autor: mr sc med dr Gordana Suvajac, očna bolnica „Profesional dr Suvajac“
Kontaktna sočiva predstavljaju optičko pomagalo i mogu se nositi radi korekcije dioptrije, poboljšanja vida, u kozmetske ili terapijske svrhe. Prema dostupnim podacima, čak 125 miliona ljudi (oko 2%) širom sveta nosi kontaktna sočiva.
Ljudi se odlučuju za kontaktna sočiva iz mnogo razloga. Estetski i kozmetski razlozi su vrlo često motiv kod ljudi koji žele da izbegnu nošenje naočara. Pored mogućnosti da se sočivima promeni boja očiju, nošenjem sočiva izbegava se pojava crvenog otiska na koži nosa i ušiju usled nošenja naočara.
S druge strane, postoje i oni koji kontaktnim sočivima dobijaju bolji kvalitet vida. U poređenju sa naočarima, kontaktna sočiva obezbeđuju bolji periferni vid i nisu podložna zamagljivanju u različitim uslovima sredine (kiša, sneg, kondenzacija, znojenje). To ih čini idealnim za sportske i druge spoljne aktivnosti.
Nosioci kontaktnih sočiva u prilici su da nose naočare za sunce, naočare za plivanje i druge vrste naočara, te se ne moraju obazirati na činjenicu da bi bez kontaktnih sočiva njihove posebne naočare morale imati odgovarajuće dioptrijsko staklo.
Postoje i posebne indikacije poput keratokonusa, keratoglobusa i drugih oboljenja rožnjače, kao i velika razlika u dioptriji desnog i levog oka koje se adekvatno mogu korigovati jedino kontaknim sočivima.
Meka kontaktna sočiva
Meka sočiva su napravljena od HidroksiEtilMetAkrilata (HEMA) koji u svom sastavu sadrži vodu. Što je veći procenat vode u materijalu, sočiva se mogu duže nositi i ishrana rožnjače je bolja.
Većeg su dijametra od gas propusnih (GP) sočiva pa ivice sočiva leže na beonjači. Meka sočiva pružaju inicijalnu udobnost, nema adaptacije, mogu se odmah nositi po ceo dan. Odlično se podnose u oku i vrlo su pogodna za malu decu i sportiste.
Postoje i sočiva koja se mogu nositi mnogo duže 7 – 30 dana/noći (bez skidanja). Takođe se mogu koristiti i u terapeutske svrhe. Postoje meka sočiva u boji koja se mogu koristiti i iz eststskih razloga, u cilju promene boje oka.
Nedostaci mekih sočiva u odnosu na polutvrda (RGP) su:
- Nestabilna vidna oštrina usled promena kvaliteta suznog filma oka
- Ograničene indikacije za njihovu upotrebu (ne mogu korigovati astigmatizam većeg stepena)
- Osetljivija su na mehanička oštećenja (mogu se “pocepati”)
- Sklona stvaranju depozita (naslaga)-proteinskih, lipidnih i dr.
- Uzrokuju češće alergije i infekcije nego RGP sočiva
Silikon hidrogel sočiva
Imaju silikonsku komponentu koja propušta veliku količinu kiseonika a procenat vode je mnogo manji što uslovljava mnogo stabilnije karakteristike sočiva, udobna su.
Tvrda gas propusna sočiva (RGP)
Tvrda gas-propusna GP (polutvrda) sočiva su izrađena od čvrstog materijala na bazi silikona i fluorosilikona. Lakše se postavljaju, skidaju i održavaju od mekih sočiva, i daju bolju vidnu oštrinu. U svom sastavu ne sadrže vodu, pa se proteini i lipidi iz suznog filma znatno manje talože na površinu sočiva. Gas-propusnost novih materijala za GP sočiva je vrlo visoka, tako da do roznjače dopire dovoljno kiseonika neophodnog za njenu ishranu.
Ova sočiva obezbeđuju dobar kvalitet vida u toku celog dana. Njima se mogu korigovati i visoki astigmatizmi. Statistički podaci govore da donekle usporavaju rast minusne dioptrije. Dokazano je da usporavaju napredovanje keratokonusa (degenerativnog oboljenja rožnjače) i kod ovih pacijenata daju daleko bolji kvalitet vida u poređenju sa naočarima. Znatno ređe u poređenju sa drugim sočivima dovode do nastanka suvog oka.
Ova sočiva ne daju početnu udobnost kao meka sočiva te ja za njihovo nošenje neophodna adaptacija u trajanju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ipak, postoje stanja, dioptrije i oboljenja oka kod kojih su ova sočiva korekcija prvog i nekada i jedinog izbora.
Navikavanje i nošenje tvrdih kontaktnih sočiva (PMMA i RGP)
Navikavanje na tvrda kontaktna sočiva ima propisanu proceduru. Sočiva se prvog dana nose 2 sata i svakog narednog dana vreme nošenja se produžava za 1 sat, sve do 10 sati nošenja (drugog dana 3, trećeg dana 4 … 9 dana 10 sati) kada je obavezna prva kontrola.
Kada se oko adaptira na sočiva uobičajeno se nose između 10 i 16 sati.
Ukoliko se napravi pauza u nošenju polutvrdih sočiva duža od 3 dana, neophodna je ponovna adaptacija.
Redovna zamena polutvrdih sočiva obavlja se na godinu dana osim kada oftalmolog ne ordinira drugačije.
Tvrda kontaktna sočiva
Tvrda sočiva (PMMA) se danas retko propisuju kao sočiva prvog izbora. Osnovni razlog za to je nepropustljivost za kiseoik i keratokonus kao komplikacija dugogogdišnjeg nošenja ovih sočiva.
Izrađena su od tvrdog materijala, (polymethyl-metacrylat) promer im je manji od promera obojenog dela oka, i njihov se oblik na oku ne menja. Tvrda sočiva imaju najbolji indeks prelamanja svetla te daju najbolji kvalitet vida, dugo traju, ne traže deproteinzaciju i finansijski su isplativija.
Međutim, rizik nošenja ovih sočiva leži u činjenici da zbog nepropustljivosti za kiseonik izazivaju anesteziju roznjače tako da nosioci ovih sočiva ne osećaju smetnje pri nekim patološkim dešavanjima (defekti epitela, infiltracija rožnjače, ulkus i sl.).
Skleratna kontaktna sočiva
Skleralna sočiva su RGP kontaktna sočiva velikog dijametra specijalno dizajnirana da pokrivaju celu ronžjaču.
Zbog specifičnog dizajna koji obezbeđuje sloj fluida između kontaktnog sočiva i rožnjače, značajan benefit mogu imati i pacijenti sa keratokonusom, pelucidnom marginalnom degeneracijom, ali i osobe koje pate od fotofobije, pacijenti oboleli od Sjögren-ovog sindroma, Stevens-Johnson-ovog sindroma, atopijskog keratokonjunktivitisa i lagoftalmusa.
Izbor sočiva predlaže oftalmolog i neophodno je uvek slediti primarno njegov savet.
