Novi lek za rak pankreasa doneo veliki pomak u lečenju: šta pokazuju rezultati?
Rak pankreasa spada među maligne bolesti koje je najteže lečiti. Nova ciljana terapija daraxonrasib značajno je produžila preživljavanje kod određenih pacijenata sa uznapredovalom bolešću. Američka agencija FDA odobrila je lek u avgustu 2026. godine, a rezultati velike kliničke studije pokazuju zašto se ovo smatra važnim pomakom u lečenju raka pankreasa.
Napredak u lečenju malignih bolesti ne znači uvek izlečenje. Nekada znači da bolest možemo duže držati pod kontrolom, da terapija deluje kada su prethodne mogućnosti iscrpljene ili da prvi put uspevamo da delujemo na mehanizam za koji znamo da pokreće rast tumora, ali ga do sada nismo uspevali efikasno blokirati.
Upravo zato su rezultati ispitivanja novog leka daraxonrasiba privukli veliku pažnju.
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je 26. avgusta 2026. daraxonrasib za lečenje određenih odraslih pacijenata sa metastatskim adenokarcinomom pankreasa. Odluka je usledila nakon rezultata velike kliničke studije faze III u kojoj je nova terapija značajno produžila preživljavanje u poređenju sa standardnom hemioterapijom.
Zašto je rak pankreasa tako teško lečiti?
Jedan od najvećih problema je što rak pankreasa u početku često ne izaziva karakteristične simptome.
Pankreas se nalazi duboko u trbušnoj duplji, a manji tumor obično se ne može napipati niti mora izazvati jasne tegobe. Kada se simptomi pojave, mogu biti nespecifični: gubitak apetita i telesne mase, umor, bol u gornjem delu stomaka ili leđima. Kod nekih pacijenata javljaju se žutica, taman urin i svetlija stolica.
Zbog toga se bolest kod velikog broja ljudi otkrije tek kada je lokalno uznapredovala ili se već proširila na udaljene organe.
To je posebno važno jer hirurško uklanjanje tumora pruža najveću šansu za dugotrajnu kontrolu bolesti, ali je moguće samo kod dela pacijenata. Kada postoje udaljene metastaze, operacija najčešće više nije opcija i lečenje se zasniva na terapijama koje deluju na ceo organizam.
Dodatni izazov predstavlja biologija samog tumora. Adenokarcinom pankreasa može biti veoma agresivan, a mogućnosti lečenja nakon napredovanja bolesti uprkos prethodnoj terapiji dugo su bile ograničene.
Zašto je RAS toliko važan kod raka pankreasa?
Najčešći oblik raka pankreasa je duktalni adenokarcinom pankreasa (PDAC). Kod više od 90% ovih tumora prisutne su onkogene RAS mutacije – genetske promene koje dovode do preterane aktivnosti RAS signalnog puta i podstiču rast tumorskih ćelija.
Najčešće su u pitanju mutacije KRAS gena, a među njima su posebno česte promene na kodonu 12, poznate kao G12 mutacije. U kliničkoj studiji RASolute 302 čak 91,8% uključenih pacijenata imalo je RAS G12 mutaciju.
Daraxonrasib pripada novoj grupi lekova poznatih kao multiselektivni RAS(ON) inhibitori. Deluje na aktivni, za GTP vezani oblik RAS proteina i razvijen je tako da inhibira više različitih RAS varijanti, umesto da bude usmeren samo na jednu pojedinačnu mutaciju.
Evo šta to zapravo znači
RAS možemo zamisliti kao deo prekidača koji ćeliji govori kada treba da raste i deli se.
U zdravoj ćeliji signal se uključuje kada je potreban, a zatim se ponovo isključuje. Kod određenih mutacija ovaj sistem više ne funkcioniše kako treba. RAS može ostati preterano aktivan, pa ćelija neprestano dobija poruku: „da nastavi raste i deli se“.
KRAS je jedan od gena koji sadrže uputstvo za stvaranje RAS proteina. Kada stručnjaci govore o mutacijama kao što su KRAS G12D, G12V ili G12R, govore o različitim promenama na istom važnom mestu proteina.
Ova slova i brojeve nije potrebno pamtiti. Važno je razumeti da nisu sve RAS mutacije iste i da lek napravljen da deluje samo na jednu određenu mutaciju neće nužno delovati na druge.
Tu je daraxonrasib posebno zanimljiv. Umesto da cilja samo jednu pojedinačnu RAS mutaciju, napravljen je tako da blokira aktivnu RAS signalizaciju kod više različitih varijanti.
Drugim rečima, pokušava da prekine jednu od ključnih poruka koje ćelijama raka pankreasa govore da nastave da rastu.
RAS je decenijama predstavljao jednu od najtežih meta za razvoj lekova. Zato daraxonrasib nije važan samo kao još jedna terapijska opcija: pokazuje da se jedan od ključnih mehanizama rasta ovog tumora, koji je dugo izmicao ciljanoj terapiji, ipak može farmakološki blokirati.
Šta je pokazala studija RASolute 302?
U međunarodnoj randomizovanoj studiji faze III RASolute 302 učestvovalo je 500 pacijenata sa metastatskim adenokarcinomom pankreasa kod kojih je bolest napredovala nakon prethodne sistemske terapije.
Od njih je 248 primalo daraxonrasib, dok su 252 pacijenta primala standardnu hemioterapiju po izboru lekara.
Rezultati su pokazali značajnu prednost nove terapije.
Medijana ukupnog preživljavanja (OS) iznosila je 13,2 meseca uz daraxonrasib, u poređenju sa 6,7 meseci uz standardnu hemioterapiju. Hazard ratio (HR) za smrt iznosio je 0,40.
Medijana preživljavanja bez progresije bolesti (PFS), odnosno vreme tokom kojeg bolest nije napredovala, iznosila je 7,2 meseca uz daraxonrasib prema 3,6 meseci uz hemioterapiju.
I odgovor samog tumora na terapiju bio je bolji. Objektivni odgovor (ORR), odnosno merljivo smanjenje tumora prema unapred definisanim kriterijumima, zabeležen je kod 30% pacijenata na daraxonrasibu u poređenju sa 11% pacijenata na standardnoj hemioterapiji.
Statistički značajno poboljšanje ukupnog preživljavanja, preživljavanja bez progresije i odgovora tumora zabeleženo je i kod pacijenata sa RAS G12 mutacijama i u ukupnoj ispitivanoj populaciji.
Šta ovi brojevi zapravo znače?
Podatak da je medijana preživljavanja bila 13,2 umesto 6,7 meseci ne znači da daraxonrasib svakom pacijentu produžava život za oko šest i po meseci.
Medijana od 13,2 meseca znači da je polovina pacijenata u toj grupi živela duže, a polovina kraće od 13,2 meseca. U grupi koja je primala hemioterapiju ta srednja tačka bila je 6,7 meseci.
Slično treba tumačiti i HR od 0,40. Hazard ratio je statistička mera kojom se poredi rizik između dve grupe tokom vremena. Rezultat pokazuje veliku razliku u korist daraxonrasiba, ali ne znači da će svakom pojedinačnom pacijentu lek „smanjiti rizik od smrti za 60%“.
Kliničke studije porede grupe ljudi. Koliku će korist imati konkretan pacijent zavisi od brojnih karakteristika bolesti, prethodnog lečenja i opšteg zdravstvenog stanja.
Ipak, kada se zajedno posmatraju ukupno preživljavanje, vreme bez napredovanja bolesti i odgovor tumora na terapiju, rezultati predstavljaju značajan pomak.
Da li to znači da sada postoji lek koji leči rak pankreasa?
Ne. Daraxonrasib nije lek za sve pacijente sa rakom pankreasa niti rezultati znače da je metastatski rak pankreasa postao izlečiva bolest.
FDA je daraxonrasib odobrila za odrasle pacijente sa metastatskim adenokarcinomom pankreasa koji su prethodno primili najmanje jednu sistemsku terapiju ili nisu kandidati za kombinovanu sistemsku terapiju sa više lekova.
Dakle, govorimo o jasno određenoj grupi pacijenata sa uznapredovalom bolešću.
Daraxonrasib ne zamenjuje hirurško lečenje kod pacijenata kod kojih tumor može biti operisan, niti znači da hemioterapija više nema mesto u lečenju raka pankreasa.
Ali kod metastatske bolesti, posebno nakon prethodnog lečenja, terapijske mogućnosti su ograničene. Zato ovakav rezultat predstavlja važan napredak.
Ciljana terapija ne znači terapija bez neželjenih dejstava
Daraxonrasib se uzima oralno, jednom dnevno. Međutim, činjenica da je reč o tableti i ciljanoj terapiji ne znači da je lečenje bez rizika.
U studiji su neželjeni događaji trećeg ili višeg stepena zabeleženi kod 61,8% pacijenata koji su primali daraxonrasib i 69,6% pacijenata na hemioterapiji.
Neželjena dejstva povezana sa terapijom dovela su do njenog prekida kod 1,2% pacijenata na daraxonrasibu, u poređenju sa 11,2% pacijenata koji su primali hemioterapiju.
FDA među važnim upozorenjima navodi promene na koži i mekim tkivima, stomatitis i druge promene u usnoj duplji, dijareju, gastrointestinalnu perforaciju i intersticijsku bolest pluća/pneumonitis.
Zato se i ciljana terapija primenjuje uz pažljivo praćenje pacijenta.
Važno je razumeti i sam izraz „ciljana terapija“. On znači da je lek napravljen da deluje na određenu molekularnu metu važnu za rast tumora. Ne znači da lek deluje isključivo na tumor niti da ne može izazvati ozbiljna neželjena dejstva.
Zašto je ova priča važna i izvan raka pankreasa?
Daraxonrasib je deo mnogo šire promene koja se događa u onkologiji.
Nekada se terapija malignih bolesti birala prvenstveno prema tome u kom organu je tumor nastao. Danas je sve važnije i pitanje koje molekularne promene pokreću rast konkretnog tumora.
Dva tumora nastala u istom organu ne moraju imati potpuno istu molekularnu osnovu, dok se ista promena može pronaći u tumorima različitih organa.
RAS mutacije nisu karakteristične samo za rak pankreasa. Promene ovog signalnog puta imaju važnu ulogu i kod drugih malignih bolesti, zbog čega se intenzivno istražuju različiti načini njihovog blokiranja.
Zato razvoj multiselektivnih RAS inhibitora ima značaj koji prevazilazi jednu dijagnozu.
Veliki pomak, ali ne i kraj priče
Odobrenje daraxonrasiba ne rešava jedan od najvećih problema raka pankreasa – kasno otkrivanje bolesti.
Za opštu populaciju trenutno ne postoji rutinski skrining program kojim bi se rak pankreasa pouzdano otkrivao u ranoj fazi, pre pojave simptoma. Zato će istraživanja ranog otkrivanja ostati jednako važna kao razvoj novih terapija.
Ali za deo pacijenata koji se suočavaju sa metastatskom bolešću, rezultati RASolute 302 predstavljaju važnu promenu.
Istovremeno pokazuju pravac u kojem ide savremena onkologija: što bolje razumemo molekularne promene koje pokreću tumor, veće su mogućnosti da razvijemo terapije usmerene upravo na njegove slabe tačke.
Daraxonrasib nije „lek protiv raka pankreasa“, ali jeste dokaz da se i kod bolesti kod koje je terapijski napredak dugo odvijao sporo mogu otvoriti potpuno novi putevi lečenja.
Šta još treba imati na umu?
Rezultati RASolute 302 predstavljaju važan napredak, ali ne daju odgovor na sva pitanja. Studija je obuhvatila pacijente sa metastatskom bolešću koji su već bili lečeni, pa se rezultati ne mogu automatski preneti na sve osobe sa rakom pankreasa. Takođe će duže praćenje i podaci iz svakodnevne kliničke prakse pokazati kako se efikasnost i bezbednost daraxonrasiba iz kliničkog ispitivanja prenose na širu populaciju pacijenata.
Reference
- O’Reilly EM, Wainberg ZA, Hendifar AE, Borad MJ, Pietrantonio F, Pant S, et al.; RASolute 302 Trial Investigators. Daraxonrasib or chemotherapy in previously treated metastatic pancreatic cancer. N Engl J Med. 2026;395(4):325-337. doi:10.1056/NEJMoa2605555.
- U.S. Food and Drug Administration. FDA approves daraxonrasib for metastatic pancreatic adenocarcinoma. Silver Spring (MD): FDA; 2026 Aug 26.
- U.S. Food and Drug Administration. FDA approves first in class targeted therapy for metastatic pancreatic cancer. Silver Spring (MD): FDA; 2026 Aug 26.
- Sivakumar S. Breaking the RAS barrier in pancreatic cancer. N Engl J Med. 2026;395(4):400-401. doi:10.1056/NEJMe2606948.
- Wolpin BM, Park W, Garrido-Laguna I, Spira A, Starodub A, Sommerhalder D, et al.; RMC-6236-001 Investigators. Daraxonrasib in previously treated advanced RAS-mutated pancreatic cancer. N Engl J Med. 2026;394:1790-1802. doi:10.1056/NEJMoa2505783.
- Dreyer SB, Beer P, Hingorani SR, et al. Improving outcomes of patients with pancreatic cancer. Nat Rev Clin Oncol. 2025;22:439-456.
- Pancreatic cancer: molecular pathogenesis and emerging therapeutic strategies. Signal Transduct Target Ther. 2026.
