Kronova bolest creva: Simptomi, Lečenje – Sveobuhvatan Vodič

Kronova bolest, kompleksna i uporna inflamatorna bolest creva, predstavlja izazov ne samo za obolele, već i za medicinsku zajednicu. Ova bolest, koja se često javlja u razvijenim zemljama, može zahvatiti bilo koji deo gastrointestinalnog trakta, donoseći sa sobom raznovrsne simptome i komplikacije. Ovaj članak pruža sveobuhvatan pregled Kronove bolesti, od samog izgleda simptoma do terapijskih pristupa, sa ciljem da osvetli kompleksnost ove bolesti i pruži korisne smernice za razumevanje i upravljanje ovim stanjem.
Sadržaj teksta

Kronova bolest – šta je

Kronova bolest je veoma česta inflamatorna bolest creva koja najčešće pogađa tanko i debelo crevo, ali može uticati i na bilo koji deo gastrointestinalnog tj. digestivnog trakta – od usta do anusa. Lek za Kronovu bolest još uvek ne postoji, ali neki lekovi i promena u ishrani mogu pomoći u kontrolisanju simptoma. Ukoliko neinvanzivne terapije ne daju rezultate, pacijenti se mogu lečiti i hirurškim putem.

Smatra se da se ova bolest javlja u do 16 slučajeva na 100.000 stanovnika na svetskom nivou, ali da je prisutnija u razvijenim zemljama Amerike i Evrope. Javlja se kod oba pola, u svim starosnim grupama, ali je najčešća u starosnom uzrastu od 15. do 35. godine.

Kronova bolest creva simptomi

Simptomi Kronove bolesti su najčešće uporna dijareja, bolovi u stomaku, krv u stolici, umor i gubitak apetita koji prati gubitak telesne težine. U ranoj fazi bolesti mogu se javiti i povišena temperatura, česta potreba za pražnjenjem creva, ali i osećaj da creva nisu potpuno prazna ni nakon pražnjenja.

S obzirom na prirodu simptoma, dešava se da se oni pogrešno pripišu nekom drugom stanju ili bolesti, poput trovanja hranom ili alergiji.

Zapravo, Kronova bolest je najsličnija ulceroznom kolitisu, a kod pojedinih pacijenata se ove dve bolesti creva praktično ne mogu razlikovati. Zato je važno obratiti se lekaru ukoliko opisani simptomi potraju.

Da li se simptomi Kronove bolesti kod svih ljudi isti

Uprkos mogućnosti da se jave naglo, odlika ove bolesti jeste postepeno razvijanje simptoma koji vremenom mogu postati sve ozbiljniji. U ozbiljne simptome spadaju pojava perianalne fistule koja izaziva bol i drenažu blizu anusa, pojava čireva na bilo kom delu digestivnog trakta (od usta do anusa), upala zglobova i kože, osećaj kratkog daha, krv u stolici, pa i smanjena sposobnost bavljenja fizičkim aktivnostima zbog anemije.

Kao što se može videti, simptomi se razlikuju i vremenom se uglavnom menjaju. S obzirom da bolest može dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa čak i onih koje su opasne po život pacijenta, veoma je važna rana dijagnostika i pravovremeno lečenje.

Tipovi Kronove bolesti – Varijacije Kronove bolesti

U odnosu na to koji deo digistivnog trakta pogađa, razlikuju se pet tipova KB.

Gastroduodenalna Kronova bolest

Ovaj tip Kronove bolesti zahvata želudac i duodenum, tj. prvi deo tankog creva. Pacijenti veoma često imaju osećaj mučnine, gube apetit, pa samim tim gube i na kilaži. Zbog upale creva javlja se i povraćanje.

Jejunoileitis

Kao što mu ime nagoveštava, ovaj tip Kronove bolesti se javlja u jejunumu, drugom delu tankog creva. Bolest izaziva dijareju i fistule, ali i grčeve u stomaku nakon svakog obroka. Zbog rizika koji nosi, Jejunoileitis  zahteva specijalizovane medicinske protokole i odgovarajuće lečenje.

Ileitis

Ileitis utiče na poslednji deo tankog creva, tzv. ileum. Pacijenti uglavnom imaju dijareju, bolove u trbuhu i gube na težini. Ono što je specifično za ovaj tip Kronove bolesti jeste pojava fistula u donjem desnom delu trbuha.

Ileokolitis

Ovaj oblik Kronove bolesti zahvata ileum, poslednji deo tankog creva, ali i debelo crevo. Simptomi su najčešće dijareja, gubitak na težini, kao bolovi u trbuhu.

Kronov kolitis

Kronov kolitis zahvata glavni deo velikog creva – debelo crevo. Postoji mogućnost da se razviju fistule, čirevi i apscesi oko samog anusa. Dakle, simptomi, pored dijareje i krvave stolice, mogu biti i lezije na koži. Takođe, neretko se javljaju i bolovi u zglobovima.

Važno je znati da pacijenti mogu istovremeno da boluju od dva ili više tipova bolesti, jer Kronova bolest može zahvatati više delova digestivnog trakta u isto vreme.

Kronova bolest uzroci 

Do danas medicina nema odgovor na to šta uzrokuje Kronovu bolest. Iako jedan deo medicinske javnosti smatra da može biti reč o još jednom autoimunom oboljenju, ova bolest još uvek nije tako klasifikovana.

Ono što je poznato su pojedini faktori rizika, pre svega genetsko nasleđivanje. Dakle, pacijenti sa Kronovom bolešću obično imaju u bližoj ili široj porodici nekog ko boluje od iste bolest.

Smatra se da na pojavu bolesti utiče i pušenje, život u urbanim i zagađenim sredinama, kao i česta upotreba lekova poput oralnih kontraceptiva, antibiotika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Kako se postavlja dijagnoza Kronove bolesti?

Kao što je navedeno, simptomi Kronove bolesti mogu pacijenta navesti na pogrešan put lečenja.

Zapravo, bolest se najčešće dijagnostifikuje na osnovu rezultata tkiva koje se uzima iz digestivnog trakta postupkom koji se zove gornja ili donja endoskopija. I rezultati drugih analiza (analiza krvi i stolice, kolonoskopija, biopsija), zajedno sa simptomima i anamnezom uzimaju se u obzir prilikom dijagnostike.

Veoma često će biti potrebno uraditi i CT i MRI.

Rezultati svih ovih dijagnostičkih pretraga daju jasnu sliku da li pacijent boluje od Kronove bolesti ili ne. Takođe, pomenute testove je potrebno raditi u određenim vremenskim intervalima i nakon dijagnostifikovane bolesti, kako bi se pratio tok bolesti.

Ulcerozni kolitis i Kronova bolest po čemu se razlikuju?

I jedna i druga bolest napadaju digetivni trakt. Iako postoje sličnosti u simptomima, dijagnozi i lečenju ovih bolesti creva, ključne razlike u mestu upale, dubini i karakteristikama promena u crevima razlikuju ove dve bolesti. Pacijenti često zahtevaju individualizovane terapije i pristupe usmerene na specifičnosti svakog stanja.

Kronova bolest lečenje

Lek za Kronovu bolest do danas nije pronađen. Lekovi koji se koriste za tretman Kronove bolesti usmereni su na smanjenje upale, kontrolisanje simptoma i održavanje remisije. Evo nekoliko glavnih vrsta lekova koji se često koriste u lečenju:

1. Aminosalicilati

  • Ovi lekovi se obično koriste za blage oblike Kronove bolesti. Smanjuju upalu creva i mogu pomoći u održavanju remisije.
  • Primeri uključuju sulfasalazin i mesalazin.

2. Kortikosteroidi

  • Koriste se za brzo smanjenje upale i kontrolu simptoma, ali nisu namenjeni dugotrajnoj upotrebi zbog potencijalnih ozbiljnih sporednih efekata.
  • Primeri uključuju prednizon i budesonid.

3. Imunomodulatori

  • Ovi lekovi modifikuju imunološki odgovor kako bi smanjili upalu. Koriste se za održavanje remisije i smanjenje potrebe za kortikosteroidima.
  • Primeri uključuju azatioprin, 6-merkaptopurin (6-MP) i metotreksat.

4. Kronova bolest – biološka terapija

  • Ovo su lekovi koji ciljaju specifične delove imunološkog sistema i smanjuju upalu. Obično se koriste kod težih slučajeva ili kada drugi lekovi nisu efikasni.
  • Primeri uključuju infliksimab, adalimumab, certolizumab pegol, vedolizumab i ustekinumab.

5. Terapija održavanja

  • Ponekad se propisuju antibiotici ili probiotici kako bi se kontrolisala upala i održala ravnoteža crevne flore.

6. Simptomatski tretmani:

  • Dodatni lekovi ili terapije mogu biti propisani za kontrolu specifičnih simptoma poput proliva, bolova ili anemije.

Lekovi za Kronovu bolest se često kombinuju ili menjaju kako bi se postigao najbolji terapijski odgovor za svakog pojedinca, jer odgovor na terapiju može varirati. Odluka o terapiji zavisiće od težine simptoma, lokacije i ozbiljnosti bolesti, kao i individualnih faktora pacijenta.

Važno je da se terapija sprovodi pod nadzorom lekara ili gastroenterologa, koji će pratiti napredak i prilagoditi terapiju prema potrebama svakog pacijenta.

Ukoliko terapija lekovima i manje invanzivnim metodama ne da željene rezultate, dalje lečenje se može nastaviti operativnim putem.
Procena Crohn’s & Colitis Foundation of America je da će oko 80% pacijenata sa ovom bolešću pre ili kasnije morati na operaciju.

Kronova bolest – operacija

Kod  ove bolesti, operacije se mogu primeniti u slučajevima kada konzervativni tretmani, kao što su lekovi, nisu dovoljno efikasni ili kada dođe do komplikacija. Evo nekoliko vrsta operacija:

1. Resekcija creva

  • Ova operacija se primenjuje kada je oboleli deo creva ozbiljno oštećen. Hirurg uklanja obolelo ili zahvaćeno područje creva i spaja preostale zdrave delove.

2. Strikturoplastika

  • Koristi se kada postoji suženje creva (stenozu) koje uzrokuje blokadu. Hirurg pravi rezove ili šavove na stenozi kako bi proširio crevni prolaz bez uklanjanja dela creva.

3. Proktokolektomija

  • Ovo je operacija koja uključuje uklanjanje celog debelog creva i rektuma. Obično se primenjuje kod teških slučajeva Kronove bolesti koji zahvataju veliki deo debelog creva.

4. Ostale hirurške procedure

  • Pored ovih glavnih operacija, mogu se primeniti i druge hirurške tehnike, kao što su drenaža apscesa, uklanjanje fistula (patoloških prolaza između organa), ili druge manje invazivne procedure.

Operacije se obično primenjuju kada postoji opasnost od komplikacija kao što su perforacija creva, krvarenje, stvaranje apscesa, blokada creva ili ako terapija lekovima nije dala zadovoljavajuće rezultate. Hirurške intervencije su individualne i zavise od specifičnog stanja pacijenta, lokalizacije bolesti i stepena njene progresije.

Važno je napomenuti da, iako operacije mogu pružiti olakšanje od simptoma, Kronova (Crohn) bolest je hronična i recidivirajuća bolest. Tako da, čak i nakon operacije, može biti potrebno dalje lečenje i praćenje kako bi se sprečio ponovni nastanak simptoma ili komplikacija.

Kronova bolest: Alternativne metode lečenja 

Neki pacijenti se odlučuju da primene metode alternativne ili komplementarne medicine za lečenje simptoma.

Pacijenti najčešće uzimaju probiotike koji mogu pomoći u uspostavljanju balansa crevne flore. Koriste se i prebiotici koji takođe mogu pomoći u regulisanju crevnog mikrobioma. Veruje se i da riblje ulje može biti mogući tretman za smanjenje simptoma Kronove bolesti s obzirom da je bogato omega-3 masnim kiselinama.

Međutim, benefiti koje ove metode mogu da donesu se još uvek istražuju. Pacijentima se savetuje uzimanje vitamina i minerala kako bi se očuvao vitaminsko mineralni status organizma koji zbog čestih dijareja može biti narušen.

Ono što su istraživanja pokazala jeste da akumpuktura u kombinaciji sa tradicionalnom kineskom medicinom koja uključuje lečenje lekovitim biljem može pomoći kod lečenja simptoma.

Ukoliko se pacijent odluči za bilo koji alternativni tretman ili lekove koji se mogu kupiti bez recepta, neophodno je da obavesti svog lekara jer neki od preparata mogu uticati na efikasnost lekova.

Kronova bolest ishrana 

Na kraju, ali ne i manje važno, u ublažavanju simptoma Kronove bolesti veliku ulogu igra ishrana. Generalne preporuke jesu da se smanji unos vlakana i masti, ograniči upotreba mlečnih proizvoda i uzima dosta vode.

Pročitajte naš tekst – Ishrana za Kronovu bolest i saznajte: koje su namirnice dozvoljene za Kronovu bolest a koje se ne preporučuju. U ovom tekst dajemo i mali jelovnik za Kronovu bolest (recepti za Kronovu bolest) kao predlog i inspiraciju da sami istražite i skrojite obroke po svojoj meri.

Česta pitanja u vezi Kronove bolesti

Kako se manifestuje Kronova bolest u ustima?

Kronova bolest u ustima može se manifestovati na različite načine ali važno je napomenuti da se manifestacije ne moraju obavezno pojaviti. Promene koje se mogu pojaviti u ustima pacijenata: afte i čirevi (aftozni stomatitis), upala sluznice usta koja izaziva bol i neugodnost (stomatitis), crvenilo, oticanje i krvarenje desni (zapaljenje desni) zapaljenje jezika, kandidijaza.

Kronova bolest životni vek – Da li osobe koje imaju ovu bolest žive kraće?

Kronova bolest nije direktno povezana s smanjenjem očekivanog životnog veka. Mnogi pacijenti s ovim stanjem vode normalan život uz pravilno upravljanje simptomima i terapijom. Međutim, bolest može imati značajan uticaj na kvalitet života pacijenta i može dovesti do ozbiljnih komplikacija koje mogu uticati na zdravstveno stanje i životni vek.

Na primer:

Zbog čestih proliva može doći do manjka nekih hranjivih materija što generalno slabi oragnizam i može uticati da živpotni vek. Takođe, stalno prisutno jako zapaljenje creva je faktor rizika za nastanak karcinoma creva. Kronova bolest može biti povezana sa drugim zdravstvenim stanjima kao što su artritis, kožne bolesti, ili bolesti jetre, koje mogu dodatno uticati na zdravlje i životni vek.

Da li je Kronova bolest izlečiva?

Nažalost, Kronova bolest nije izlečiva. To je hronično stanje koje obično zahteva dugoročno upravljanje simptomima i lečenje kako bi se postigla i održala remisija, period bez simptoma. Iako se simptomi mogu kontrolisati lekovima, promenom načina života i ishrane, i eventualno hirurškim intervencijama, sama bolest ostaje prisutna i može recidivirati, tj. vraćati se sa periodima pogoršanja.

Kronova bolest krvna slika – Da li se bolest može dijagnostikovati na osnovu krvne slike?

Sama krvna slika može da bude korisna u praćenju bolesti ali ne pruža specifičnu dijagnozu. Evo nekih karakteristika koje se mogu primetiti u krvnoj slici kod pacijenata sa Kronovom bolešću:

Anemija – može biti posledica hroničnog krvarenja iz creva, smanjene apsorpcije gvožđa ili vitamina B12.

Povećan broj belih krvnih zrnaca (leukocitoza), povećan CRP i sedimetacija eritrocita: U Kronovoj bolesti prisutno je zapaljenje a upalni procesi u telu mogu dovesti do povećanja broja belih krvnih zrnaca u krvi, CRP-a i sedimentacije.

Poremećaj elektrolita – ukoliko su prisutni česti prolivi.

Za postavljanje dijagnoze od pomoći može biti određivanje ASCA (anti-saccharomyces cerevisiae) antitela. Kako su ulcerozni kolitis i Kronova bolest jako slični pored ASCA antitela neophodno je i određivanje pANCA (anti-MPO) antitela koja su pozitivna kod ulceroznog kolitisa, a negativna kod Kronove bolesti.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
02-696x696
CG-19-INSTA-696x696
Probielle-IBSolutions-205x2655mm-1