Poslednjih nekoliko godina veza između mikrobioma i respiratornih alergija postala jedna od najistraživanijih oblasti alergologije. Danas se alergijski rinitis i alergijska astma više ne posmatraju samo kao bolesti disajnih puteva, već kao poremećaji imunološke tolerancije u kojima značajnu ulogu ima i crevni mikrobiom.
Kada govorimo o alergijama, najčešće pomislimo na polen, grinje, životinjsku dlaku ili buđ. Međutim, sve veći broj naučnih istraživanja pokazuje da odgovor možda ne treba tražiti samo u spoljašnjoj sredini, već i u nama samima – u milijardama mikroorganizama koji nastanjuju naša creva.
Poslednjih godina naučnici su otkrili postojanje takozvane „crevno-plućne ose“ (gut-lung axis), složenog sistema komunikacije između mikrobioma, imunog sistema i respiratornog trakta. Ova saznanja menjaju naše razumevanje nastanka alergijskog rinitisa i alergijske astme i otvaraju nove mogućnosti za prevenciju i lečenje ovih bolesti.
Šta je mikrobiom?
Mikrobiom predstavlja zajednicu bakterija, gljivica, virusa i drugih mikroorganizama koji žive na i u našem organizmu. Najveći deo mikrobioma nalazi se u crevima, gde učestvuje u varenju hrane, sintezi pojedinih vitamina i, što je posebno važno, regulaciji imunog sistema.
Smatra se da čak 70–80% imunskih ćelija organizma ima direktnu ili indirektnu vezu sa crevima. Zbog toga promene u sastavu mikrobioma mogu značajno uticati na način na koji organizam reaguje na alergene iz spoljašnje sredine.
Kako mikrobiom utiče na razvoj alergija?
Jedna od osnovnih funkcija imunog sistema jeste da razlikuje opasne od bezopasnih supstanci. Kod osoba koje imaju alergije ovaj mehanizam je poremećen pa organizam preterano reaguje na inače bezopasne alergene poput polena ili grinja.
Brojna istraživanja pokazuju da smanjena raznovrsnost crevnog mikrobioma i poremećaj njegove ravnoteže (disbioza) mogu doprineti nastanku takvog imunološkog odgovora. Kada se smanji broj korisnih bakterija koje učestvuju u održavanju imunološke tolerancije, povećava se sklonost ka razvoju takozvanog Th2 imunskog odgovora, karakterističnog za alergijske bolesti.
Drugim rečima, imunološki sistem postaje „preosetljiv“ i počinje da reaguje na supstance koje za većinu ljudi ne predstavljaju nikakvu opasnost.
Šta je crevno-plućna osa?
Dugo se smatralo da su creva i pluća dva potpuno odvojena sistema. Danas znamo da između njih postoji intenzivna komunikacija.
Crevne bakterije proizvode brojne metabolite koji putem krvotoka dospevaju do pluća i sluznice nosa. Među najvažnijima su kratkolančane masne kiseline (SCFA), poput butirata, propionata i acetata. Ova jedinjenja imaju snažno protivupalno dejstvo i pomažu održavanju imunološke ravnoteže.
Kada je mikrobiom narušen, smanjuje se proizvodnja ovih korisnih metabolita, što može doprineti pojačanoj upali sluznice nosa i disajnih puteva, kao i razvoju alergijske senzibilizacije.
Mikrobiom i alergijski rinitis
Poslednjih godina objavljeno je više sistematskih pregleda koji su analizirali mikrobiom osoba sa alergijskim rinitisom. Rezultati pokazuju da se sastav crevne i nazalne mikrobiote razlikuje kod osoba sa alergijskim rinitisom u odnosu na zdrave ispitanike.
Iako rezultati pojedinačnih studija nisu uvek identični, najčešće se uočava:
- manja raznovrsnost mikrobioma,
- smanjen broj bakterija koje proizvode kratkolančane masne kiseline,
- povećano prisustvo proinflamatornih mikroorganizama,
- poremećaj ravnoteže nazalne mikrobiote.
Zanimljivo je da su neka istraživanja pokazala povezanost između težine simptoma alergijskog rinitisa i stepena promena u sastavu mikrobioma.
Mikrobiom i alergijska astma
Veza između mikrobioma i alergijske astme još je bolje dokumentovana.
Kod osoba sa astmom često se registruje smanjena zastupljenost bakterija koje proizvode butirat i druge protivupalne metabolite. Ove promene mogu doprineti pojačanoj aktivaciji eozinofila, mastocita i drugih ćelija uključenih u alergijsku upalu disajnih puteva.
Posebno su zanimljiva istraživanja koja pokazuju da sastav mikrobioma u najranijem životnom dobu može uticati na rizik od razvoja alergijskih bolesti kasnije tokom života. Deca sa manjom raznovrsnošću mikrobioma u prvim mesecima života imaju veći rizik za razvoj alergijskog rinitisa i astme tokom detinjstva. (ASM Journals)
Zašto danas ima više alergija nego ranije?
Jedno od mogućih objašnjenja predstavlja takozvana „hipoteza mikrobioma“.
Savremeni način života značajno je promenio sastav naših mikroorganizama. Češća upotreba antibiotika, manji kontakt sa prirodom, sterilno okruženje, smanjen unos vlakana i veća konzumacija ultra-prerađene hrane doveli su do smanjenja mikrobne raznovrsnosti. Smatra se da upravo ove promene mogu doprineti porastu učestalosti alergijskih bolesti širom sveta.
Mogu li probiotici pomoći?
Ovo je verovatno najčešće pitanje pacijenata.
Iako rezultati studija nisu potpuno ujednačeni, određeni probiotski sojevi pokazali su potencijal da ublaže simptome alergijskog rinitisa i utiču na imunološki odgovor. Međutim, efekat zavisi od vrste bakterije, doze, trajanja primene i karakteristika pacijenta. Zbog toga se probiotici još uvek ne smatraju standardnom terapijom za respiratorne alergije, već mogućom dopunskom merom.
Pored probiotika, sve više pažnje privlače prebiotici, sinbiotici i ishrana bogata vlaknima, koja podstiče razvoj korisnih bakterija i proizvodnju kratkolančanih masnih kiselina.
Zaključak
Sve veći broj naučnih dokaza potvrđuje da mikrobiom ima važnu ulogu u nastanku i razvoju respiratornih alergija. Poremećaj ravnoteže crevnih i nazalnih mikroorganizama može doprineti razvoju alergijskog rinitisa i alergijske astme putem promena u funkcionisanju imunog sistema. Iako još uvek nismo došli do tačke da se alergije leče isključivo modulacijom mikrobioma, jasno je da će buduće terapije sve više uzimati u obzir upravo ovu vezu između creva, imunog sistema i disajnih puteva.
Literatura (za stručnu obradu)
- Hu Y. et al. Association Between Gut and Nasal Microbiota and Allergic Rhinitis: A Systematic Review. Journal of Asthma and Allergy, 2024. (PubMed)
- Yang WK et al. Gut–lung axis in allergic rhinitis: microbial dysbiosis and therapeutic strategies. Frontiers in Microbiology, 2025. (PMC)
- Lv J et al. Gut-lung axis in allergic asthma: microbiota-driven immune mechanisms. Frontiers in Pharmacology, 2025. (PMC)
- Zhang M et al. The gut microbiota modulates airway inflammation in allergic asthma. 2024. (PMC)
- Kallio S et al. Early-life gut microbiota associates with allergic rhinitis. Microbiology Spectrum, 2024. (ASM Journals)
