Zamislite zemlju u kojoj dolazak proleća za milione ljudi ne znači samo cvetanje i toplije dane, već i kijanje, zapušen nos, suzenje i svrab očiju. U Japanu je alergija na polen toliko rasprostranjena da se više ne posmatra samo kao zdravstveni problem pojedinca. Postala je pitanje kojim se bavi država.
A deo rešenja Japan traži na mestu na kojem je problem pre više decenija i počeo – u šumama.
Plan je na prvi pogled neobičan: postepeno smanjivati površine pod japanskim kedrom koji proizvodi velike količine polena i prilikom obnove šuma koristiti sorte koje stvaraju znatno manje polena – pa čak i drveće koje ga uopšte ne proizvodi.
Kako su šume postale izvor alergija?
Da bismo razumeli današnji problem, potrebno je vratiti se nekoliko decenija unazad.
Posle Drugog svetskog rata Japanu je bilo potrebno mnogo drveta za obnovu zemlje. Zato su intenzivno podizane plantažne šume, naročito japanskog kedra – Cryptomeria japonica, u Japanu poznatog kao sugi – kao i japanskog čempresa, odnosno hinokija (Chamaecyparis obtusa).
Sugi je danas jedan od najzastupljenijih četinarskih zasada u zemlji, a njegovo drvo koristi se u građevinarstvu i za brojne druge proizvode.
Međutim, drveće je sazrevalo, a sa njim je rastao i jedan neočekivani problem: ogromne količine polena koje se tokom sezone oslobađaju u vazduh.
Polen sugija danas je jedan od najvažnijih uzročnika sezonskog alergijskog rinitisa u Japanu. Njegova koncentracija u vazduhu posebno je značajna tokom ranog proleća, a zatim sledi sezona polena hinokija.
Tako je ono što je nekada predstavljalo važan deo posleratne obnove zemlje nekoliko decenija kasnije postalo veliki javnozdravstveni izazov.
Koliko je problem veliki?
Veoma veliki.
Podaci iz japanskih istraživanja pokazuju da je učestalost alergije na polen japanskog kedra tokom prethodnih decenija izrazito porasla. Procene su pokazivale prevalencu od oko 12% krajem devedesetih godina, oko 27% 2008. godine, dok je 2019. godine alergija na polen kedra procenjena kod gotovo 40% stanovništva.
Posebno zabrinjava što se problem sve češće javlja i kod dece.
U istraživanjima japanske školske populacije zabeležen je visok procenat senzibilizacije na polen japanskog kedra, a kod velikog dela dece koja imaju sezonski alergijski rinitis simptomi nisu samo blagi. Oni mogu da utiču na san, koncentraciju, svakodnevne aktivnosti i kvalitet života.
Zato polenska alergija u Japanu odavno nije samo nekoliko neprijatnih nedelja u proleće.
Japan pokušava da smanji polen – na njegovom izvoru
Lekovi mogu da ublaže simptome alergije. Izbegavanje izlaganja polenu takođe može pomoći.
Ali Japan pokušava da uradi još nešto: da smanji količinu polena koja uopšte dospeva u vazduh.
Japanska vlada zato sprovodi strategiju postepenog menjanja strukture šuma koje predstavljaju veliki izvor polena.
Cilj je da se površina veštački podignutih šuma sugija koje predstavljaju izvor polena do 2033. godine smanji za približno 20%.
To ne znači da će Japan jednostavno poseći svoje kedrove.
Strategija podrazumeva ciklus: starija stabla se seku, drvo se koristi, a površine se ponovo pošumljavaju. Razlika je u tome što se pri novoj sadnji sve više koriste sadnice koje proizvode manje polena.
Drugim rečima, šuma ostaje – ali se postepeno menja njen sastav.
Postoji li zaista drvo koje ne proizvodi polen?
Japanski istraživači već godinama selekcionišu stabla sugija koja proizvode veoma malo polena, a razvijene su i sorte koje ne proizvode funkcionalan polen.
Kod takvih stabala postoji takozvana muška sterilnost. Stablo može da formira muške strukture, ali se u njima polen ne razvija normalno.
Japanski Forest Tree Breeding Center je do kraja fiskalne 2024. godine razvio čak 31 sortu sugija koja ne proizvodi polen. Pored njih, razvijene su 148 sorte sa malom proizvodnjom polena i 16 sorti sa niskom proizvodnjom polena, kao i 55 sorti japanskog čempresa koje stvaraju manje polena.
To znači da „šuma bez polena“ više nije samo zanimljiva ideja. Sadni materijal već postoji.
Ipak, zamena šuma je veoma spor proces. Drvo raste decenijama, pa ni rezultat ovakve strategije ne može biti brz.
Kako nastaje kedar bez polena?
Priroda je istraživačima dala početnu tačku.
U populaciji japanskog kedra postoje retka stabla sa genetskim osobinama zbog kojih ne mogu normalno da proizvode polen. Naučnici su proučavali gene povezane sa ovom pojavom i identifikovali genetske promene odgovorne za mušku sterilnost.
To omogućava da se još kod mladih biljaka genetskim testiranjem prepoznaju stabla koja nose poželjnu osobinu i da se ona koriste u programima selekcije.
Cilj nije stvaranje „plastične šume“, već korišćenje genetike i oplemenjivanja kako bi se dobilo drveće koje zadržava poželjne osobine – dobar rast i kvalitet drveta – ali ne stvara velike količine alergogenog polena.
Može li sadnja drugačijeg drveća zaista smanjiti alergije?
Ovde je važno biti realan.
Polenska alergija je složen problem. Na količinu polena kojoj smo izloženi utiču vrsta i broj biljaka, vremenske prilike, vetar, temperatura, padavine, urbanizacija i mnogi drugi faktori.
Ni zamena jedne vrste drveta neće ukloniti sve polenske alergije. Ljudi mogu biti alergični na polen trava, korova i brojnih drugih vrsta drveća.
Ali ako jedan biljni izvor proizvodi ogromnu količinu polena kojem je izložen veliki deo stanovništva, smanjenje tog izvora ima smisla kao dugoročna preventivna mera.
Upravo zato je japanski pristup zanimljiv: ne pokušava samo da leči posledice već interveniše u životnoj sredini koja doprinosi problemu.
A šta je sa gradovima?
Japansko iskustvo otvara pitanje koje je važno i daleko izvan Japana: da li pri ozelenjavanju gradova dovoljno razmišljamo o alergijama?
Drveće u gradu ima ogromnu vrednost. Daje hlad, ublažava efekat urbanih toplotnih ostrva, doprinosi kvalitetu prostora i ima brojne koristi za zdravlje i životnu sredinu.
Zato rešenje svakako nije manje zelenila.
Ali nije svejedno koje vrste sadimo, koliko ih sadimo i koliko je gradska vegetacija raznovrsna.
Ako se na velikom prostoru masovno sadi ista vrsta koja proizvodi mnogo alergogenog polena, koncentracija tog polena može biti velika. Veća raznovrsnost biljnih vrsta i pažljiv izbor zelenila mogu biti deo pametnijeg planiranja gradova.
Tako pitanje alergija prestaje da bude samo pitanje antihistaminika i postaje i pitanje urbanizma, ekologije i javnog zdravlja.
Šta možemo naučiti od Japana?
Možda najvažnija lekcija nije da svaka zemlja treba da počne da sadi drveće bez polena.
Japanska situacija je specifična jer je veliki deo problema povezan sa ogromnim površinama veštački podignutih šuma jedne dominantne vrste.
Ali princip je univerzalan.
Na zdravlje stanovništva ne utiču samo lekovi, bolnice i zdravstvene navike. Utiču i odluke koje donosimo o prostoru u kojem živimo – šta sadimo, kako gradimo gradove, kako upravljamo šumama i kakvu životnu sredinu ostavljamo narednim generacijama.
Japan danas pokušava da popravi posledice odluka donetih pre više od pola veka.
I radi to na način koji je istovremeno jednostavan i neverovatno ambiciozan: menja šumu da bi buduće generacije lakše disale.
Šta kaže nauka?
Polen japanskog kedra (Cryptomeria japonica) jedan je od najznačajnijih polenskih alergena u Japanu. Istraživanja pokazuju veliki porast prevalencije alergije na njegov polen tokom prethodnih decenija.
Razvoj stabala sa malom proizvodnjom polena i muški sterilnih stabala predstavlja jedan od pravaca kojim Japan pokušava dugoročno da smanji izloženost stanovništva alergenu. Identifikovanje gena povezanih sa muškom sterilnošću omogućilo je i efikasniju selekciju stabala koja ne stvaraju funkcionalan polen.
Ovakve mere, međutim, treba posmatrati kao dugoročnu strategiju smanjenja izvora alergena, a ne kao zamenu za dijagnostiku i lečenje osoba koje već imaju polensku alergiju.
Reference
- Forestry Agency, Ministry of Agriculture, Forestry and Fisheries of Japan. Measures to reduce sources of pollen. Tokyo: MAFF; 2026.
- Ministry of Agriculture, Forestry and Fisheries of Japan. Creating forests with less pollen: a new relationship between forests and people. Tokyo: MAFF; 2025.
- Forest Tree Breeding Center, Forestry and Forest Products Research Institute. Breeding for measures against pollen sources. Ibaraki: FFPRI; updated 2026.
- Hasegawa Y, et al. Identification and genetic diversity analysis of a male sterile gene (MS1) in Japanese cedar (Cryptomeria japonica D. Don). Sci Rep. 2021;11.
- Ishibashi A, Sakai K. Dispersal of allergenic pollen from Cryptomeria japonica and Chamaecyparis obtusa: characteristic annual fluctuation patterns caused by intermittent phase synchronisations. Sci Rep. 2019;9:11479.
- Nanasato Y, et al. CRISPR/Cas9-mediated disruption of CjACOS5 confers no-pollen formation on sugi trees (Cryptomeria japonica D. Don). Sci Rep. 2023.
