Brazil je otvorio najveću biofabriku komaraca na svetu. Komarci nosioci Wolbachia bakterije teže prenose dengu, ziku i čikungunju.
U brazilskom gradu Kuritibi otvorena je najveća biofabrika na svetu za uzgoj komaraca Aedes aegypti koji nose bakteriju Wolbachia. Planirano je da proizvede do 100 miliona jaja komaraca nedeljno, a brazilske vlasti u cilju uspešnije borbe protiv denge nameravaju da ovu metodu prošire na gradove u kojima denga predstavlja veliki javnozdravstveni problem.
Ovi komarci nisu genetski modifikovani i ne uništavaju se insekticidima. Umesto toga, naučnici koriste bakteriju koja se već prirodno nalazi u velikom broju vrsta insekata kako bi komarcima otežali prenošenje virusa denge, zike i čikungunje.
Zašto je denga veliki problem u Brazilu?
Denga je virusna infekcija koja se prenosi ubodom zaraženog komarca Aedes aegypti. Bolest može izazvati visoku temperaturu, snažnu glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, mučninu, osip i izraženu iscrpljenost. Kod manjeg broja obolelih razvija se teška denga, praćena krvarenjem, oštećenjem organa i cirkulatornim šokom.
Brazil je tokom 2024. godine zabeležio najtežu epidemiju denge u svojoj istoriji, sa više miliona verovatnih slučajeva i više od šest hiljada smrtnih ishoda. Širenju bolesti pogoduju visoke temperature, obilne padavine, ubrzana urbanizacija, velika gustina stanovništva i brojna mesta na kojima se zadržava voda potrebna za razvoj larvi.
Problem dodatno komplikuje činjenica da postoje četiri serotipa virusa denge. Preležana infekcija uglavnom stvara dugotrajniji imunitet samo prema serotipu koji ju je izazvao. Osoba se zato tokom života može zaraziti više puta, a naredna infekcija drugim serotipom u određenim okolnostima može povećati rizik od težeg oblika bolesti.
Suzbijanje komaraca insekticidima, uklanjanje stajaće vode i zaštita ljudi od uboda ostaju važne mere, ali često nisu dovoljne da zaustave velike epidemije. Komarci mogu razviti otpornost na insekticide, a u velikim gradovima gotovo je nemoguće ukloniti svako mesto na kojem se razmnožavaju.
Brazil zato pokušava da promeni nešto drugo – sposobnost samih komaraca da prenose virus.
Šta je Wolbachia?
Wolbachia je bakterija koja prirodno živi u ćelijama velikog broja insekata. Međutim, ona se u prirodi obično ne nalazi u komarcu Aedes aegypti koji je glavni prenosioc denge, zike i čikungunje.
Naučnici su uspeli da bakteriju unesu u ovu vrstu komarca i primetili da se virusi u njegovom organizmu tada znatno teže umnožavaju. Zbog toga je manja verovatnoća da će komarac prilikom uboda preneti virus čoveku.
Bakterija se ne ubrizgava ljudima niti se oslobađa u vazduh, vodu ili hranu. Ona ostaje unutar ćelija komarca i prenosi se sa ženke na njeno potomstvo.
Komarci koji nose Wolbachia nisu genetski modifikovani. Njihov genetski materijal nije menjan – promenjeno je prisustvo bakterije u njihovom organizmu.
Kako se „dobri” komarci šire u prirodi?
U laboratorijama se uzgajaju komarci Aedes aegypti koji nose Wolbachia bakteriju. Zatim se njihova jaja ili odrasli komarci tokom određenog perioda puštaju na pažljivo odabranim područjima.
Kada se ženke koje nose Wolbachia razmnožavaju, bakteriju prenose potomstvu. Istovremeno, bakterija komarcima daje reproduktivnu prednost: kada se mužjak sa Wolbachia bakterijom pari sa ženkom koja je nema, iz njihovih jaja se uglavnom ne razvija potomstvo. Kada bakteriju nosi ženka, potomstvo je uglavnom održivo i takođe nasleđuje Wolbachia.
Zahvaljujući tome, tokom više generacija raste udeo komaraca koji nose bakteriju. Cilj nije da se Aedes aegypti potpuno ukloni iz prirode, već da njegovu lokalnu populaciju postepeno zamene komarci koji znatno teže prenose virus.
Kada se Wolbachia dovoljno proširi i stabilizuje u populaciji, masovno puštanje novih komaraca može da se prekine. Bakterija nastavlja da se prenosi sa jedne generacije na drugu.
Da li ženke ovih komaraca i dalje ujedaju?
Ženkama komaraca i dalje je potreban krvni obrok kako bi razvile jaja, pa one mogu ubadati ljude. Razlika je u tome što se virus denge znatno teže razmnožava u njihovom organizmu, zbog čega je smanjena mogućnost prenošenja infekcije.
Zato izraz „dobri komarci” nije sasvim precizan. Oni nisu bezopasni u svakom smislu niti njihov ubod postaje prijatan. Njihova javnozdravstvena vrednost je u tome što su mnogo manje sposobni da prenesu određene viruse.
Važno je i razlikovati dva načina korišćenja Wolbachia bakterije. U nekim programima puštaju se samo mužjaci kako bi se smanjio ukupan broj komaraca. Brazilski program prvenstveno koristi drugačiji pristup – zamenu lokalne populacije komarcima koji nose Wolbachia i teže prenose viruse.
Šta pokazuju rezultati iz brazilskih gradova?
Brazil ovu metodu ne uvodi bez prethodnog iskustva. Prva puštanja komaraca sa Wolbachia bakterijom počela su 2014. godine u Rio de Žaneiru, a program je kasnije proširen na druge gradove.
U Niteroiju je ranija analiza pokazala da je nakon uvođenja komaraca sa Wolbachia bakterijom učestalost denge bila približno 69% manja, dok je smanjenje prijavljenih slučajeva čikungunje bilo još izraženije. Tokom velike brazilske epidemije 2024. godine, Niteroi je imao znatno nižu učestalost denge od proseka države Rio de Žaneiro i Brazila u celini.
Rezultati iz grada Campo Grande takođe su ohrabrujući. U područjima u kojima je najmanje 60% lokalnih komaraca nosilo Wolbachia, zabeleženo je smanjenje učestalosti denge od 63,2% u poređenju sa područjima u kojima bakterija nije bila stabilno zastupljena.
Ovo ne znači da je svakom pojedincu rizik smanjen za potpuno isti procenat niti da je Wolbachia jedini razlog razlike. Reč je o rezultatima dobijenim praćenjem velikih urbanih područja, na koje mogu uticati sezona, kretanje stanovništva, vremenske prilike i druge mere za kontrolu komaraca.
Ipak, rezultati iz različitih gradova i zemalja pokazuju sličan obrazac: kada se komarci sa Wolbachia bakterijom uspešno nastane u lokalnoj populaciji, broj slučajeva denge se značajno smanjuje.
Zašto je Brazil napravio fabriku komaraca?
Dosadašnji programi pokazali su da metoda može da funkcioniše, ali je njeno sprovođenje na teritoriji veličine Brazila veliki logistički izazov.
Biofabrika Wolbito do Brasil u Kuritibi projektovana je da proizvodi do 100 miliona jaja nedeljno. Plan je da se komarci postepeno uvedu u više desetina gradova i da program tokom narednih godina obuhvati veliki deo stanovništva izloženog riziku.
Gradovi se ne biraju nasumično. Posmatraju se učestalost denge, broj stanovnika, lokalni uslovi za širenje komaraca i mogućnost da se program sprovede i prati.
Pre puštanja komaraca potrebno je razgovarati sa stanovništvom i objasniti zašto će se u njihovom naselju pojaviti dodatni komarci. Poverenje zajednice je važno, posebno zato što početna ideja – pustiti komarce da bi bilo manje bolesti – na prvi pogled zvuči nelogično i može izazvati strah.
Može li Wolbachia da poremeti prirodu?
Dosadašnja praćenja nisu pokazala da metoda predstavlja značajan rizik za ljude, životinje ili životnu sredinu. Wolbachia je već prirodno prisutna u velikom broju vrsta insekata, a komarci korišćeni u programu nisu genetski modifikovani.
Bakterija se prenosi prvenstveno sa ženke komarca na potomstvo i nije poznato da se na ovaj način prenosi na ljude prilikom uboda. Cilj programa nije unošenje nove vrste komarca, već promena osobine populacije vrste koja već živi na tom području.
Ipak, svaka velika biološka intervencija zahteva dugotrajno praćenje. Potrebno je proveravati da li Wolbachia ostaje stabilna u populaciji, da li virusi vremenom mogu da se prilagode, kako metoda funkcioniše u različitim klimatskim uslovima i da li njen efekat traje godinama.
Svetska zdravstvena organizacija trenutno dodatno procenjuje dokaze o upotrebi Wolbachia metode za kontrolu bolesti koje prenose komarci. Nove formalne preporuke očekuju se nakon završetka tog procesa.
Da li to znači kraj prskanja i uklanjanja stajaće vode?
Wolbachia je dodatna, a ne jedina mera zaštite.
I dalje je potrebno uklanjati vodu iz posuda, saksija, oluka, guma i drugih mesta na kojima komarci polažu jaja. Tokom epidemija mogu biti potrebni insekticidi, nadzor broja komaraca, brzo prepoznavanje obolelih i druge javnozdravstvene mere. U pojedinim zemljama dostupna je i vakcinacija protiv denge, ali njena primena zavisi od uzrasta, epidemiološke situacije i nacionalnih preporuka.
Nijedna od ovih mera sama ne može rešiti problem. Najbolje rezultate verovatno daje kombinacija biološke kontrole, odgovornog upravljanja životnom sredinom, epidemiološkog nadzora i zaštite stanovništva.
Može li brazilski model pomoći i drugim zemljama?
Denga više nije problem samo tropskih područja. Širenje komaraca, intenzivna međunarodna putovanja, urbanizacija i klimatske promene povećavaju rizik i u delovima sveta u kojima se bolest ranije retko pojavljivala.
Zbog toga brazilska biofabrika nije samo neobična lokalna priča. Ona predstavlja pokušaj da se biološka metoda, koja je do sada primenjivana u pojedinim gradovima, pretvori u veliku nacionalnu strategiju.
Brazil time ne pokušava da uništi sve komarce niti da prirodu zameni tehnologijom. Umesto toga, koristi odnos između bakterije, komarca i virusa kako bi prekinuo jedan deo lanca prenosa bolesti.
U zemlji u kojoj su insekticidi i upozorenja da se ukloni stajaća voda godinama bili nedovoljni da zaustave epidemije, milioni laboratorijski uzgojenih komaraca možda će postati neočekivani saveznici javnog zdravlja.
Reference:
- Batista FM, et al. The impact of large-scale release of Wolbachia mosquitoes on dengue incidence in Campo Grande, Brazil: an ecological study. Lancet Reg Health Am. 2026. PubMed
- Pinto SB, Riback TIS, Sylvestre G, Costa G, Peixoto J, Dias FBS, et al. Effectiveness of Wolbachia-infected mosquito deployments in reducing the incidence of dengue and other Aedes-borne diseases in Niterói, Brazil: a quasi-experimental study. PLoS Negl Trop Dis. 2021;15(7):e0009556. PubMed
- Anders KL, et al. Long-term durability and public health impact of city-wide wMel Wolbachia mosquito releases in Niterói, Brazil, during a dengue epidemic surge. Trop Med Infect Dis. 2025;10(9):237. PubMed
- Fox T, et al. Wolbachia-carrying Aedes mosquitoes for preventing dengue infection. Cochrane Database Syst Rev. 2024;4:CD015636. PubMed Central
- World Mosquito Program. World’s largest Wolbachia biofactory opens in Brazil. 2025. World Mosquito Program
- World Health Organization. WHO update on the assessment of Wolbachia population replacement for the control of Aedes-borne diseases. 2026. WHO
