Probiotici se često preporučuju osobama koje imaju sindrom iritabilnog creva, naročito kada ih muče nadimanje, gasovi i promena stolice. Međutim, rezultati istraživanja nisu ujednačeni: pojedini proizvodi mogu pomoći delu pacijenata, dok drugi ne pokazuju jasnu korist.
Problem je u tome što probiotici nisu jedna terapija. Razlikuju se prema mikroorganizmima koje sadrže, njihovim sojevima, kombinacijama i dozama. Zato rezultat istraživanja jednog preparata ne može automatski da se prenese na svaki proizvod na čijoj ambalaži piše „probiotik”.
Šta su probiotici?
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se primene u odgovarajućoj količini, mogu doneti zdravstvenu korist domaćinu. Najčešće sadrže određene bakterije, dok pojedini preparati sadrže probiotske kvasnice.
Da bi proizvod imao probiotsko dejstvo, nije dovoljno samo da sadrži „dobre bakterije”. Mikroorganizmi moraju biti precizno identifikovani, prisutni u odgovarajućoj količini i dovoljno stabilni da ostanu živi do kraja roka upotrebe.
Probiotike ne treba mešati sa prebioticima. Prebiotici su sastojci hrane koje koriste određene korisne crevne bakterije. Pošto se fermentišu u crevima, kod pojedinih osoba sa IBS-om mogu pojačati gasove i nadimanje. Proizvodi koji sadrže i probiotik i prebiotik nazivaju se sinbioticima, ali kombinovanje ove dve komponente ne znači automatski i bolji efekat.
Zašto se probiotici koriste kod IBS-a?
Kod dela osoba sa sindromom iritabilnog creva uočene su promene u sastavu i aktivnosti crevne mikrobiote. Probiotici bi mogli da utiču na fermentaciju u crevima, crevnu barijeru, lokalni imunski odgovor, pokretljivost i osetljivost na nadražaje.
To su mogući mehanizmi, ali ne znače da je IBS jednostavno posledica nedostatka „dobrih bakterija”. Ne postoji jedan obrazac mikrobiote karakterističan za sve pacijente niti jedan probiotik koji može ispraviti sve mehanizme uključene u nastanak simptoma.
Zato ni odgovor na probiotik nije isti kod svih. Preparat koji jednoj osobi ublaži nadimanje kod druge može ostati bez efekta ili privremeno pojačati gasove.
Šta istraživanja zaista pokazuju?
Pojedine kliničke studije i meta-analize pokazuju da određeni probiotski sojevi ili kombinacije mogu ublažiti ukupne simptome IBS-a, bol i nadimanje. Međutim, sigurnost tih zaključaka najčešće je niska.
Studije se teško porede jer koriste različite mikroorganizme, doze, kombinacije i trajanje terapije. Uključuju pacijente sa različitim oblicima IBS-a, a uspeh se ne meri uvek na isti način. Mnoge studije imaju mali broj učesnika, dok za pojedine proizvode postoji samo jedno istraživanje.
Zbog toga se razlikuju i preporuke stručnih udruženja. Američki koledž za gastroenterologiju ne preporučuje rutinsku upotrebu probiotika za ukupne simptome IBS-a jer je kvalitet dokaza veoma nizak. Američko gastroenterološko udruženje smatra da ih kod IBS-a treba primenjivati u okviru kliničkih istraživanja.
Britansko gastroenterološko društvo zauzima nešto praktičniji stav: osobe koje žele da probaju probiotik mogu ga koristiti ograničeno vreme i prekinuti ako nema poboljšanja. Istovremeno naglašava da nema dovoljno dokaza da se preporuči jedan određeni soj ili vrsta za sve pacijente.
Najpošteniji zaključak zato nije ni da probiotici sigurno deluju ni da su potpuno beskorisni. Određeni preparat može pomoći određenoj osobi, ali uspeh se ne može unapred garantovati.
Zašto je važan probiotski soj?
Naziv bakterije može obuhvatiti rod, vrstu i soj. Soj je precizna oznaka konkretnog mikroorganizma i često sadrži kombinaciju slova i brojeva.
Dva soja iste bakterijske vrste mogu imati različita svojstva. Jedan može biti ispitan kod nadimanja ili bola kod IBS-a, dok za drugi možda uopšte nema odgovarajućih kliničkih studija.
Zato nije dovoljno pročitati samo da proizvod sadrži laktobacile ili bifidobakterije. Ako je korist u istraživanju pokazao određeni soj, rezultat se odnosi na taj soj, u ispitivanoj dozi i kod određene grupe pacijenata.
Isto važi za kombinovane preparate. Rezultat dobijen za jednu kombinaciju ne može se pripisati svakoj drugoj mešavini istih ili sličnih bakterijskih vrsta.
Da li je probiotik sa više sojeva bolji?
Veći broj sojeva ne znači automatski bolji preparat. Kombinacije mogu imati prednosti, ali i one moraju biti ispitane kao celina.
Ako proizvod sadrži deset različitih sojeva, a nijedan nije dovoljno proučen kod IBS-a ili njihove količine nisu jasno navedene, broj na prednjoj strani pakovanja ima malu praktičnu vrednost.
Takođe, nije dokazano da probiotski preparat postaje bolji samo zato što sadrži veći ukupan broj mikroorganizama. Potrebna doza zavisi od konkretnog soja i proizvoda. Milijarde mikroorganizama mogu zvučati impresivno, ali više nije nužno i efikasnije.
Na koje simptome probiotik može da utiče?
U istraživanjima se najčešće prate ukupna težina IBS-a, bol u stomaku, nadimanje, gasovi, učestalost stolice i njen izgled. Pojedini preparati mogu pokazati korist za jedan simptom, ali ne i za sve tegobe.
Zato pre početka primene treba odrediti šta se zapravo pokušava poboljšati. Ako je cilj smanjenje nadimanja, uspeh se procenjuje prema promeni nadimanja, a ne samo prema tome da li je osoba imala „bolje varenje”.
Probiotik ne bi trebalo posmatrati kao zamenu za terapiju zatvora, izražene dijareje ili hroničnog bola. Može predstavljati dodatak planu lečenja, ali ne rešava svaki simptom i ne zamenjuje odgovarajuću dijagnostiku.
Kako odabrati probiotik kod IBS-a?
Prvi korak je proveriti da li je proizvod ili njegov konkretan soj ispitivan kod osoba sa sindromom iritabilnog creva. Dokaz da probiotik pomaže kod dijareje povezane sa antibioticima ne znači da će pomoći i kod IBS-a.
Na deklaraciji treba potražiti precizan naziv mikroorganizma, uključujući oznaku soja. Važno je i da bude navedena količina živih mikroorganizama, najčešće izražena kao broj jedinica koje formiraju kolonije, odnosno CFU.
Treba proveriti da li proizvođač garantuje navedenu količinu do kraja roka upotrebe, a ne samo u trenutku proizvodnje. Važni su i način čuvanja, rok trajanja i jasna uputstva za upotrebu.
U izboru mogu pomoći lekar ili farmaceut koji će proceniti da li postoje odgovarajući podaci za konkretan proizvod i simptom. Marketinške tvrdnje poput „obnavlja floru”, „vraća ravnotežu” ili „jača creva” nisu zamena za kliničke dokaze.
Kako pravilno isprobati probiotik?
Ako se donese odluka da se probiotik proba, najbolje je izabrati jedan proizvod i tokom tog perioda ne uvoditi više drugih promena. Ako osoba istovremeno započne probiotik, low FODMAP ishranu, nova vlakna i lek protiv grčeva, neće moći da utvrdi šta joj je pomoglo ili pogoršalo simptome.
Pre početka treba odabrati jedan ili dva glavna simptoma koja će se pratiti, na primer broj dana sa izraženim nadimanjem, jačinu bola ili učestalost hitnih stolica. Beleške ne moraju biti složene, ali treba da omoguće poređenje sa periodom pre početka primene.
Britanske smernice navode da osobe koje žele da probaju probiotik mogu to činiti do 12 nedelja. U praksi trajanje procene zavisi od proizvoda i dostupnih istraživanja. Ako se simptomi jasno pogoršavaju, nema razloga čekati. Ako posle odgovarajućeg probnog perioda nema primetne koristi, preparat treba prekinuti.
Nema smisla odmah prelaziti sa jednog proizvoda na drugi bez jasnog plana, jer se tako mogu mesecima smenjivati preparati bez stvarne procene efekta.
Mogu li probiotici pogoršati nadimanje?
Na početku primene mogu se javiti pojačani gasovi, nadimanje ili promena stolice. Ove tegobe ponekad su prolazne, ali ih ne treba automatski tumačiti kao znak da probiotik „počinje da deluje”.
Ako su simptomi blagi i kratkotrajni, može se pratiti njihov tok. Ako su izraženi, traju ili ozbiljno remete svakodnevno funkcionisanje, primenu treba prekinuti i potražiti savet zdravstvenog stručnjaka.
Ponekad problem nije samo u probiotskim mikroorganizmima. Preparat može sadržati inulin, fruktooligosaharide, laktozu, šećerne alkohole ili druge pomoćne sastojke koji kod osetljivih osoba mogu pojačati simptome.
Da li su probiotici bezbedni?
Kod većine zdravih odraslih osoba probiotici se dobro podnose, a neželjeni efekti najčešće su blagi i prolazni.
Ipak, činjenica da se neki proizvod prodaje kao dodatak ishrani ne znači da je pogodan za svakoga. Poseban oprez potreban je kod teško obolelih i izrazito imunokompromitovanih osoba, pacijenata sa centralnim venskim kateterom i onih koji su nedavno imali velike operacije ili se nalaze na intenzivnom lečenju. U tim situacijama probiotik ne treba uzimati bez dogovora sa lekarom.
Osobe koje redovno uzimaju terapiju ili imaju ozbiljne hronične bolesti takođe treba da provere da li je odabrani preparat za njih odgovarajući.
Da li su jogurt i fermentisana hrana isto što i probiotik?
Jogurt, kefir i druga fermentisana hrana mogu biti vredan deo ishrane, ali nisu automatski zamena za probiotski preparat ispitan u kliničkom istraživanju.
Neki proizvodi sadrže žive mikroorganizme, dok ih drugi nakon termičke obrade više nemaju. Čak i kada su bakterije žive, njihov soj i količina ne moraju biti isti kao u preparatima proučavanim kod IBS-a.
Fermentisana hrana može biti dobro podnošljiva i nutritivno korisna, ali kod pojedinih osoba određeni proizvodi mogu izazvati simptome zbog laktoze, količine masti, dodatog šećera ili drugih sastojaka. Kao i kod ostale hrane, važna je individualna podnošljivost.
Da li test mikrobiote može pomoći u izboru probiotika?
Komercijalna analiza sastava crevne mikrobiote trenutno ne može pouzdano utvrditi koji probiotik će pomoći određenoj osobi sa IBS-om.
Rezultati zavise od uzorka, metode analize, ishrane, lekova i brojnih drugih faktora. Takođe ne postoji jasno definisana „idealna mikrobiota” kojoj svi treba da teže.
Zato se probiotski preparat ne bira na osnovu tvrdnje da nekoj osobi „nedostaje” određena bakterija u stolici. Za sada je korisnije osloniti se na klinička istraživanja konkretnog proizvoda, dominantne simptome i kontrolisanu procenu efekta.
Realna očekivanja su važnija od velikih obećanja
Probiotici kod IBS-a nisu ni univerzalno rešenje ni potpuno bezvredna terapija. Neki sojevi i kombinacije pokazuju obećavajuće rezultate, ali se studije razlikuju, a kvalitet ukupnih dokaza još nije dovoljan da bi se jedan preparat preporučio svima.
Ako osoba želi da proba probiotik, treba izabrati proizvod sa jasno navedenim sojem i podacima o primeni kod IBS-a, pratiti konkretne simptome i prekinuti ga ako nema koristi.
Najvažnije je ne procenjivati probiotik prema broju sojeva, milijardama mikroorganizama ili velikim obećanjima na pakovanju. Pravo pitanje nije „Koji probiotik je najbolji?”, već „Da li je baš ovaj soj, u ovoj dozi i ovom proizvodu ispitan za problem koji pokušavamo da ublažimo?”
