Nekada se o uklanjanju implantata dojki uglavnom govorilo kada bi došlo do komplikacije ili kada je implantat trebalo zameniti. Danas je odluka o eksplantaciji složenija. Neke žene uklanjaju implantate dojki zbog rupture, kapsularne kontrakture ili drugih lokalnih problema, neke zbog sistemskih tegoba koje povezuju sa implantatima, a neke zato što su im se promenile želje, životne okolnosti ili predstava o sopstvenom telu.
Eksplantacija tj uklanjanje impnatata dojki, zato nije samo „obrnuta estetska operacija“. Ona otvara pitanja o dugoročnoj bezbednosti medicinskih implantata, simptomima koji još nisu potpuno objašnjeni, retkim malignim komplikacijama i očekivanjima žena koje žele da se vrate prirodnijem izgledu. Između dramatičnih ispovesti sa društvenih mreža i poruka da razloga za zabrinutost nema, nalazi se mnogo nijansi koje su važne za donošenje informisane odluke.
Koliko impantati dojki traju?
Ne postoji univerzalan rok nakon kojeg se implantat mora zameniti ili ukloniti. Kod nekih žena ostaje očuvan dugi niz godina, dok se kod drugih potreba za novom operacijom javlja znatno ranije. Ipak, implantati se ne smatraju doživotnim medicinskim sredstvima: što su duže u telu, veća je mogućnost da će tokom života biti potrebna kontrola, korekcija, zamena ili uklanjanje.
Najčešći razlozi za ponovnu operaciju jesu kapsularna kontraktura, ruptura implantata, promena njegovog položaja, asimetrija, bol, infekcija ili nezadovoljstvo izgledom. Kapsula je ožiljno tkivo koje se prirodno formira oko svakog implantata. Ako se zadeblja i stegne, dojka može postati tvrda, bolna ili promeniti oblik. Ruptura silikonskog implantata ponekad ne daje jasne simptome, dok se u drugim slučajevima mogu javiti promena veličine ili oblika dojke, čvorići, bol ili otok.
Na izgled dojki vremenom utiču i trudnoća, dojenje, starenje, promene telesne mase i kvalitet kože. Zato potreba za korekcijom ne mora uvek značiti da je implantat oštećen.
Da li postoji „bolest implantata dojki“?
Izraz breast implant illness (BII), koji se najčešće prevodi kao „bolest implantata dojki“, nije naziv jedne jasno definisane bolesti. Njime se opisuje skup sistemskih simptoma koje neke žene vremenski povezuju sa ugradnjom implantata. Najčešće se navode dugotrajan umor, bolovi u mišićima i zglobovima, teškoće sa koncentracijom i pamćenjem, glavobolje, poremećaji sna, kožne promene, opadanje kose i promene raspoloženja.
Ove simptome ne treba omalovažavati. Oni su stvarni za žene koje ih osećaju i mogu znatno narušiti kvalitet života. Međutim, za BII ne postoje opšteprihvaćeni dijagnostički kriterijumi niti specifičan laboratorijski test. Slične tegobe mogu pratiti anemiju, poremećaje funkcije štitaste žlezde, autoimune i reumatološke bolesti, perimenopauzu, poremećaje sna, depresiju, hronični stres i druga stanja. Zbog toga je pre odluke o operaciji važno sprovesti pregled i ne pretpostaviti unapred da svi simptomi imaju isti uzrok.
Britanska regulatorna agencija MHRA koristi opreznu formulaciju „simptomi koji se ponekad nazivaju bolešću implantata dojki“. Ona navodi da uzročna veza nije definitivno dokazana, ali preporučuje da se prijavljene tegobe ozbiljno razmotre i da žene pre ugradnje implantata budu upoznate i sa poznatim i sa još nedovoljno razjašnjenim rizicima.
Da li se simptomi povlače nakon uklanjanja implantata?
Mnoge žene prijavljuju delimično ili potpuno poboljšanje nakon uklanjanja implantata. Sistematski pregled iz 2025. obuhvatio je 33 studije sa ukupno 6.048 žena. U istraživanjima koja su pratila ishod posle eksplantacije, približno 82% pacijentkinja prijavilo je određeno poboljšanje.
Taj rezultat je važan, ali ga treba pravilno razumeti. Podatak o poboljšanju nije dobijen od svih žena iz svih 33 studije, istraživanja su se znatno razlikovala, a većina nije imala odgovarajuću kontrolnu grupu. Analiza promene broja simptoma zasnivala se na samo četiri studije sa 257 pacijentkinja i pokazala je veoma veliku neujednačenost rezultata. Poboljšanje zato ne dokazuje da su implantati bili jedini uzrok tegoba niti garantuje da će eksplantacija pomoći svakoj ženi.
Na ishod mogu uticati uklanjanje rupturiranog implantata ili bolne kontrakture, istovremeno lečenje drugih bolesti, promena očekivanja, psihološko rasterećenje i prirodno kolebanje nespecifičnih simptoma. Ipak, činjenica da značajan broj žena prijavljuje poboljšanje opravdava dalja, metodološki kvalitetnija istraživanja.
Implantati, autoimune bolesti i rak: šta je potvrđeno?
Nije utvrđena pouzdana uzročno-posledična veza između implantata dojki i autoimunih bolesti. Pojedina opservaciona istraživanja zabeležila su veću učestalost nekih reumatskih i autoimunih oboljenja kod žena sa implantatima, dok druga to nisu potvrdila.
Implantati nisu povezani sa povećanjem rizika od uobičajenog karcinoma tkiva dojke. Međutim, potvrđena je povezanost sa veoma retkim malignitetima koji nastaju u kapsuli ili tečnosti oko implantata.
Najpoznatiji je anaplastični krupnoćelijski limfom povezan sa implantatima dojki — BIA-ALCL. To nije karcinom dojke, već redak oblik limfoma imunskog sistema. Najveći broj slučajeva povezan je sa teksturiranim implantatima, posebno onima sa grubljom površinom. Tipični znaci upozorenja su kasno nastalo i uporno oticanje jedne dojke, nakupljanje tečnosti, bol, tvrdoća, asimetrija ili čvor, često više godina nakon ugradnje.
Kada se bolest otkrije dok je ograničena na kapsulu, najčešće se uspešno leči potpunim uklanjanjem implantata i kapsule. Uznapredovali slučajevi mogu zahtevati dodatno onkološko lečenje. Regulatorna tela zabeležila su i izuzetno retke slučajeve skvamoznog karcinoma i drugih limfoma u kapsuli oko implantata. Njihova učestalost i faktori rizika još nisu dovoljno poznati.
Sama činjenica da žena ima implantate, uključujući teksturirane, nije automatska indikacija za preventivno uklanjanje ako nema simptome ili druge medicinske razloge. Individualni rizik i korist treba proceniti sa hirurgom, uz podatak o vrsti i proizvođaču implantata kad god je dostupan.
Da li zajedno sa implantatom mora da se ukloni i kapsula?
Ne mora uvek. Eksplantacija podrazumeva uklanjanje implantata, dok kapsulektomija znači delimično ili potpuno uklanjanje ožiljne kapsule koja ga okružuje. Odluka zavisi od razloga za operaciju, izgleda kapsule, prisustva kontrakture ili rupture i procene operativnog rizika.
Potpuna kapsulektomija može se razmatrati kod izražene kapsularne kontrakture, rupturiranog implantata ili sumnjive promene kapsule. Međutim, uklanjanje cele kapsule nije bezazlen dodatak operaciji. Kapsula može biti čvrsto priljubljena uz grudni koš, pa zahvat može povećati rizik od krvarenja, oštećenja okolnih struktura, deformiteta dojke i drugih komplikacija.
Na društvenim mrežama često se koristi izraz en bloc i predstavlja kao obavezan ili „najčistiji“ način uklanjanja implantata. Prema konsenzusu Breast Surgery Collaborative Community iz 2024, jedina apsolutna indikacija za en bloc kapsulektomiju jeste potvrđen ili opravdano sumnjiv malignitet povezan sa implantatom, nakon odgovarajuće dijagnostičke obrade. U drugim situacijama obim uklanjanja kapsule određuje se individualno. Nema dovoljno dokaza da potpuno uklanjanje normalne kapsule svim ženama sa sistemskim simptomima donosi veću korist od uklanjanja implantata bez potpune kapsulektomije.
Eksplantacija nije povratak na stanje pre operacije
Uklanjanje implantata ponekad se zamišlja kao pritisak na dugme „undo“: implantat se izvadi, rez zatvori i dojke izgledaju kao pre ugradnje. Telo se, međutim, tokom godina menja. Implantati mogu rastegnuti kožu i potporno tkivo, a trudnoća, dojenje, starenje i promene težine dodatno utiču na oblik dojki.
Nakon eksplantacije dojke mogu biti opuštenije, praznije u gornjem delu, naborane ili asimetrične. Rezultat zavisi od veličine i položaja implantata, količine sopstvenog tkiva, elastičnosti kože i prethodnih operacija. Zbog toga se uklanjanje implantata ponekad kombinuje sa podizanjem dojki ili preoblikovanjem postojećeg tkiva. Ovi zahvati mogu poboljšati oblik, ali podrazumevaju dužu operaciju, dodatne rezove, ožiljke i nove rizike.
Važno je razgovarati i o tome šta eksplantacija realno može da promeni. Može rešiti lokalni problem, ukloniti rupturirani implantat ili doneti željenu promenu izgleda. Ne može unapred garantovati povlačenje svih sistemskih simptoma niti potpuno vraćanje izgleda dojki na stanje pre prve operacije.
Društvene mreže: podrška, ali ne i dijagnoza
Društvene mreže omogućile su ženama da razmene iskustva, pronađu podršku i skrenu pažnju na simptome koji su ranije često bili zanemareni. To je doprinelo otvorenijem razgovoru i većem interesovanju istraživača za BII.
Ista dinamika, međutim, može pojedinačno iskustvo pretvoriti u privid univerzalnog medicinskog pravila. Algoritmi češće prikazuju emotivne i dramatične priče, pa se može steći utisak da je određena komplikacija mnogo češća nego što pokazuju podaci ili da će ista intervencija pomoći svima. Oko straha od implantata razvilo se i tržište „detoks“ programa, suplemenata i procedura čija korist nije potvrđena.
Iskustvo pacijentkinje treba saslušati i ozbiljno razmotriti, ali ga ne treba izjednačiti sa dokazom uzročnosti. Jednako je pogrešno automatski pripisati sve tegobe implantatima i unapred ih odbaciti kao nevažne.
Kako se prate implantati dojki?
Žena koja nema tegobe i ne razmišlja o eksplantaciji i dalje treba da zna koju vrstu implantata ima i da se pridržava dogovorenih kontrola. Poželjno je sačuvati karticu implantata ili podatke o proizvođaču, modelu, površini i datumu ugradnje.
Prisustvo implantata ne zamenjuje niti ukida redovne preglede i skrining raka dojke. Pre mamografije ili druge dijagnostike treba obavestiti radiologa o implantatima kako bi pregled bio prilagođen.
Silikonski implantat može rupturirati bez simptoma. FDA preporučuje da se kod žena bez tegoba prvi ultrazvučni pregled ili magnetna rezonanca radi procene integriteta silikonskog implantata uradi pet do šest godina nakon ugradnje, a zatim na svake dve do tri godine. Ovaj raspored nije univerzalna preporuka svih zdravstvenih sistema, pa plan praćenja treba uskladiti sa vrstom implantata, preporukom proizvođača, lokalnim smernicama i procenom lekara. Ako postoje simptomi ili je ultrazvučni nalaz nejasan, može biti potrebna magnetna rezonanca.
Kada je potreban pregled?
Lekaru se treba obratiti ako se jave novo ili uporno oticanje jedne dojke, promena njene veličine ili oblika, tvrdoća, bol, čvor u dojci ili pazuhu, iznenadna asimetrija, znaci infekcije ili sumnja na rupturu. Pregled je opravdan i kod dugotrajnih sistemskih simptoma koji nemaju jasno objašnjenje, ali procena ne treba da bude ograničena samo na implantate.
Eksplantacija može biti medicinski neophodna, opravdan lični izbor ili deo traganja za uzrokom tegoba koje još nisu potpuno razjašnjene. Implantati mnogim ženama donose zadovoljstvo izgledom, a u rekonstruktivnoj hirurgiji mogu predstavljati važan deo oporavka nakon lečenja raka dojke. Istovremeno, kao i svako medicinsko sredstvo, imaju ograničenja i mogu zahtevati dodatne operacije tokom života.
Zato pravo pitanje nije da li su implantati „dobri“ ili „loši“, niti da li svaka žena treba da ih zadrži ili ukloni. Važno je da odluka bude zasnovana na njenom zdravstvenom stanju, vrsti implantata, nalazima, realnim očekivanjima i otvorenom razgovoru sa odgovarajuće obučenim plastičnim hirurgom.
Izvori
- Medicines and Healthcare products Regulatory Agency. Symptoms sometimes referred to as Breast Implant Illness. Objavljeno 17. januara 2020; ažurirano 28. aprila 2023. https://www.gov.uk/guidance/symptoms-sometimes-referred-to-as-breast-implant-illness
- S. Food and Drug Administration. Risks and Complications of Breast Implants. Ažurirano 15. decembra 2023. https://www.fda.gov/medical-devices/breast-implants/risks-and-complications-breast-implants
- S. Food and Drug Administration. Update: Reports of Squamous Cell Carcinoma in the Capsule Around Breast Implants. Ažurirano 22. marta 2023. https://www.fda.gov/medical-devices/safety-communications/update-reports-squamous-cell-carcinoma-scc-capsule-around-breast-implants-fda-safety-communication
- Scientific Committee on Health, Environmental and Emerging Risks. Final Opinion on the Safety of Breast Implants in Relation to Anaplastic Large Cell Lymphoma. European Commission; 2021. https://health.ec.europa.eu/publications/final-opinion-safety-breast-implants-relation-anaplastic-large-cell-lymphoma_en
- Ferreira S, Barros AS, Marques M, et al. Breast Implant Illness: Symptoms, Outcomes with Explantation and Potential Etiologies—A Systematic Review and Meta-analysis. Aesthetic Plastic Surgery. 2025;49(23):6600–6620. doi:10.1007/s00266-025-05142-x.
- Breast Surgery Collaborative Community. Consensus Statement on Breast Implant Capsulectomy Definitions and Management. 2024. https://www.plasticsurgery.org/documents/medical-professionals/BSCC-Capsulectomy-Terminology-Management-Consensus-Statement.pdf
- S. Food and Drug Administration. Breast Implants – Certain Labeling Recommendations to Improve Patient Communication. Guidance for Industry and FDA Staff; 2020. https://www.fda.gov/media/131885/download
