sastojke i antitela neophodne za rast i razvoj. Dojenje nije važno samo zbog hranljivih sastojaka i antitela (odbrambene funkcije), već i emocionalnog i kognitivnog razvoja bebe. Na taj način se pojačava bliskost između mame i bebe, majka je emocionalno ispunjena i zadovoljna, beba manje plače, opuštenija je, a dobro je i protiv grčeva. Pored toga, mnogobrojne međunarodne studije ukazuju na povezanost dojenja i boljeg postignuća na testovima inteligencije (viši IQ).
Uticaj dojenja na mentalno zdravlje bebe u odraslom dobu
Brojna istraživanja govore o povezanosti dojenja i mentalnog zdravlja u odraslom dobu. Takvo je i australijsko istraživanje na preko 2000 longitudinalno praćene dece (preseci sa 2, 6, 8, 10, 14 godina). Tu je preko 50% majki dojilo decu duže od 6 meseci. Majke koje su dojile kraće (ili nisu to činile uopšte) su mlađe, manje obrazovane, iz nižih socijalnih slojeva, pušači i u trudnoći, pod većim stresom i češće sa postporođajnom depresijom.
Deca koja nisu dojena (ili su dojena vrlo kratko), imala su lošije mentalno zdravlje u adolescenciji, naročito na planu negativnih emocija, bilo da su one okrenute ka sebi (depresija, anksioznost) ili spolja (agresija). Ta korelacija nije bila smanjena ni kada su uzeti u obzir razni drugi faktori (društveno-ekonomski, psihološki itd.).
Dojenje povećava osećaj sigurnosti kod deteta
Bebe su od rođenja pripremljene za dojenje, na primer vid je najoštriji na oko 20cm, što je udaljenost između očiju mame i bebe tokom dojenja. Beba stara nekoliko dana prepoznaje mleko svoje majke u odnosu na ostala. Što više sisa, veća je laktacija. Čak i kad se mama razboli mleko je očuvanog sastava, što pomaže bebi da izgradi imuni sistem. Dojenje je vrhunski doživljaj koji luči oksitocin, što povećava zadovoljstvo, nežnost i privrženost. U kombinaciji sa nežnim pogledima majke, njenom blizinom i toplinom, otkucajima srca, nežnim rečima i osmehivanjem smanjuje se stres kod beba, opuštaju i postavljaju temelje pozitivnog doživljavanja sveta. Takva iskustva postavljaju zdrave temelje za ceo život.
Kada početi sa dojenjem?
Kod svih sisara (pa i kod ljudi koji spadaju u tu grupu) majka priroda je udesila da je mleko po sastavu prilagođeno mladunčetu iste vrste, pa tako majčino mleko (a ne od druge vrste) odgovara bebama u najranijem uzrastu. Važno je da se svaka majka pre porođaja naoruža znanjem i upornošću kad je u pitanju jedan od njenih najvažnijih zadataka, a to je dojenje. Pravi trenutak je tokom trudnoće jer posle porođaja, zbog neispavanosti, niza obaveza i svega novog što se dešava, žene su sugestibilnije i nesigurnije u sopstvenu ulogu i znanje. Mnoge poveruju „iskusnijima“ da „beba plače zato što je gladna“, što je apsolutno netačno. Beba ide linijom manjeg otpora, lakše joj je da dobije nešto bez mnogo truda (putem bočice), nego da se trudi, vuče i tako podstiče laktaciju.
Saznajte više o ishrani beba.
Kada treba prestati sa dojenjem bebe?
To što je vekovima bila najprirodnije, pojavom adaptiranog mleka je počelo da se posmatra kao „produženo“ i preterano. Da je „produženo“ dojenje loše za dete majka priroda bi se pobrinula da ga nema već posle par meseci ali nije. Unicef ga preporučuje do navršene druge godine. Dojenje je olakšano podrškom porodice, pravilnom ishranom majke (tu nema mesta dijeti), kao i raznim dostignućima savremenog doba (pumpice za izmlazanje, jastuci za dojenje).
Ishrana u trudnoći i tokom dojenja
Ishrana u trudnoći je važna za zdravlje i bebe i buduće mame. U toku trudnoće i dojenja majke treba da unose dovoljne količine folne kiseline (sprečava neželjeni ishod trudnoće) i DHA (omega 3 masne kiseline, doprinose razvoju mozga i vida bebe). Važnu ulogu ima samopouzdanje majke, žena sigurna u sebe je takva i kao majka, ona ne doživljava katastrofično koji kilogram viška posle porođaja, važnije joj je da doji nego da se svi dive kako je brzo povratila „staru“ liniju. Ovu najvažniju ulogu na svetu ne doživljava kao teret, već u njoj potpuno uživa.
