Da li je crveno vino, piće dobijeno drobljenjem i fermentacijom tamnih sorti grožđa dobro ili loše za naše zdravlje? Jedno od najstarijih proizvoda čovečanstva, crveno vino, od antičkih vremena pa do danas igralo je važnu ulogu u kulturi, religiji, trgovini, ali i medicini. Kako vino može u isto vreme biti i porok i lek i gde je granica između zdrave konzumacije i zloupotrebe?
Veliki broj ljudi smatra da crveno vino pozitivno utiče na naše zdravlje. Ipak, postoje i oni koji smatraju da je verovanje u lekovita svojstva vina samo loš izgovor za prekomernu konzumaciju alkohola.
Da li je crveno vino štetno ili zdravo?
Kada govorimo o svim blagodetima koje pruža konzumacija crvenog vina, moramo poslušati klasičnu nauku koja kaže da je samo umerena konzumacija zdrava za organizam. To potvrđuju i brojne relevantne studije.
Kako je to crveno vino dobro za naš organizam?
Pre svega zbog velike količine tanina (veća nego kod belih vina), polifenola i flavonoida koji daju strukturu, teksturu i ukus vinu.
Polifenoli se nalaze u opni i semenkama bobica grožđa i značajni su antioksidanti koji eliminišu slobodne radikale koji prete da oštete ćelija našeg organizma. U zavisnosti od vrste grožđa, podneblja gde se uzgaja, klime i vinifikacije, njihov sastav i koncentracija u vinu varira.
Takođe i bioraspoloživost polifenola varira u zavisnosti od sorte grožđa, ali i kod svake osobe posebno iz razloga što se polifenoli različito apsorbuju od osobe do osobe. Ako uzmemo u obzir da crveno vino ima 10 puta više polifenola nego belo vino, onda je jasno zašto je konzumiranje crvenog vina poželjnije.
Da li je Resveratrol ključ lekovitosti crvenog vina?
Rasveratrol je najkorisniji polifenol. Najviše ga ima u grožđu i maslinovom ulju.
Genetičar sa Hravarda David Sinclair je u svojoj knjizi Lifespan napisao je: “Neka od najboljih vina na svetu stižu nam sa suve, suncem obasjane zemlje i od sorti otpornih na stres, koji sadrže najviše rasveratrola”.
Naime, rasveratrol razgrađuje holesterol, povećava iskorišćenje glukoze u organizmu i kontoliše nivo oksidativnog stresa. Tako dolazimo do zaključka da polifenoli, rasveratrol posebno, štite kardiovaskularni sistem čoveka.
Konzumiranje jedne do dve čaše crvenog vina tokom nedelje ili nekoliko puta nedeljno štiti naše srce, smanjuje hipertenziju, blagotvorno utiče na dijabetes, a organizam bolje iskorištava glukozu.
Samim tim se umanjuje oksidativni stres, smanjuje se pritisak na srce, a krv lakše teče kroz krvne sudove.
Uz kombinaciju sa mediteranskom ishranom, crveno vino daje svoj pun efekat na zdravlje. Crveno vino pored navedenih pozitivnih efekata pomaže i u lečenju prehlade (poznato je čuveno kuvano crveno vino), smanjuje rizik od kancera, održava dobro pamćenje, pozitivno utiče na varenje i kilažu, ali i smanjuje rizik od depresije.
Postoje podaci da se ispijanjem umerene količine crvenog vina smanjuje i rizik od infekcije virusom Covid19, dok konzumiranje drugih alkoholnih pića povećava rizik od iste infekcije.
Čaša do dve crnog vina dnevno
Treba biti oprezan sa konzumiranjem crvenog vina jer ono može vrlo lako preći u alkoholizam, posebno kod ljudi koji već imaju problem sa alkoholom ili imaju porodičnu istoriju alkoholizma.
Prekomerna konzumacija vina posebno negativno utiče na jetru (više od 30 gr. alkohola svakog dana), dovodi do povećanja telesne mase, gubitka pamćenja i pojave depresije. Postoji povećan rizik od čak 4% od svih oblika karcinoma, posebno karcinoma dojke i kolorektalnog karcinoma.
Ispijanje većih količina vina je inicijator pojave dijabetesa kod muškaraca i to ako se ovo piće konzumira češće od tri dana u nedelji. Preterano ispijanje vina može čak ugroziti i život.
Postoje različita tumačenja šta je umereno i koliko crvenog vina je prihvatljivo i zdravo konzumirati dnevno? Pouzdan odgovor je – dve čaše za muškarce i jedna čaša za žene dnevno, i to nekoliko puta nedeljno. Čak i umerene količine vina, ako se konzumiraju svakog dana, mogu biti štetne i rizik za zdravlje.
Nutritivna svojstva crvenog vina
Primarni izvor kalorija u vinu je alkohol. Blago, slatko i niskoalkoholno vino ima manje kalorija od suvog, visokoalkoholnog vina.
Vino sadrži do 19% ugljenih hidrata u zavisnosti od njegove slatkoće, izuzev aromatizovanih vina, koja sadrže veću koncentraciju ugljenih hidrata.
Sadržaj alkohola je obično od 12% do 15%.
Ostali nutrijenti koji se nalaze u vinu su fluoridi, kalijum, mangan, gvožđe, fosfor, vitamin B6, vitamin B2 i holin, dok većina vina sadrži i sulfate.
Druženje, uživanje, vino…
Uživanja u vinu uglavnom podrazumeva i upražnjavanje određenih društvenih rituala. Još je Hipokrat, koji je preferirao holistički pristup zdravlju, smatrao da ritualni proces ispijanja vina pomaže da usporimo tempo života, oslobodimo duh i postanemo inspirativniji i kreativniji.
Interesovanje za vinsku kulturu i obilazak vinarija, kao i degustacija vina može nas inspirisati da otvorimo brojna filozofska pitanja o našem zdravlju.
Prostorna terapija
Raskoš vinskih regiona, lepota vinograda i grožđa utiču i na naš duh.
Planiranje posete i obilazak ovih predela predstavlja tzv. “prostornu terapiju” koja je blagotvorna za našu psihu, dok organizam luči dozu dopamina koji izaziva osećaj sreće i ispunjenosti.
Nova naučna istraživanja bave se upravo tim fenomenom – kako konzumacija grožđa i proizvoda od grožđa utiču na eliminaciju stresa.
Naravno uz praktikovanje zdravog načina života koja uključuje uživanje u mediteranskoj hrani i crvenim vinima koja sadrže velike količine tanina. Uz ovakave navike imaćete veće šanse da doživite dug i kvalitetan život.
Dakle, nije greh nazdraviti jednom čašom dobrog crvenog vina i uživati u svakom gutljaju. Izbor je veliki, a na vama je da izaberete – Merlot, Cabernet Souvignon, Shiraz, Pinot Noir… Živeli!
