Kijanje, kašalj, suzenje i svrab očiju, curenje i/ili zapušenost nosa osnovni su simptomi alergije.
Osobe alergične na grinje imaju ove simptome tokom cele godine ali su oni izraženiji u toku jeseni i zime, odnosno u grejnom periodu.
autor: Dr Slavica Milovanović – Đorović
Grinje su paraziti iz roda zglavkara, veličine 0.2 – 0.3 mm, pa samim tim i vidljivi samo pod mikroskopom. Grinje mogu da budu prisutne u bilo kom delu našeg životnog prostora a najviše ih ima u krevetima, dušecima, jastucima, posteljini, zavesama, itisonima, tepisima, plišanim igračkama, tapaciranom nameštaju, odnosno, tamo gde ne dopiru direktno sunčevi zraci.
Osnovna hrana grinja su izumrle ćelije, perut kao i razne organske materije (čestice brašna, testenine…). Grinje ne možemo izbeći niti ih potpuno proterati iz naših domova, ali se može značajno smanjiti njihov broj. Kada se govori o alergiji na grinje, misli se u stvari o alergiji na izlučevine grinja-njihov izmet, koji je jedan od najjačih inhalacionih alergena.
Kada posumnjati na alergiju na grinje?
Ako stalno kijate, oči vam suze, crvene su i svrbe, nos je zapušen ili curi, ako imate suv nadražajni kašalj, i ukoliko Vam se sve to dešava intenzivnije u toku zime, trebalo bi da posumnjate da ste alergični na grinje. Kao posledica alergije na grinje javljaju se kijavica, konjuktivitis, astma, koprivnjača, kontaktni dermatitis. Reakcije mogu biti od vrlo blagih do intenzivnih, toliko da remete svakodnevne aktivnosti.
Novija istraživanja ukazuju na povezanost vlažnih i toplih prostora prepunih grinja s mnogo većom učestalošću pojave astme i drugih alergijskih bolesti.
Čak 85% dece sa alergijskom astmom je alergično na grinje i kućnu prašinu. Neophodan uslov za ishranu i razmnožavanje grinja je relativna vlažnost vazduha preko 60%. Idealne uslove imaju u našim spavaćim sobama i našim krevetima, i naročito u velikom broju su prisutne u krevetima osoba koje se pojačano znoje. Kada je vlažnost manja od optimalne grinje funkcionišu sporije, na kraju postaju uspavane i mogu da uginu. Pored visoke vlažnosti, grinjama odgovara konstantna temperatura oko 20 stepeni, prašina, slabo provetrene prostorije kao i prostorije sa duvanskim dimom. To im stvara idealne uslove za rast i razmnožavanje. Pošto su nam poznati uslovi koji im odgovaraju i pospešuju njihovo razmnožavanje, lako je i shvatiti koji su to načini da se protiv njih borimo.
Najjednostavniji načini da se rešite kućnih grinja
-
Koristite posteljinu koja sprečava kućne grinje i druge alergene da ulaze u nju, bilo bi idealno da koristite i dušeke koji imaju antialergijska svostva,
-
Perite posteljinu i pokrivače na svakih sedam dana
-
Temperatura koja uništava kućne grinje je 60 0C, tako da posteljinu i pokrivače trebate prati na toj ili višoj temperaturi
-
Uklonite debele tepihe ili itisone iz svog stana, naročito iz spavaće sobe, isto važi i za zavese.
-
Izbacite jastuke punjene perjem
-
Potrudite se da u prostoriji u kojoj spavate bude niža temperatura, nikako nemojte spavati u veoma toplim prostorijama
-
Idealno bi bilo da imate čiste, otvorene podove koje možete lako prati i održavati
-
Plišane igračke isto tako mogu biti leglo grinja, pa je idealno prati ih na 60 0C, i često provetravati
-
Redovno provetravajte sve prostorije, naročito spavaću sobu, jer grinje skoro i ne postoje u hladnim i suvim prostorijama.
-
Vrlo je bitno da pored zamene posteljine detaljno usisivačem usisate dušeke jer se izmet grinja zadržava na njihovoj površini. Idealno bi bilo ukoliko ste u mogućnosti da koristite usisivače sa HEPA ili vodenim filterima.
-
Tokom usisavanja, dete koje je alergično na grinje trebalo bi skloniti iz prostorije. Nakon usisavanja ostavite da se prostorije provetravaju 20-ak minuta.
-
Kućni ljubimci ne bi trebalo da žive u istom domu sa alergičnom decom.
-
Izbacite ili izbegavajte pušenje, duvanski dim je ozbiljan iritans koji povećava reakciju alergičnih osoba na sve druge inhalacione alergene.