Alergije – rastuči problem. Ako imate alergiju, verovatno ste se bar jednom zapitali zašto vaš organizam burno reaguje na nešto što većini ljudi ne smeta. Zašto jedna osoba može bez problema da mazi mačku, jede kikiriki ili uživa u prolećnoj šetnji, dok druga zbog istih stvari dobija osip, kijanje ili otežano disanje?
Alergijske bolesti spadaju među najčešća hronična oboljenja današnjice i njihov broj iz godine u godinu raste. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da danas stotine miliona ljudi širom sveta boluje od nekog oblika alergijske bolesti, a stručnjaci upozoravaju da bi u narednim decenijama svaka druga osoba mogla imati makar jednu alergijsku manifestaciju.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da alergije više nisu samo sezonski problem. Dok su nekada bile uglavnom povezivane sa polenom i prolećnim mesecima, danas se sve češće susrećemo sa celogodišnjim tegobama izazvanim grinjama, buđi, kućnim ljubimcima, zagađenjem vazduha ili hranom.
Alergije – Više od običnog kijanja
Mnogi alergije doživljavaju kao neprijatnost koja podrazumeva kijanje, zapušen nos i suzne oči. Međutim, posledice mogu biti mnogo ozbiljnije.
Alergijska upala može zahvatiti različite organe i sisteme, pa se kod nekih osoba razvijaju:
- alergijski rinitis,
- alergijska astma,
- atopijski dermatitis,
- konjunktivitis,
- alergije na hranu,
- alergije na lekove,
- anafilaksija.
Nelečene alergije mogu značajno narušiti kvalitet života, uticati na san, koncentraciju, radnu sposobnost i školski uspeh dece. Kod pojedinih osoba alergijski rinitis predstavlja prvi korak ka razvoju alergijske astme, zbog čega se danas insistira na pravovremenom prepoznavanju i lečenju simptoma.
Zašto je sve više alergija?
Na ovo pitanje nauka još uvek nema jedan konačan odgovor.
Najverovatnije je reč o kombinaciji genetskih faktora i promena u životnoj sredini. Urbanizacija, zagađenje vazduha, sve manje kontakta sa prirodom, promenjen način ishrane, manja izloženost mikroorganizmima u detinjstvu i sve češća upotreba antibiotika samo su neki od faktora koji se dovode u vezu sa porastom alergijskih bolesti.
Zanimljivo je da alergije mnogo češće pogađaju stanovnike velikih gradova nego ljude koji odrastaju na selu ili u bliskom kontaktu sa životinjama i prirodom. Veliku ulogu u nastanku alergija ima i zagađenje životne sredine.
Sve veći broj istraživanja pokazuje da način života značajno utiče na razvoj imunog sistema još u najranijem detinjstvu.
Dobra vest: danas o alergijama znamo mnogo više nego ranije
Iako alergije još uvek ne možemo potpuno izlečiti, savremena medicina poslednjih godina beleži značajan napredak.
Danas su dostupne preciznije dijagnostičke metode koje omogućavaju da se tačno utvrdi koji alergen izaziva tegobe. Razvijene su i nove terapijske opcije, uključujući biološke lekove za teške oblike alergijske astme i imunoterapiju koja može promeniti tok bolesti i smanjiti osetljivost organizma na određene alergene.
Zahvaljujući tome, većina ljudi sa alergijama danas može da vodi potpuno normalan i aktivan život.
Zašto smo alergični?
Jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju jeste: „Zašto sam baš ja alergičan?“
Nažalost, ne postoji jednostavan odgovor.
Alergija nastaje kada imuni sistem pogrešno proceni da je bezopasna supstanca opasna po organizam. Umesto da je ignoriše, kao što bi trebalo, on pokreće čitav niz odbrambenih reakcija koje dovode do pojave simptoma.
Takva supstanca naziva se alergen.
To može biti polen, grinja, hrana, lek, perut kućnog ljubimca ili neka druga materija koja kod većine ljudi ne izaziva nikakve probleme.
Koliku ulogu imaju geni?
Nasledni faktor igra veoma važnu ulogu.
Osobe koje imaju roditelje, braću ili sestre sa alergijama imaju veći rizik da i same razviju neku alergijsku bolest. Lekari ovu naslednu sklonost nazivaju atopijom.
Ako jedan roditelj ima alergijsku bolest, rizik da će je razviti i dete značajno je veći. Ukoliko su alergije prisutne kod oba roditelja, verovatnoća dodatno raste.
Međutim, geni nisu jedini krivac.
Nasleđuje se sklonost ka alergijskoj reakciji, ali ne i konkretna alergija. Na primer, roditelj može imati alergiju na polen, a dete atopijski dermatitis ili alergiju na hranu.
Alergije – Kakvu ulogu ima sredina?
Poslednjih decenija naučnici sve više pažnje posvećuju takozvanoj higijenskoj hipotezi.
Prema ovoj teoriji, savremen način života doveo je do toga da su deca manje izložena različitim mikroorganizmima nego ranije. Zbog toga imuni sistem nema dovoljno „treninga“ da nauči da razlikuje opasne od bezopasnih supstanci.
Zbog toga ponekad počinje da reaguje na stvari koje zapravo nisu pretnja.
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako su alergije ređe kod dece koja odrastaju u većim porodicama, na farmama ili u domaćinstvima sa kućnim ljubimcima.
Naravno, to ne znači da bi roditelji trebalo namerno da izlažu decu infekcijama ili nehigijenskim uslovima. Ali pokazuje da potpuno sterilan životni prostor možda nije idealan za razvoj imunog sistema.
Mikrobiom – naš nevidljivi saveznik
Jedno od najuzbudljivijih područja savremene medicine jeste istraživanje mikrobioma.
Mikrobiom predstavlja zajednicu milijardi bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji prirodno žive na našoj koži, u crevima i disajnim putevima.
Danas znamo da ove mikroorganizme ne treba posmatrati kao neprijatelje. Naprotiv, oni imaju važnu ulogu u sazrevanju imunog sistema i pomažu mu da nauči šta treba napasti, a šta tolerisati.
Zbog toga se sve više istražuje povezanost između poremećaja crevne mikrobiote i razvoja alergija, astme i drugih imunoloških bolesti.
Da li dojenje može da smanji rizik od alergija?
Brojna istraživanja ukazuju da dojenje tokom prvih meseci života može imati zaštitnu ulogu.
Majčino mleko ne predstavlja samo izvor hranljivih materija već i važnih imunoloških faktora i korisnih mikroorganizama koji učestvuju u razvoju detetovog imunog sistema.
Zbog toga se smatra da dojenje može doprineti manjem riziku od razvoja pojedinih alergijskih bolesti, naročito alergija na hranu i astme.
Možemo li sprečiti nastanak alergija?
Nažalost, ne postoji siguran način da se alergije potpuno spreče.
Međutim, sve više podataka ukazuje da zdrav način života, raznovrsna ishrana, racionalna upotreba antibiotika, održavanje zdrave telesne mase i očuvanje raznovrsnog mikrobioma mogu imati važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju imunog sistema.
Iako genetiku ne možemo promeniti, na mnoge faktore iz okruženja ipak možemo uticati.
