Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu za 2026. godinu pripala je naučnicima Karlu Deisserothu, Peteru Hegemannu i Georgu Nagelu za otkrića koja su dovela do razvoja optogenetike – metode koja omogućava da se aktivnost određenih nervnih ćelija kontroliše pomoću svetlosti.
Na prvi pogled zvuči kao tehnologija iz naučne fantastike: svetlost se usmeri ka određenim neuronima i oni se mogu aktivirati ili utišati.
Ipak, iza ovog otkrića stoji jedna neobična priča koja je počela daleko od ljudskog mozga – proučavanjem jednoćelijskih algi.
Od alge do jednog od najvažnijih alata neuronauke
Jednoćelijska zelena alga Chlamydomonas može da reaguje na svetlost i da se kreće prema njoj. Da bi razumeli kako je to moguće, Peter Hegemann i Georg Nagel proučavali su proteine osetljive na svetlost.
Ključnim su se pokazali kanalrodopsini (channelrhodopsins) – proteini koji funkcionišu kao jonski kanali. Kada ih pogodi svetlost odgovarajuće talasne dužine, kanal se otvara i kroz ćelijsku membranu prolaze joni, menjajući električno stanje ćelije.
Tu se pojavila ideja koja je promenila neuronauku:
šta ako bi se takav svetlosno osetljiv protein mogao postaviti u neuron?
Kako se neuron uključuje svetlošću?
Karl Deisseroth i njegov tim pokazali su da se kanalrodopsini mogu koristiti kako bi određene nervne ćelije postale osetljive na svetlost.
Princip je pojednostavljeno ovakav:
gen za protein osetljiv na svetlost → određeni neuron → svetlosni impuls → promena električne aktivnosti neurona
Istraživač tako više ne mora samo da posmatra koji deo mozga postaje aktivan tokom određenog ponašanja. Može da aktivira određenu grupu neurona i zatim posmatra šta se događa. Optogenetika omogućava izuzetno preciznu kontrolu ćelija, i prostorno i vremenski – čak na nivou milisekundi. Optica
To je napravilo ogromnu razliku.
Zašto je optogenetika toliko važna?
Mozak čine milijarde nervnih ćelija povezanih u složene mreže. Dugo je bilo moguće videti da se određena regija mozga aktivira tokom nekog ponašanja, ali je mnogo teže bilo odgovoriti na pitanje:
Da li upravo ti neuroni izazivaju određenu reakciju ili su samo aktivni dok se ona događa?
Optogenetika je omogućila naučnicima da mnogo preciznije istražuju uzročno-posledične veze.
Pomoću nje se danas proučavaju neuronske mreže uključene u pamćenje, emocije, motivaciju, ponašanje, pokret i brojne bolesti nervnog sistema. Nobelov komitet ocenjuje da su ova otkrića postavila temelje nove ere neuronauke.
Da li se optogenetikom već leče ljudi?
Ovde je važno napraviti razliku između revolucionarnog istraživačkog alata i gotove terapije.
Optogenetika je već promenila način na koji naučnici proučavaju mozak, ali njena primena u lečenju ljudi još je u razvoju.
Jedan od posebno zanimljivih pravaca jeste obnavljanje vida. Istražuje se mogućnost da ćelije retine koje su preživele degenerativnu bolest postanu osetljive na svetlost uvođenjem odgovarajućih svetlosno aktiviranih proteina. Klinička istraživanja takvih pristupa već postoje.
Istražuju se i mogućnosti primene principa optogenetike kod različitih neuroloških i psihijatrijskih bolesti, ali između uspešnog eksperimenta u laboratoriji i bezbedne terapije za čoveka postoji veliki put.
Zato Nobelova nagrada 2026. nije nagrada za novi lek protiv Alchajmerove, Parkinsonove bolesti ili depresije.
Nagrada je za nešto fundamentalnije: alat koji nam je omogućio da mnogo preciznije razumemo kako neuronske mreže stvaraju funkcije mozga.
Zašto je ovo otkriće posebno?
Možda je najlepši deo ove Nobelove priče upravo njen put.
Istraživanje načina na koji se jedna mala alga okreće prema svetlosti dovelo je do proteina koji je postao alat za istraživanje jednog od najsloženijih sistema koje poznajemo – ljudskog mozga.
To je i dobar primer zašto fundamentalna istraživanja, čija praktična korist u trenutku otkrića ponekad uopšte nije očigledna, mogu decenijama kasnije potpuno promeniti medicinu.
Od alge, preko proteina osetljivog na svetlost, do mogućnosti da uključimo određene neurone – Nobelova nagrada za medicinu 2026. pokazuje koliko neočekivan može biti put od osnovne nauke do medicine.
Reference
- The Nobel Assembly at Karolinska Institutet. The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2026 – Press release. Stockholm: Nobel Prize Outreach; 2026. Nobel Prize
- Nobel Prize Outreach. A light-sensitive algal protein energised neuroscience: Popular information – The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2026. Stockholm; 2026. Nobel Prize
- Nature. Nobel Prize in Physiology or Medicine 2026: Optogenetics. Nature. 2026. Nature
- Karolinska Institutet. The 2026 Nobel Prize in Physiology or Medicine to Peter Hegemann, Georg Nagel and Karl Deisseroth. 2026. Karolinska Institutet News
Zvanična stranica Nobelove nagrade za medicinu 2026
