Hronična opstruktivna bolest pluća predstavlja četvrti vodeći uzrok smrti u svetu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od hronične opstruktivne bolesti pluća boluje oko 50 miliona ljudi, a svake godine umre skoro 3 miliona obolelih. Više od 90% smrtnih slučajeva usled HOBP-a dešava se u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Zbog toga se hronična opstruktivan bolest pluća naziva i „pučka bolest“.
Poslednjih godina hronična opstruktivna bolest pluća predstavlja četvrti vodeći uzrok smrti u svetu. Pored toga, uzrokuje i dugotrajnu onesposobljenost za rad i trajni invaliditet. Poslednjih godina postoji jasan trend porasta oboljevanja i umiranja od HOBP-a, kao i porast broja onih koji žive sa ovom bolešću. Razlog je prvenstveno zbog velikog broja građana koji puše cigarete, a i zbog sve veće aerozagađenosti.
Zato su najvažnije preventivne mere u borbi protiv ove bolesti prestanak pušenja i smanjenje aerozagađenja. Važno je i rano dijagnostikovanje bolesti i adekvatno lečenje.
HOBP, pored kardiovaskularnih, metaboličkih bolesti i gojaznosti, predstavlja i veliki faktor rizika za oboljevanje od Covid19.
Šta je horinična opstruktivna bolest pluća?
Hronična opstruktivna bolest pluća, prema definiciji Globalne inicijative za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (GOLD), Evropskog respiratornog udruženja (ERS) i Američkog torakalnog udruženja (ATS), je hronična bolest pluća koju karakteriše progresivna opstrukcija, tj. suženje disajnih puteva, čiji je uzrok pojačana zapaljenska reakcija disajnih puteva na štetne inhalacione agense.
To dovodi do ograničenog, smanjenog protoka vazduha i zarobljavanja vazduha u plućima. Kod osoba sa HOBP-om, disajni putevi su suženi zbog pojačanog stvaranja sekreta, otoka sluzokože i spazma glatkih mišića bronhija, što otežava strujanje vazduha kroz njih.
Opstrukcija u disajnim putevima je delimično reverzibilna (prolazna) ili potpuno ireverzibilna, tj. neprolazna.
Koji simptomi ukazuju na HOBP?
HOBP je teško respiratorno oboljenje koje karakteriše nedostatak daha, kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima, zamor, slabost i malaksalost.
U početku se simptomi javljaju samo kod fizičkog napora, npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija, pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja, i dolazi do progresivnog smanjenja vitalnih funkcija.
U odmaklom stadijumu ove bolesti, nedostatak daha i drugi simptomi mogu otežati obavljanje najosnovnijih aktivnosti, poput laganih kućnih poslova, šetnje, čak i kupanja i oblačenja.
Koje bolesti tj. stanja daju slične simptome kao hronična opstruktivna bolest pluća?
Kašalj je najčešći i osnovni simptom. Izazvan je stvaranjem viška sputuma. Ovaj simptom je poznat kao „pušački kašalj“ i predstavlja prvi znak oštećenja pluća. Čest problem je to što pušači po pravilu taj kašalj ne smatraju bolešću. Ako neko hronično kašlje, po tri meseca godišnje u dve uzastopne godine, a istovremeno je pušač, treba da ode kod lekara i proveri stanje svojih pluća.
Međutim, ne mora da znači da svaka osoba koja ima ove simptome ima HOBP, jer i neke druge bolesti, kao npr. srčana slabost, mogu dati slične simptome.
Od čega zavisi težina simptoma?
Koliko će simptomi biti teški, zavisi od mere u kojoj su pluća oštećena. Ako bolesnik sa HOBP-om nastavi da puši cigarete, do oštećenja će doći brže nego ako prestane da puši.
HOBP je progresivna, sistemska bolest, jer pored pluća zahvata i ostale sisteme i organe, pre svega srce. Zapaljenska karakteristika se manifestuje i u mišićima, gde dovodi do njihove atrofije i gubitka mišićne mase, kao i gubitka u telesnoj težini, što može biti loš prognostički znak.
Bolest često dovodi i do depresivnog stanja obolelog. Kod težeg oblika HOBP-a moguća je pojava otoka oko zglobova na nogama ili stopalima zbog posledičnog srčanog popuštanja. HOBP predstavlja i faktor rizika za nastanak, zapaljenja pluća, karcinoma pluća, moždanog udara. Ovi pacijenti imaju plavičastu boje jezika, usana, lica i kože – cijanoza, zbog niskog nivoa kiseonika, a povećanja nivoa ugljen dioksida u krvi – hiperkapnija i razvoja respiratorne insuficijencije.
Pacijenti često kasno postanu svesni težine svoje bolesti, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče i zaustave dalje oštećenje pluća.
HOBP se danas efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.
Kako se hronična opstruktivna bolest pluća dijagnostikuje?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze gde su presudni podaci o pušenju ili velikoj izloženosti aerozagađenju na radnom mestu i životnoj sredini.
Za postavljanje sigurne dijagnoze i utvrđivanje stepena HOBP koriste se: spirometrijski test, merenje saturacije krvi kiseonikom pomoću pulsnog oksimetra, gasne analize krvi, rendgenski snimak ili skener – CT pluća, po potrebi i druge dijagnostičke metode.
Ciljevi lečenja HOBP-a su sledeći:
- olakšavanje simptoma,
- usporavanje napredovanja bolesti,
- poboljšanje fizičke kondicije,
- prevencija i terapija komplikacija.
Kako se hronična opstruktivna bolest pluća leči?
Najvažniji lekovi u lečenju HOBP-a su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici, najbolje po biogramu, vakcina protiv sezonskog gripa, plućna rehabilitacija, terapija eventualnih komplikacija, po potrebi i kiseonična terapija.
Lekovi za terapiju hronične opstruktivne bolesti pluća
Bronhodilatatori su lekovi koji šire disajne puteve i utiču na zapaljenske procese. Koriste se lekovi u obliku doznih aerosola tzv. pumpica za inhalatornu terapiju. Te pumpice predstavljaju najkorisniji vid terapije jer se dejstvo leka ispoljava na mestu apliciranja i samo na oboleli organ. Potrebne su male doze lekova koje efikasno deluju na simptome, a mogućnost neželjenih efekat je znatno smanjena. Ukoliko dođe do napredovanja bolesti, što za posledicu ima smanjenje koncentracije kiseonika u krvi, u terapiju se uvodi i oksigenacija, tj. upotreba kiseonika.
Bronhodilatatori deluju na glatke mišiće oko disajnih puteva. Tako se suženi disajni putevi otvaraju i disanje je olakšano. Postoje kratkodelujući i dugodelujući bronhodilatatori. Kratkodelujući bronhodilatatori imaju dejstvo između četiri i šest sati i koriste se samo po potrebi. Dugodelujući bronhodilatatori deluju i do 24 sata, koriste se svakodnevno i predstavljaju najvažnije lekove za većinu pacijenata sa ovom bolešću.
Inhalacioni kortikosteroidi su veoma važni lekovi u lečenju HOBP i oni zahtevaju više vremena da bi postigli puni terapijski efekat. Ovako deluju beklometazon, flutikazon i budesonid.
Veliki napredak u lečenju je dostupnost savremenih lekova koji predstavljaju kombinaciju dva ili tri inhalaciona leka u obliku jednog inhalera. Na taj način se lečenje značajno pojednostavljuje, a rezultati lečenja popravljaju.
Često neželjeno dejstvo je gljivična infekcija usne duplje, jer steroidi smanjuju otpornost na mikroorganizme. Javljaju se bele linije na jeziku i obrazima, kao i suvo grlo. Održavanje oralne higijene nakon primene terapije smanjuje učestalost ove infekcije.
U terapiji se koriste i sekretolitici, koji „razbijaju“ prevelike količine sputuma. Na taj način deluju lekovi metacistein i karbocistein, koji mogu olakšati iskašljavanje i smanjiti rizik od bakterijskih infekcija.
Kod pogoršanja bolesti lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima sa intenzvnom terapijom uključujući i kiseoničnu i lečenje komplikacija bolesti.
Komplikacije hronične opstruktivne bolesti pluća
Simptomi HOBP-a obično sporo napreduju tokom vremena. Međutim, često dolazi do pogoršanja – egzacerbacije bolesti.
Na primer, prehlada, grip ili plućna bakterijska infekcija mogu uzrokovati naglo pogoršanje simptoma u vidu veoma teškog disanja i stezanja u grudima, pojačanog kašlja, promene u boji ili količini sekreta ili povišene telesne temperature. Tada se obavezno u terapiju uvodi antibiotik, najbolje po biogramu.
Malo se može učiniti na zaustavljanju progresije bolesti, jer ne postoje lekovi koji suštinski mogu da izleče HOBP.
Terminalna faza HOBP je hronična respiracijska insuficijencija (HRI) koja može biti kompenzovana i dekompenzovana. Ovo stanje zahteva primenu intenzivne terapije, ali i stalne kiseonične potpore u bolničkim ili kućnim uslovima.
Saveti pacijentima
- Obavezan prestanak pušenja, kako aktivnog tako i pasivnog,
- Maksimalno izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši,
- Boravak u prirodi,
- Vežbe disanja,
- Regulisanje telesne težine,
- Negovanje zdravog načina života,
- Redovna kontrola lekara, po mogućstvu pulmologa,
- Redovna i PRAVILNA upotreba terapije.
Izuzetno je važna edukacija pacijenata i prevazilaženje predrasuda da su lekovi u obliku spreja „ono zadnje“. Lekovi u obliku spreja, tj. pumpice su prvi, osnovni i najvažniji način lečenja HOBP, jer se lek aplicira direktno na oboleli organ. Upotreba ovih lekova ne stvara naviku, već se radi o tome da je bolest progresivna i hronična i zahteva stalnu, redovnu i pravilnu upotrebu lekova.
