Datum rođenja pouzdano govori koliko je godina prošlo od trenutka kada smo rođeni. Ne govori, međutim, u kakvom su stanju naši krvni sudovi, mišići, pluća, mozak i metabolizam.
Dve osobe koje imaju 60 godina mogu se znatno razlikovati. Jedna redovno hoda, ima očuvanu mišićnu snagu, uredan pritisak i dobro funkcioniše u svakodnevnom životu. Druga može imati dijabetes, visok pritisak, slabiju kondiciju i teškoće pri obavljanju uobičajenih aktivnosti.
Zbog takvih razlika nastao je pojam biološke starosti – pokušaj da se proceni koliko je organizam funkcionalno i molekularno očuvan u odnosu na ono što bi se očekivalo prema kalendarskim godinama.
Ideja je privlačna, ali rezultat poput „vaše telo je pet godina mlađe“ deluje mnogo preciznije nego što današnja nauka zaista može da opravda.
Šta je hronološka, a šta biološka starost?
Hronološka starost predstavlja broj godina od rođenja i kod svih prolazi istom brzinom. Biološka starost pokušava da opiše promene koje se tokom vremena događaju u ćelijama, organima i sposobnosti organizma da se prilagodi opterećenju i oporavi.
Ona nije jedna konkretna osobina koju možemo direktno izmeriti. To je procena nastala kombinovanjem različitih pokazatelja.
Jedan test može posmatrati promene na DNK, drugi laboratorijske rezultate, treći funkciju srca i pluća, a četvrti mišićnu snagu, ravnotežu i brzinu hoda. Svaki od njih meri drugačiji deo starenja.
Zato ne postoji jedna biološka starost zapisana negde u telu i samo jedan test koji treba da je otkrije.
Zašto ljudi ne stare istom brzinom?
Na starenje utiču nasleđe, uslovi u kojima smo odrastali i živimo, obrazovanje, prihod, dostupnost zdravstvene zaštite, zagađenje, ishrana, fizička aktivnost, pušenje, alkohol, san, stres i odnosi sa drugim ljudima.
Veliku ulogu imaju i bolesti koje se razvijaju tokom života. Visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, hronična bolest bubrega i bolesti srca mogu ubrzati funkcionalno propadanje, naročito kada dugo ostanu neotkrivene ili nedovoljno lečene.
Starenje nije ravnomeran proces. Neki organi mogu biti očuvaniji, dok drugi pokazuju izraženije promene. Čovek može imati dobru mišićnu snagu, ali nepovoljan metabolički profil, ili uredne laboratorijske rezultate uz slabu kondiciju i gubitak funkcionalne sposobnosti.
Zbog toga pitanje „koliko je staro moje telo?“ nema samo jedan odgovor.
Kako se procenjuje biološka starost?
Postoji veliki broj takozvanih satova starenja. Oni koriste matematičke modele i porede rezultate pojedinca sa podacima prikupljenim u određenoj populaciji.
Neki modeli su napravljeni da što preciznije pogode hronološke godine. Drugi pokušavaju da predvide rizik od bolesti, funkcionalnog propadanja ili smrti. Treći procenjuju brzinu kojom se biološke promene odvijaju.
Zato dve metode mogu dati različite rezultate, a da nijedna laboratorija nije nužno pogrešila. Testovi jednostavno ne mere istu stvar.
Šta su epigenetski satovi?
Epigenetika proučava promene koje utiču na aktivnost gena bez menjanja samog redosleda slova u DNK. Jedna od najistraženijih promena jeste metilacija DNK – dodavanje malih hemijskih oznaka na određena mesta u genomu.
Obrasci metilacije menjaju se sa godinama. Epigenetski satovi analiziraju veliki broj takvih mesta i pomoću matematičkog modela procenjuju starost ili brzinu starenja.
Prve generacije ovih satova prvenstveno su pravljene da predvide hronološku starost. Noviji modeli pokušavaju da uključe podatke povezane sa bolestima, funkcionalnim stanjem i rizikom od smrti.
Ako test proceni da je epigenetska starost viša od kalendarske, govori se o ubrzanom epigenetskom starenju. Međutim, to ne znači da je svaki organ osobe zaista stariji za tačno izračunati broj godina.
Da li epigenetski satovi mogu predvideti zdravlje?
Na nivou velikih grupa ubrzano epigenetsko starenje povezivano je sa većim rizikom od pojedinih bolesti, funkcionalnog propadanja i smrti. Zbog toga su ovi satovi korisni u istraživanjima.
Njihova vrednost za donošenje odluka kod pojedinca mnogo je manje jasna.
Različiti satovi ne daju uvek isti rezultat. Jedan može osobu proceniti mlađom, drugi starijom, a treći približno jednakom njenim kalendarskim godinama. Na rezultat utiču vrsta uzorka, laboratorijska platforma, sastav krvnih ćelija, populacija na kojoj je model razvijen i način na koji su podaci obrađeni.
Test koji dobro predviđa razlike između hiljada ljudi ne mora sa istom sigurnošću objasniti šta određena brojka znači za jednog čoveka.
Da li telomere pokazuju biološku starost?
Telomere, zaštitne strukture na krajevima hromozoma, uglavnom se skraćuju tokom ćelijskih deoba i dugo su posmatrane kao mogući pokazatelj biološkog starenja.
Međutim, ljudi se već rađaju sa različitim dužinama telomera, a rezultat zavisi od genetike, vrste ćelija i metode merenja. Njihovo skraćivanje nije potpuno ravnomerno niti omogućava pouzdano određivanje starosti celog organizma.
Dužina telomera zato može pružiti informaciju o jednom aspektu ćelijske biologije, ali nije zlatni standard za merenje biološke starosti.
Mogu li obične analize krvi proceniti starenje?
Pojedini modeli kombinuju rutinske laboratorijske parametre, kao što su glukoza, određeni pokazatelji funkcije bubrega i jetre, upale, krvna slika i drugi rezultati. Njihova prednost je što koriste dostupne i relativno jeftine podatke.
Takvi modeli mogu biti povezani sa zdravstvenim rizikom, ali rezultat zavisi i od trenutnog stanja. Infekcija, dehidratacija, lekovi, fizički napor ili privremena promena šećera mogu uticati na pojedine parametre.
Laboratorijski sat ne meri doslovno starost organa. On pokazuje koliko kombinacija rezultata liči na obrazac koji se u ispitivanoj populaciji češće sreće kod mlađih ili starijih ljudi.
To može biti korisno u istraživanju, ali nije isto što i dijagnoza.
Šta nam govore funkcionalni testovi?
Ponekad su najjednostavniji pokazatelji praktično najkorisniji. Brzina hoda, snaga stiska šake, sposobnost ustajanja sa stolice, ravnoteža, kondicija i mogućnost samostalnog obavljanja svakodnevnih aktivnosti mnogo govore o tome kako čovek funkcioniše.
Ovi testovi ne daju atraktivnu brojku poput „imate telo četrdesetpetogodišnjaka“, ali mogu otkriti gubitak snage, povećan rizik od pada ili smanjenu fizičku rezervu.
Funkcionalne sposobnosti mogu se pratiti kroz vreme i direktno povezati sa konkretnim postupcima: vežbama snage, rehabilitacijom, boljom ishranom ili lečenjem bolesti koja ograničava kretanje.
Zato je u svakodnevnoj medicini često važnije pitanje šta čovek može da uradi nego koliko godina mu je izračunao komercijalni algoritam.
Postoji li posebna starost svakog organa?
Neki testovi i istraživački modeli pokušavaju da procene starost mozga, srca, krvnih sudova, pluća ili drugih organa. Za to se koriste snimanja, fiziološka merenja, proteini, metaboliti i drugi podaci.
Ovakav pristup ima logiku jer različiti organski sistemi ne stare istom brzinom. Ipak, izraz „srce vam je deset godina starije“ najčešće predstavlja poređenje sa statističkim modelom, a ne doslovno izmerenu starost srca.
Mnogo je korisnije znati da osoba ima visok pritisak, ukočenije arterije, slabiju kondiciju ili povišen kardiovaskularni rizik i preduzeti odgovarajuće mere nego tim nalazima pripisati simboličan broj godina.
Zašto različiti testovi daju različite rezultate?
Testovi se razlikuju prema tome:
- koje biološke podatke koriste;
- na kojoj populaciji su razvijeni;
- da li predviđaju kalendarske godine, bolest, smrt ili brzinu promena;
- iz kog tkiva je uzet uzorak;
- kako obrađuju pol, poreklo i druge individualne razlike;
- koliko su osetljivi na laboratorijsku varijabilnost.
Model koji je naučen da prepoznaje hronološke godine može biti veoma precizan u tom zadatku, a da pritom ne bude najbolji pokazatelj budućeg zdravlja. Drugi model može slabije pogoditi datum rođenja, ali bolje predviđati rizik od bolesti.
Zato rezultat nema puno značenje bez podatka šta je test napravljen da meri.
Može li se biološka starost smanjiti?
Promene rezultata pojedinih satova zabeležene su nakon fizičke aktivnosti, smanjenja telesne mase, promena ishrane i nekih drugih intervencija. To je zanimljivo i važno za istraživanja, ali izraz „vraćanje biološkog sata“ treba koristiti oprezno.
Ako rezultat nakon intervencije pokaže da je biološka starost smanjena za dve godine, to ne znači nužno da su svi organi podmlađeni niti da će osoba živeti dve godine duže.
Promena može predstavljati stvarno poboljšanje nekih bioloških procesa, ali na nju mogu uticati i izbor sata, laboratorijska varijabilnost, promena sastava ćelija u uzorku i statističko približavanje proseku pri ponovljenom merenju.
Da bi se pokazalo da je neka intervencija zaista usporila starenje, potrebno je dokazati da promena biomarkera pouzdano prati manje bolesti, bolju funkcionalnost i duži zdrav život. Za većinu komercijalnih satova to još nije potvrđeno.
Šta znači reklama „podmladili smo organizam za pet godina“?
Takva poruka najčešće znači da se rezultat jednog algoritma pomerio u smeru vrednosti koje se češće viđaju kod hronološki mlađih ljudi.
Ne znači da je čovek doslovno postao pet godina mlađi. Ne pokazuje automatski da mu je srce zdravije, da mu je rizik od demencije smanjen ili da će živeti pet godina duže.
Posebno treba biti oprezan kada kompanija istovremeno prodaje test i preparat ili program koji navodno popravlja njegov rezultat. Promena brojke koju je sama izabrala nije dovoljan dokaz zdravstvene koristi.
Pravo pitanje nije samo da li se sat pomerio, već da li se čovek oseća i funkcioniše bolje i da li je smanjen rizik od stvarnih bolesti.
Da li komercijalni test biološke starosti ima smisla?
Test može biti zanimljiv nekome ko razume njegova ograničenja. Može podstaći razgovor o prevenciji ili motivisati osobu da obrati više pažnje na svoje navike.
Međutim, danas ne postoji jedan univerzalni, potpuno standardizovan test biološke starosti koji bi trebalo rutinski raditi svim zdravim ljudima. Ne postoje ni opšteprihvaćene smernice koje na osnovu rezultata određuju terapiju.
Jedno merenje može stvoriti lažnu sigurnost ako pokaže „mlađu“ starost ili nepotrebnu zabrinutost ako rezultat bude nepovoljan. Ponovljeni test može pokazati razliku koja nije nužno prava biološka promena.
Zato rezultat ne treba koristiti za samostalno uvođenje suplemenata, hormona ili lekova.
Šta je korisnije od jedne brojke?
Za zdravlje su i dalje važniji pokazatelji čije značenje dobro poznajemo:
- krvni pritisak;
- šećer i masnoće u krvi;
- funkcija bubrega;
- obim struka i telesni sastav;
- pušenje;
- kvalitet sna;
- fizička aktivnost i kondicija;
- mišićna snaga, ravnoteža i pokretljivost;
- mentalno zdravlje i socijalna povezanost.
Ove informacije možda ne zvuče tako uzbudljivo kao „DNK sat“, ali vode ka konkretnim postupcima koji dokazano smanjuju rizik od bolesti i gubitka funkcionalnosti.
Koliko je naše telo zaista staro?
Naše telo nema jednu biološku starost. Srce, krvni sudovi, mozak, mišići i metabolizam mogu pokazivati različite obrasce promena, a svaki test zahvata samo deo tog procesa.
Biološka starost je koristan istraživački koncept koji pomaže naučnicima da razumeju zašto ljudi istih godina imaju različit zdravstveni rizik. Još nije precizan lični datum koji se može očitati iz jednog uzorka krvi.
Zato obećanje da je organizam podmlađen za tačno određen broj godina treba primiti sa rezervom. Mnogo je važnije da li čovek ima više snage, bolju kondiciju, uredniji pritisak i šećer i manji rizik od bolesti.
Cilj nije da test kaže da smo mlađi. Cilj je da što duže ostanemo zdravi, sposobni i samostalni.
