Asist. dr Aleksandar Perić, otorinolaringolog, Klinika za ORL Vojno medicinska Akademija
Cerumen je proizvod lojnih i ceruminoznih žlezda kože spoljnog slušnog kanala. Međutim, ukoliko se u spoljnom slušnom kanalu formira veliki i čvrsti čep koji ga u potpunosti opstruiše, to se ne smatra normalnom pojavom. Još uvek se ne zna da li je cerumenski čep posledica pojačanog lučenja žlezda ili je u pitanji poremećena eliminacija ušne smole.
Cerumeski čep se sastoji od masnih materija, koje su produkti lojnih žlezda, mrkog pigmenta koga proizvode ceruminozne žlezde, odlepljenog odumrlog epitela kože kanala, dlačica, kao i nečistoća koje dospevaju u kanal iz spoljne sredine. Uklanjanje cerumena iz spoljnog slušnog kanala je prirodan i spontan proces koji se odvija od periferije ka centru kanala i od bubne opne ka otvoru spoljnog uva.
Međutim, iz nepoznatih razloga, u nekih ljudi se cerumen taloži, nagomilava sve do trenutka kada se u potpunosti zatvori lumen kanala.
Kako nastaje cerumenski čep
Pretpostavlja se da u ovome učestvuje više faktora: pojačana produkcija cerumena, njegova smanjena eliminacija, nepravilan oblik i suženja spoljnog slušnog kanala, prethodna česta zapaljenja kože kanala. Takođe, korišćenje štapića sa vatom na vrhu predstavlja faktor koji doprinosi formiranju opturacionog cerumenskog čepa.
Kako su štapići široki, njima se cerumen ne može odstraniti, nego se samo dodatno nabija u šupljini kanala. S obzirom da je cerumen sklon nakupljanju vode, pri ulasku vode u kanal (tuširanje, pranje kose, plivanje, ronjenje), on povećava svoju zapreminu, pa se ljudi često požale lekaru kako su neposredno nakon ulaska vode u uvo izgubili sluh na jednom ili na oba uva. U takvim slučajevima cerumen se ponaša kao strano telo, a od simptoma se, osim nagluvosti provodnog tipa, pacijent žali na osećaj zapušenosti uva, autofoniju (pri govoru mu sopstveni glas odzvanja u glavi), a ponekad se mogu javiti i refleksni kašalj i vrtoglavica, usled pritiska čepa na bubnu opnu.
Uklanjanje cerumenskog čepa je obično jednostavan postupak. Vrši se ispiranjem spoljnog slušnog kanala mlakom vodom, uz pomoć specijalnog šprica za ispiranje uva ili specijalno podešenog mlaza tople vode. Obično lekar tada povuče ušnu školjku pacijenta unazad i nagore, kako bi se spoljni, membranozni deo kanala doveo u istu ravan sa unutrašnjim, koštanim.
Tada se mlaz vode usmeri prema zadnje-gornjem delu zida kanala, čime se izbegava povređivanje bubne opne pod dejstvom jakog mlaza. Osim toga, ovako, normalno usmeren mlaz omogućava da voda dospe unutra od čepa, kako bi ga mlaz pod pritiskom izgurao. Naravno, voda za ispiranje mora biti čista i zagrejana do telesne temperature (oko 37 stepeni), kako bi se izbegao nadražaj čula ravnoteže, što može prouzrokovati napad vrtoglavice.
U nekim slučajevima, međutim, cerumenski čep je veoma čvrst i zaglavljen u kanalu (impaktiran), pa se običnim ispiranjem ne može ukloniti. Tada se pokušava sa primenom 3%-tnog rastvora vodonik-peroksida (hidrogena), kojim se ispuni preostali slobodni deo kanala i tako ostavi da hidrogen penušanjem rezmekša površinski sloj cerumena.
Ponekad je potrebno ukapavanje hidrodgena tokom dva do tri dana, a tek nakon toga ponovno ispiranje uva. Kod neke male i nemirne dece, odstranjivanje cerumenskog čepa je poseban problem, pa se preporučuje korišćenje parafinskog ulja koji se ukapava u kanal. Posle par dana, kada se čep razmekša, ispiranje je znatno lakše.
U ekstremnim slučajevima, čepovi mogu biti toliko čvrsti i zaglavljeni, da se mogu odstraniti kao prava strana tela samo uz pomoć hirurških instrumenata, ponekad čak u opštoj anesteziji (mala i nemirna deca, osobe ometene u razvoju). Danas se u prodaji mogu naći preparati proizvedeni na bazi eteričnih ulja, čija primena može razmekšati ili čak otopiti velike naslage cerumena, što znatno olakšava njegovo eliminisanje.
U nekom situacijama, međutim, nije dozvoljeno ispiranje spoljnog slušnog kanala. Ukoliko pacijent ima hronično upaljeno srednje uvo, sa defektom bubne opne, cerumenski čep se ne ispira vodom, već se odstranjuje instrumentom. Slično se postupa i ukoliko je prisustvo cerumenskog čepa udruženo sa zapaljenjem kože spoljašnjeg slušnog kanala (otitis externa).
Samo ispiranje uva bi takvim pacijentima bilo jako bolno i traumatično, pa se tada cerumen odstranjuje veoma pažljivo, instrumentalno ili nekoliko dana nakon lokalne ili oralne upotrebe antibiotika. Pitanje koje pacijenti često postavljaju lekarima je: „Koliko često moram da dolazim na ispiranje uva?“ Sklonost formiranju cerumena i brzina nastanka cerumenskog čepa su individualne karakteristike. Kod nekih osoba je ispiranje potrebno na svakih nekoliko meseci, dok su kod drugih osoba mehanizmi njegovog prirodnog uklanjanja toliko razrađeni da im ispiranje uva od strane lekara nije potrebno.
Korišćenje štapića sa vatom na vrhu predstavlja faktor koji doprinosi formiranju opturacionog cerumenskog čepa.
