Uticaj zagađenja vazduha na učestalost alergija

Sadržaj teksta

Koliki je uticaj zagađenja na učestalost alergija? Da li zagađenje podjednako loše utiče na sve ljude? Prof. dr Svetlana Stanišić


Vodeća teorija koja objašnjava nastanak alergija i astme je bazirana na higijenskoj hipotezi, prema kojoj život u previše čistim uslovima oblikuje imuni sistem tako da on ne pravi razliku između beznačajnih i potencijalno opasnih agenasa. Ova teorija je podstaknuta zapažanjem da u ruralnim sredinama ljudi ređe pate od alergijskih stanja. Međutim, postoje i naznake koje govore u prilog tome da pored čistoće postoji i veliki broj drugih faktora koji čine da je uzrok ekspanzije alergijskih stanja u urbanim uslovima života kompleksan, daleko kompleksniji od prečestog pranja ruku.

U urbanim sredinama je sve veća zastupljenost respiratornih alergija i alergijske astme. Vodeća teorija koja objašnjava nastanak alergija i astme je bazirana na higijenskoj hipotezi, prema kojoj život u previše čistim uslovima oblikuje imuni sistem tako da on ne pravi razliku između beznačajnih i potencijalno opasnih agenasa. Ova teorija je podstaknuta zapažanjem da u ruralnim sredinama ljudi ređe pate od alergijskih stanja.

U ruralnim sredinama ljudi ređe pate od alergijskih stanja

Međutim, postoje i naznake koje govore u prilog tome da pored čistoće postoji i veliki broj drugih faktora kao što su upotreba antibiotika, porođaj carskim rezom, upotreba acetaminofena, prenatalna izloženost aditivima iz plastike, gojaznost i nedostatak vitamina D, koji čine da je uzrok ekspanzije alergijskih stanja u urbanim uslovima života kompleksan, daleko kompleksniji od prečestog pranja ruka.

Ono što sigurno razlikuje gradsku od ruralne sredine je zagađenje vazduha, koje povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih, malignih bolesti, dijabetesa i sezonskog gripa, a kako se pokazalo i rizik za nastanak respiratornih alergija.

Zašto je zagađenje vazduha faktor koji doprinosi razvoju alergija?

Kao što znamo, zagađujuće materije u vazduhu, i to pre svega kiseli oksidi, suspendovane čestice i to one najsitnije koje prodiru u najdublje partije pluća ili ozon mogu provocirati napad astme kod hroničnih bolesnika, ali postoje i dokazi koji pokazuju da zagađenje vazduha doprinosi i nastanku respiratornih alergija.

Da li zagađenje podjednako loše utiče na sve ljude?

Naime, ljudi ne postaju alergični na zagađujuće materije u vazduhu per se, već kako izvesne materije dođu u kontakt sa respiratornom sluznicom, dolazi do njenog oštećenja, što olakšava ulazak alergena u krvotok i inhibira mukocilijarni klirens. Uz to što olakšavaju ulazak alergena u telo i otežavaju samočišćenje pluća, zagađujuće materije provociraju lokalnu zapaljensku reakciju u ćelijama pluća.

Tako na primer, eksperimenti su pokazali da ćelije respiratornog epitela in vitro reaguju pri kontaktu sa ozonom i sumpor dioksidom tako što luče proinflamatorne citokine, kao što je IL-8. Na ćelijskom nivou, lučenje faktora zapaljenja je reakcija na oksidativni stres, pa su tako in vitro eksperimenti pokazali da makrofagi, neutrofili i epitelne ćelije pri kontaktu sa zagađujućim materijama postaju meta napada stvorenih slobodnih radikala.

Ljudi su u zavisnosti od genetike manje ili više podložni alergijskim reakcijama

Interesantno je da su reakcije na zagađujuće materije individualne. Naime, epitelna površina respiratornog trakta je bogata antioksidansima kao što su glutation i askorbat, čiji depoi mogu usled prekomernih koncentracija zagađujućih materija ili neadekvatne ishrane i životnog stila da se isprazne.

Međutim, ljudi u zavisnosti od genetike imaju veću ili manju sposobnost da metabolišu reaktivne kiseoničke vrste odnosno slobodne radikale, pa su manje ili više podložni alergijskim reakcijama.

Na primer, u jednoj studiji ljudi sa nefunkcionalnim genom za jedan od enzima GSTM1 koji je zadužen za sprečavanje oksidativnog stresa su imali 3,5 puta veći rizik od nastanka astme jer njihovo telo nije bilo sposobno da odgovori citoprotektivno na kontakt sa zagađenim vazduhom.

Slično tome, pokazano je da kod predisponiranih osoba za koje se procenjuje da čine 40% populacije, koje su atopične konstitucije, lučenje alergen-specifičnog IgE pri udisanju alergena i zagađenog vazduha se povećava čak 10-15 puta u odnosu na samo udisanje alergena.

Uz in vitro studije, brojne epidemiološke studije iz Nemačke, Holandije, Švedske su potvrdile da život u zagađenijim oblastima nosi veći rizik od respiratornih alergija.

Koji su dodatni faktori koji doprinose razvoju alergija?

Osim zagađenog vazduha, treba spomenuti i da je jedan od faktora rizika za pojavu respiratornih bolesti in utero izloženost dimu, a postoji bojazan da nanočestice sa dijametrom manjim od 100 nm koje potiču od šminke, tonera, uređivanja noktiju u kozmetičkim salonima i drugih aktivnosti iz životne sredine takođe doprinose zapaljenskoj reakciji i riziku od respiratornih alergija, kao i iritansi u formi isparljivih organskih jedinjenja, od farbi, lakova, sredstava za čišćenje, mirišljavih sveća i štapića i drugih isparenja.

Meteorološki uslovi i globalno zagrevanje

Osim što uzrokuju oksidativni stres i time pokreću zapaljensku reakciju, pokazano je da zagađujuće materije iz vazduha imaju sposobnost da modifikuju alergenost određenih polena, time što razbijaju čestice polena i stvaraju sitniju frakciju.

Posebno ozon u eksperimentima utiče na strukturne promene u omotaču polena, čime povećava njegov alergeni potencijal. S

lično tome, određeni meteorološki uslovi kao toplo, suvo, vetrovito vreme i oluja usitnjavaju čestice polena, što dalje olakšava njihovo raznošenje i udisanje a posledice su poznate kao thunderstorm asthma, ili olujna astma.

Na primer, pre 5 godina jedan nalet oluje je 7 puta povećao broj primljenih i hospitalizovanih pacijenata u bolnicama u Melburnu.

Meteorološki uslovi kao toplo, suvo, vetrovito vreme i oluja usitnjavaju čestice polena, što olakšava njihovo raznošenje i udisanje

Kako deluje, ni globalno zagrevanje ne ide na ruku onima koji pate od alergijskih stanja iz nekoliko razloga. Naime, globalno zagrevanje utiče na stvaranje i proteinski sastav polena, kao i na procese disperzije i transporta.

Drugo, predviđa se da će globalno zagrevanje uticati na povećanje količine stvorenog polena i produženje polenske sezone, a time i produženje sezone alergija.

I kao treće, gasovi staklene bašte utiču na respiratorni sistem, posebno kod osoba sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, a povećana vlažnost utiče na povećanje koncentracije spora buđi u vazduhu koje takođe izazivaju imunološki odgovor kod preosetljivih.

Neophodna je promena životnog stila!

Zbog svega navedenog, veoma je verovatno da se ekspanzija respiratornih alergija neće lako zaustaviti, i da ćemo biti prinuđeni da se, osim na lekove, oslonimo na promenu životnog stila kako bismo podržali imunološki sistem.

U tom smislu, osim genetike i atopijske konstitucije, faktori koji nas čine podložnijim ili manje podložnim uticaju zagađenja vazduha su vezane za kvalitet ishrane i stres.

Jedan od načina da se borimo sa alergijama jeste da kroz ishranu obezbedimo dovoljno antioksidantnih materija, kao i unos omega-3 masnih kiselina koje deluju antiinflamatorno. Jedna studija izvedena u oblasti Meksika, koja je poznata po visokoj koncentraciji ozona, je pokazala da su deca koja su uzimala placebo tablete imala izraženiju bronhokonstrikciju pri kontaktu sa ozonom u odnosu na decu koja su uzimala suplemente antioksidansnih vitamina C i E.

Ako ste pomislili kako ćete lako rešiti sve probleme uzimanjem suplemenata, dobro je imati u vidu i to da megadoze antioksidanasa mogu imati i prooksidantno dejstvo, tako da je najbolje jesti voće i povrće koje je izvor ne samo vitamina A, C i E, već i mnogo drugih antioksidantnih fitohemikalija.

Kao potvrdu za ovo, možemo spomenuti tanine, jedinjenja koja u koncentracijama u kojima se nalaze u bobičastom voću ublažavaju oksidativni stres i štite nas od alergija, malignih i kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, stanovnici Bliskog istoka žvaću lišće betel oraha prepuno tanina, zbog čega često oboljevaju od raka usne duplje, ždrela i jednjaka i imaju skraćen životni vek, a ovo je odličan primer koji potvrđuje stav da je razlika između leka i otrova u dozi.

Saznajte kako vam kvercetin može pomoći u borbi protiv alergija.

 

Prof. dr Svetlana Stanišić profesor je na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Autor je i koautor brojnih naučnih radova objavljenih u recenziranim časopisima, edukativnim publikacijama i monografijama. Oblast njenog istraživanja odnosi se na ishranu ljudi, uticaju zagađenja životne sredine na zdravlje. Autor je dve knjige na temu ishrane, rekreacije i zdravlja.
NAJNOVIJI TEKSTOVI
INNventa-baner
alergije-eBook
pressing pharmamedica
baner-300x300-1
Beolab-baner
Sinomarin-baner