Uticaj pušenja na zdravlje: kako duvan oštećuje organe

Uticaj pušenja na zdravlje: kako duvan oštećuje gotovo svaki organ

Kada se govori o štetnosti pušenja, najčešće se prvo pomisli na pluća. I zaista, disajni sistem je jedan od najviše pogođenih, ali duvanski dim ne ostaje samo u plućima. Njegovi sastojci veoma brzo prelaze u krvotok i dospevaju do gotovo svih organa. Zbog toga se danas smatra da pušenje oštećuje skoro svaki organ i organski sistem u telu.

Duvanski dim sadrži više od 7.000 hemijskih jedinjenja, među kojima su brojne toksične i kancerogene materije. Najmanje 69 hemikalija iz cigaretnog dima povezano je sa nastankom raka.

Pušenje i pluća

Pluća su prva na udaru jer direktno dolaze u kontakt sa duvanskim dimom. Pušenje oštećuje disajne puteve, smanjuje elastičnost plućnog tkiva i remeti prirodne mehanizme čišćenja pluća.

Dugotrajno pušenje povećava rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća, hroničnog bronhitisa, emfizema i raka pluća. Kod osoba koje već imaju astmu, pušenje pogoršava upalu disajnih puteva i može doprineti težoj kontroli bolesti.

Pušenje i srce

Pušenje je jedan od najvažnijih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Nikotin sužava krvne sudove i povećava opterećenje srca, dok ugljen-monoksid smanjuje sposobnost krvi da prenosi kiseonik.

Istovremeno, duvanski dim oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova, ubrzava razvoj ateroskleroze i povećava sklonost krvi ka zgrušavanju. Posledice mogu biti infarkt, moždani udar i periferna arterijska bolest.

Pušenje i krvni sudovi

Krvni sudovi pušača svakodnevno su izloženi oksidativnom stresu i upali. Kada endotel, unutrašnji sloj krvnih sudova, izgubi svoju funkciju, krvni sudovi postaju krući, uži i skloniji stvaranju aterosklerotskih naslaga.

Zbog toga pušači češće imaju probleme sa cirkulacijom, hladne šake i stopala, bol u nogama pri hodu, ali i veći rizik od ozbiljnih vaskularnih komplikacija. Pušenje se povezuje sa velikim brojem ozbiljnih zdravstvenih ishoda, posebno kardiovaskularnih i respiratornih bolesti.

Pušenje i želudac

Pušenje utiče i na digestivni sistem. Kod pušača je povećan rizik od peptičkog ulkusa, odnosno čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Takođe, pušenje može usporiti zarastanje ulkusa i povećati rizik od ponovnog javljanja bolesti.

Duvanski dim utiče na prokrvljenost sluzokože, upalne procese i odbrambene mehanizme digestivnog trakta. Zato se kod osoba koje imaju tegobe sa želucem prestanak pušenja smatra važnim delom zaštite zdravlja.

Uticaj pušenja za zdravlje creva

Uticaj pušenja na creva je složen. Istraživanja pokazuju da je pušenje značajan faktor rizika za pojedine gastrointestinalne poremećaje, uključujući Kronovu bolest i određene karcinome digestivnog sistema.

Nacionalni institut za rak navodi da pušenje povećava rizik od više malignih bolesti digestivnog trakta, uključujući karcinom jednjaka, želuca, pankreasa, jetre, debelog creva i rektuma.

Pušenje i oči

Duvanski dim utiče i na zdravlje očiju. Pušenje se povezuje sa određenim očnim bolestima, a posebno se ističe veći rizik od poremećaja koji mogu ugroziti vid. CDC navodi da pušenje, pored bolesti srca, pluća, karcinoma i dijabetesa tipa 2, može doprineti i bolestima oka.

Mehanizam je sličan kao i u drugim organima: oksidativni stres, oštećenje sitnih krvnih sudova i slabija ishrana tkiva mogu vremenom negativno uticati na strukture oka.

Pušenje i imunitet

Pušenje slabi imuni sistem i otežava organizmu da se brani od infekcija i maligno izmenjenih ćelija. Kada je imuni odgovor oslabljen, telo teže prepoznaje i uništava ćelije koje mogu postati kancerogene.

Zbog toga pušači mogu biti podložniji infekcijama, sporijem oporavku i hroničnim upalnim procesima.

Pušenje i maligne bolesti

Veza između pušenja i raka jedna je od najbolje dokazanih u medicini. Pušenje ne izaziva samo rak pluća. Povezuje se i sa karcinomima usne duplje, grla, larinksa, jednjaka, pankreasa, bubrega, mokraćne bešike, jetre, želuca, grlića materice, debelog creva i rektuma, kao i sa akutnom mijeloidnom leukemijom.

To znači da duvanski dim ne deluje lokalno, već sistemski — preko krvi, upale, oksidativnog stresa i oštećenja DNK.

Pasivno pušenje takođe ugrožava zdravlje

Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu. Pasivno pušenje povećava rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, uključujući koronarnu bolest srca i rak pluća. Prema WHO, pasivno pušenje godišnje dovodi do oko 1,6 miliona prevremenih smrti.

Zbog toga zaštita od duvanskog dima nije važna samo za pušače, već i za članove porodice, decu, trudnice i hronične bolesnike.

Da li prestanak pušenja može da popravi štetu?

Prestanak pušenja je najvažniji korak u smanjenju rizika. Iako se sva oštećenja ne mogu uvek potpuno poništiti, prestanak pušenja smanjuje rizik od bolesti povezanih sa duvanom, usporava napredovanje postojećih bolesti i produžava očekivani životni vek.

Organizam počinje da se oporavlja već ubrzo nakon poslednje cigarete, a koristi se vremenom povećavaju — od boljeg rada srca i pluća do smanjenog rizika od karcinoma i kardiovaskularnih događaja.

Zaključak

Pušenje nije samo navika koja oštećuje pluća. Ono utiče na srce, krvne sudove, želudac, creva, oči, imunitet i povećava rizik od brojnih malignih bolesti. Zato je prestanak pušenja jedna od najvažnijih odluka za očuvanje zdravlja.

Svaka cigareta ostavlja trag, ali svaka odluka da se smanji izloženost duvanskom dimu — a posebno da se prestane sa pušenjem — predstavlja ulaganje u zdravlje celog organizma.