Kućne alergije-grinje, kućna prašina, plesni..

Kijanje, kašalj, suzenje i svrab očiju, curenje i/ili zapušenost nosa osnovni su simptomi alergije.

Osobe alergične na grinje imaju ove simptome tokom cele godine ali su oni izraženiji u toku jeseni i zime, odnosno u grejnom periodu.

autor: Dr Slavica Milovanović – Đorović

Grinje su paraziti iz roda zglavkara, veličine 0.2 – 0.3 mm, pa samim tim i vidljivi samo pod mikroskopom. Grinje mogu da budu prisutne u bilo kom delu našeg životnog prostora a najviše ih ima u krevetima, dušecima, jastucima, posteljini, zavesama, itisonima, tepisima, plišanim igračkama, tapaciranom nameštaju, odnosno, tamo gde ne dopiru direktno sunčevi zraci.

Osnovna hrana grinja su izumrle ćelije, perut kao i razne organske materije (čestice brašna, testenine…). Grinje ne možemo izbeći niti ih potpuno proterati iz naših domova, ali se može značajno smanjiti njihov broj. Kada se govori o alergiji na grinje, misli se u stvari o alergiji na izlučevine grinja-njihov izmet, koji je jedan od najjačih inhalacionih alergena.

Kada posumnjati na alergiju na grinje?

Ako stalno kijate, oči vam suze, crvene su i svrbe, nos je zapušen ili curi, ako imate suv nadražajni kašalj, i ukoliko Vam se sve to dešava intenzivnije u toku zime, trebalo bi da posumnjate da ste alergični na grinje. Kao posledica alergije na grinje javljaju se kijavica, konjuktivitis, astma, koprivnjača, kontaktni dermatitis. Reakcije mogu biti od vrlo blagih do intenzivnih, toliko da remete svakodnevne aktivnosti.

Novija istraživanja ukazuju na povezanost vlažnih i toplih prostora prepunih grinja s mnogo većom učestalošću pojave astme i drugih alergijskih bolesti.

Čak 85% dece sa alergijskom astmom je alergično na grinje i kućnu prašinu. Neophodan uslov za ishranu i razmnožavanje grinja je relativna vlažnost vazduha preko 60%. Idealne uslove imaju u našim spavaćim sobama i našim krevetima, i naročito u velikom broju su prisutne u krevetima osoba koje se pojačano znoje. Kada je vlažnost manja od optimalne grinje funkcionišu sporije, na kraju postaju uspavane i mogu da uginu. Pored visoke vlažnosti, grinjama odgovara konstantna temperatura oko 20 stepeni, prašina, slabo provetrene prostorije kao i prostorije sa duvanskim dimom. To im stvara idealne uslove za rast i razmnožavanje. Pošto su nam poznati uslovi koji im odgovaraju i pospešuju njihovo razmnožavanje, lako je i shvatiti koji su to načini da se protiv njih borimo.

Najjednostavniji načini da se rešite kućnih grinja

• Koristite posteljinu koja sprečava kućne grinje i druge alergene da ulaze u nju, bilo bi idealno da koristite i dušeke koji imaju antialergijska svostva,

• Perite posteljinu i pokrivače na svakih sedam dana

• Temperatura koja uništava kućne grinje je 60 0C, tako da posteljinu i pokrivače trebate prati na toj ili višoj temperaturi

• Uklonite debele tepihe ili itisone iz svog stana, naročito iz spavaće sobe, isto važi i za zavese.

• Izbacite jastuke punjene perjem

• Potrudite se da u prostoriji u kojoj spavate bude niža temperatura, nikako nemojte spavati u veoma toplim prostorijama

• Idealno bi bilo da imate čiste, otvorene podove koje možete lako prati i održavati

• Plišane igračke isto tako mogu biti leglo grinja, pa je idealno prati ih na 60 0C, i često provetravati

• Redovno provetravajte sve prostorije, naročito spavaću sobu, jer grinje skoro i ne postoje u hladnim i suvim prostorijama.

• Vrlo je bitno da pored zamene posteljine detaljno usisivačem usisate dušeke jer se izmet grinja zadržava na njihovoj površini. Idealno bi bilo ukoliko ste u mogućnosti da koristite usisivače sa HEPA ili vodenim filterima.

• Tokom usisavanja, dete koje je alergično na grinje trebalo bi skloniti iz prostorije. Nakon usisavanja ostavite da se prostorije provetravaju 20-ak minuta.

• Kućni ljubimci ne bi trebalo da žive u istom domu sa alergičnom decom.

• Izbacite ili izbegavajte pušenje, duvanski dim je ozbiljan iritans koji povećava reakciju alergičnih osoba na sve druge inhalacione alergene.

Ukoliko posumnjate da ste alergični na grinje, obratite se svom lekaru koji će Vas poslati da uradite alergološke probe na osnovu kojih će se utvrditi da li alergija postoji. Nakon toga, u zavisnosti od stepena osetljivosti na ove alergene, lekar će Vam propisati lekove ili, što je verovatnije posavetovati Vas kako da smanjite prisustvo grinja u svom domu. U svakom slučaju za svaku alergiju pa i alergiju na grinje je najbitnije izbegavati kontakt sa alergenom, što je i jedna od glavnih terapijskih smernica Svetske zdravstvene organizacije.

Od lekova najčešće se primenjuju kortikosteroidi i antihistaminici. Savetuje se redovno ispiranje sluznice nosa fiziološkim rastvorom u spreju čime se smanjuje koncentracija udahnutih alergena. Pored toga, značajnu ulogu kod osoba sa alergijama ima i prevencija u smislu jačanja imuniteta, tako da je preporučljivo povećati unos vitamina C, kalcijuma i preparata na bazi propolisa i ehinacee.

VLAGA I PLESNI

Često se priča o negativnom uticaju vlage i plesni na zdravlje. Sigurno ste imali priliku da u nekim stanovima primetite ružne crne fleke na zidovima, u podrumima ili najčešće u kupatilima koja nemaju prirodnu ventilaciju. Usled prevelikog stvaranja vlage i nedovoljne ventilacije, jednom rečju loših higijenskih uslova, dolazi do stvaranja plesni. Nije toliko bitan estetski izgled tih stanova koliko je značajna činjenica da plesni izuzetno loše mogu uticati na zdravlje, posebno onih osoba koje su sklone alergijama ili imaju astmu.

Prisustvo plesni u prostorijama u kojima provodite više vremena može iritirati oči, kožu, nosnu sluznicu, grlo i pluća. Najčešće, kod alergičnih osoba udisanje ili dodirivanje spora plesni dovodi do alergijskih reakcija u vidu kijanja, curenja nosa, crvenih iritiranih očiju i svraba na koži. Kod astmatičara udisanje spora može izazvati ozbiljan astmatični napad. Pored alergičnih osoba i astmatičara plesni mogu loše uticati na malu decu i starije, na hronične bolesnike sa oslabljenim imunim sistemom i na hronične plućne bolesnike.

Idealni uslovi za razvoj plesni i oslobađanje njihovih spora su velika vlažnost u prostorijama i nedovoljna ventilacija. Eliminišite vlagu iz stanova, kupatila, podruma i drastično ćete smanjiti prisustvo plesni a samim tim i mogućnost alergijskih reakcija. Preporučuje se upotreba klima uređaja ili apsorbera vlage, dobro grejanje u hladnim danima kako ne bi dolazilo do stvaranja kondenzacije i često provetravanje kako bi se smanjila vlažnost i sprečio nastanak plesni.

Klima uređaji kojima u letnjem perodu obezbeđujemo prijatno rashlađivanje a u hladnijim danima grejanje prostorija, pomažu u borbi protiv kućnih alergija. Međutim, ukoliko se pravilno ne održavaju odnosno filetri se redovno ne čiste postaju idealno mesto za razvoj buđi i razmnožavanje mnogih štetnih mikroorganizama. Zato, klima uređaje redovno čistite, menjajte filtere i servisirajte bar jednom godišnje.

Sobne biljke oplemenjuju prostor ali ukoliko se previše zalivaju i suvo i uvelo lišće se ne odstranjuje, mogu se razviti plesni koje će biti pokretač alergijske reakcije. Plesni odnosno spore kada se jednom nađu u saksijkoj zemlji lako se dalje šire. Dešava se da se nađu i na podu. Preventivno, pregledajte svoje sobne biljke, orežite lišće koje je uvelo. Ne preterujte sa zalivanjem. Ispod svake saksije stavite podmetač ili tacnicu.

Kućni ljubimci osobama koje su alergične, mogu da budu veliki neprijatelji. Sama dlaka nije alergen ali može da bude okidač, jer sakuplja druge alergene: mrtve ćelije kože, prašinu i polen kao i proteine koji se nalaze u pljuvački životinja.

Držanje kućnih ljubimaca van spavaće sobe je preporučljivo ali ne rešava problem u potpunosti jer strujanjem vazduha alergeni koji potiču od vaših ljubimaca se šire po čitavom domaćinstvu. Preporučuje se često čišćenje stambenog prostora vakumskim usisivačima kao i pranje ruku posle svakog kontakta sa kućnim ljubimcem.

Ukoliko su alergijske reakcije jako burne a ove „higijenske“ mere ne daju zadovoljavajuće rezultate možda treba razmišljati o pronalasku drugog doma za vašeg ljubimca.