Sindrom iritabilnog creva, poznat i kao sindrom iritabilnog kolona ili IBS, jedan je od najčešćih hroničnih poremećaja digestivnog sistema. Karakterišu ga ponavljani bolovi u stomaku povezani sa promenama u pražnjenju creva.
Iako pregledi najčešće ne pokazuju vidljivo oštećenje creva, simptomi nisu umišljeni. IBS se danas svrstava u poremećaje interakcije creva i mozga. To znači da su promenjeni način na koji creva reaguju na sadržaj, njihova pokretljivost i način na koji nervni sistem registruje dešavanja u digestivnom traktu.
IBS ne povećava rizik od raka debelog creva i ne prelazi u inflamatorne bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Ipak, slične tegobe mogu da se jave i kod drugih bolesti, pa dugotrajne ili neuobičajene simptome ne treba samostalno proglašavati za „nervozna creva”.
Koji su najčešći simptomi iritabilnog creva?
Najkarakterističniji simptom je ponavljani bol u stomaku povezan sa pražnjenjem creva. Kod nekih osoba smanjuje se nakon stolice, dok kod drugih može postati izraženiji. Često se javlja posle obroka, ali njegovo mesto i intenzitet mogu da se menjaju.
Pored bola, mogu se javiti zatvor, dijareja, smenjivanje tvrde i retke stolice, hitna potreba za odlaskom u toalet, napinjanje i osećaj da pražnjenje nije završeno. Nadimanje i pojačano stvaranje gasova veoma su česti i nekim pacijentima predstavljaju veći problem od same promene stolice.
U stolici može biti sluzi, ali krv nije tipičan simptom IBS-a i zahteva pregled. Tegobe se obično javljaju u periodima: nekoliko dana ili nedelja mogu biti izraženije, a zatim se smiriti ili privremeno povući.
Prema tome koja promena stolice preovlađuje, razlikuju se IBS sa zatvorom, IBS sa dijarejom i mešoviti oblik. Ova podela je važna zato što terapija nije ista za sve pacijente, a dominantni oblik kod iste osobe može da se promeni tokom vremena.
Zašto nastaje sindrom iritabilnog creva?
Ne postoji jedan uzrok koji može objasniti IBS kod svih pacijenata. U nastanku simptoma verovatno učestvuje više međusobno povezanih mehanizama.
Creva mogu postati osetljivija na rastezanje, gasove i uobičajene procese varenja. Nadražaj koji jedna osoba gotovo ne primećuje kod druge može izazvati bol, grčeve ili izraženu nelagodnost. Pokretljivost creva takođe može biti ubrzana ili usporena, zbog čega se javljaju dijareja ili zatvor.
Važnu ulogu ima komunikacija između digestivnog i nervnog sistema, poznata kao osa creva–mozak. Stres nije jedini uzrok IBS-a, ali može pojačati bol, promeniti pokretljivost creva i učiniti da osoba intenzivnije doživljava signale iz digestivnog trakta. To objašnjava zašto se simptomi često pogoršavaju u periodima napetosti, a ne znači da ih osoba umišlja.
Kod dela pacijenata IBS se prvi put javlja nakon akutne crevne infekcije. Promene u crevnoj mikrobioti, imunskom odgovoru i propustljivosti crevne barijere takođe se istražuju, ali još ne postoji jedan test kojim se može utvrditi uzrok IBS-a ili izabrati odgovarajuća terapija.
Na pojavu i jačinu simptoma mogu uticati i nasledna sklonost, hormonske promene, san, način ishrane i primena pojedinih lekova.
Kako se postavlja dijagnoza IBS-a?
Dijagnoza se danas ne postavlja tek kada se urade svi mogući pregledi i ne pronađe ništa drugo. Lekar može da je postavi na osnovu tipičnog obrasca simptoma, trajanja tegoba, pregleda i ograničenog broja pažljivo odabranih analiza.
Prema Rimskim kriterijumima, na IBS upućuje ponavljani bol u stomaku koji se u proseku javlja najmanje jedan dan nedeljno tokom prethodna tri meseca i povezan je sa najmanje dve karakteristike: pražnjenjem creva, promenom učestalosti stolice ili promenom njenog izgleda. Početak simptoma treba da bude najmanje šest meseci pre postavljanja dijagnoze.
Ovi kriterijumi predstavljaju okvir, ali ne zamenjuju razgovor i pregled kod lekara. Važno je utvrditi kada su tegobe počele, da li preovlađuje zatvor ili dijareja, da li se menjaju posle obroka i postoje li znaci koji zahtevaju dodatno ispitivanje.
Kada preovlađuje dijareja, lekar može preporučiti testiranje na celijakiju i određivanje pokazatelja zapaljenja, kao što su C-reaktivni protein ili fekalni kalprotektin. Time se procenjuje verovatnoća inflamatorne bolesti creva.
Kolonoskopija nije automatski potrebna svakoj osobi koja ima simptome IBS-a. Odluka zavisi od godina, simptoma, porodične istorije, rezultata analiza i toga da li je došlo vreme za redovni skrining raka debelog creva.
Slične tegobe mogu izazvati i druge bolesti, intolerancije na hranu, ginekološka stanja ili pojedini lekovi. Zato se dodatna ispitivanja određuju prema simptomima i zdravstvenoj istoriji pacijenta, a ne po istom obrascu za sve.
Pročitajte i: Da li je zaista IBS? Bolesti i stanja koja mogu izazvati slične simptome.
Kada simptomi možda nisu posledica IBS-a?
Krv u stolici nije tipična za IBS. Pregled je potreban i kada postoje neobjašnjiv gubitak telesne mase, anemija, povišena temperatura, opipljiva promena u stomaku ili simptomi koji se prvi put javljaju u starijem dobu.
Dodatno ispitivanje mogu zahtevati uporna noćna dijareja koja budi osobu, progresivno pogoršanje tegoba i porodična istorija raka debelog creva, celijakije ili inflamatornih bolesti creva.
Noćni simptomi ne znače automatski da osoba nema IBS, ali nisu nešto što treba zanemariti. Isto važi kada se priroda postojećih tegoba naglo promeni.
Kako se leči sindrom iritabilnog creva?
Ne postoji jedna terapija koja pomaže svim pacijentima. Lečenje se prilagođava dominantnim simptomima, njihovoj jačini i uticaju na svakodnevni život.
Redovni obroci, dovoljno tečnosti, umerena fizička aktivnost i dobar ritam sna mogu pomoći u kontroli simptoma. Korisno je voditi dnevnik hrane i tegoba kako bi se uočili mogući okidači, ali cilj nije izbacivanje sve većeg broja namirnica.
Nekim osobama smetaju obilni i masni obroci, alkohol, veće količine kofeina, gazirani napici ili zaslađivači poput sorbitola. Kod drugih simptome pojačavaju laktoza ili određeni fermentabilni ugljeni hidrati, poznati kao FODMAP. Podnošljivost je individualna, pa ne postoji univerzalan spisak zabranjene hrane za sve osobe sa IBS-om.
Ni savet da se unosi što više vlakana nije pogodan za svakoga. Rastvorljiva vlakna, poput psilijuma, mogu pomoći, naročito kod zatvora. Velike količine pšeničnih mekinja i drugih nerastvorljivih vlakana kod pojedinih pacijenata pojačavaju gasove, nadimanje i bol.
Low FODMAP režim može ublažiti tegobe kod dela pacijenata, ali nije namenjen trajnom izbacivanju velikog broja namirnica. Sprovodi se kroz ograničenu eliminacionu fazu, postepeno vraćanje hrane i prilagođavanje ishrane pojedincu.
Pročitajte i: Low FODMAP ishrana kod IBS-a – kako se pravilno sprovodi?
Izbor lekova zavisi od dominantnog simptoma. Kod zatvora mogu se primeniti rastvorljiva vlakna i određeni laksativi, dok se kod dijareje koriste lekovi koji smanjuju učestalost i hitnost pražnjenja. Za bol i grčeve lekar ili farmaceut može preporučiti spazmolitik ili odgovarajući preparat ulja nane.
Kod izraženijih i upornih tegoba lekar može razmotriti specifičnu terapiju za IBS sa zatvorom ili dijarejom, kao i male doze pojedinih lekova koji utiču na prenošenje signala bola između creva i mozga. Njihova primena ne znači da je problem „psihički”, već da nervni sistem učestvuje u nastanku i održavanju bola.
Kognitivno-bihejvioralna terapija i hipnoterapija usmerena na creva mogu pomoći delu pacijenata, naročito kada su simptomi povezani sa stresom ili ozbiljno narušavaju svakodnevni život.
Probiotici takođe mogu pomoći pojedinim osobama, ali rezultati istraživanja nisu jednaki za sve proizvode i bakterijske sojeve. Zato se ne može tvrditi da svaki probiotik deluje kod IBS-a niti da veći broj bakterija na deklaraciji garantuje bolji rezultat.
Može li se IBS držati pod kontrolom?
IBS je hroničan poremećaj promenljivog toka. Kod nekih osoba simptomi su povremeni i blagi, dok se kod drugih vraćaju tokom dužeg perioda. Mogu se pogoršati posle infekcije, promene ishrane, putovanja, manjka sna ili stresnog događaja, a zatim ponovo smiriti.
Iako ne postoji univerzalna terapija koja trajno uklanja IBS, kombinacijom odgovarajuće ishrane, životnih navika, lekova i terapija usmerenih na komunikaciju creva i mozga tegobe se kod mnogih pacijenata mogu znatno ublažiti.
Najvažnije je da pacijent ne dobije samo uveravanje da mu „nije ništa”, ali ni da se podvrgava velikom broju pregleda bez jasnog razloga. IBS je stvaran zdravstveni problem koji se, uz pravilno postavljenu dijagnozu i individualizovano lečenje, najčešće može uspešno držati pod kontrolom.
Reference – Vancouver
- Lacy BE, Pimentel M, Brenner DM, Chey WD, Keefer LA, Long MD, et al. ACG clinical guideline: management of irritable bowel syndrome. Am J Gastroenterol. 2021;116(1):17–44. doi: 10.14309/ajg.0000000000001036.
- Vasant DH, Paine PA, Black CJ, Houghton LA, Everitt HA, Corsetti M, et al. British Society of Gastroenterology guidelines on the management of irritable bowel syndrome. Gut. 2021;70(7):1214–1240. doi: 10.1136/gutjnl-2021-324598.
- Drossman DA, Hasler WL. Rome IV—functional GI disorders: disorders of gut-brain interaction. Gastroenterology. 2016;150(6):1257–1261. doi: 10.1053/j.gastro.2016.03.035.
- Ford AC, Sperber AD, Corsetti M, Camilleri M. Irritable bowel syndrome. Lancet. 2020;396(10263):1675–1688. doi: 10.1016/S0140-6736(20)31548-8.
- Black CJ, Thakur ER, Houghton LA, Quigley EMM, Moayyedi P, Ford AC. Efficacy of psychological therapies for irritable bowel syndrome: systematic review and network meta-analysis. Gut. 2020;69(8):1441–1451. doi: 10.1136/gutjnl-2020-321191.
