Grmolika cvetnica kadifa, ili kako je od milja zovemo, kadifica, jedna je od najatraktivnijih biljaka u letnjem periodu. Ipak, ovaj cvet nije samo lep, nego i pametan. Poznato je široko lekovito dejstvo kadife, a, verovali ili ne, ovaj cvet je i prirodni insekticid poželjan u organskoj proizvodnji voća i povrća.
Kadifa (lat. Tagetes) pripada porodici suncokreta Asteraceae ili Compositae. Broji oko 60 vrsta, sa cvetovima u svim nijansama žute i narandžaste boje. U poslednje vreme uzgajaju se i vrste koje su specifične po prošaranim cvetovima. Kadifa potiče iz predela sa suvom i toplom klimom (Novi Meksiko, severna i južna Amerika i neki delovi Afrike), ali se vrlo lepo prilagodila i našim klimatskim uslovima, tako da ih možemo videti u baštama kako krase ivičnjake, kao saksijsko cveće na balkonima, a vrlo su dugotrajne i kao rezano cveće u cvetnim aranžmanima. U zavisnosti od vrste, kadifice mogu rasti u niskim žbunovima ili se mogu uzgajati visoke vrste koje se uglavnom koriste u cvećarstvu kao rezane biljke ili kao dekoracija na terasama.
Ovo prelepo ukrasno bilje visine od 0,1 do 2,2 metra, u zavisnosti od vrste i uzgojnog oblika, ima tamno zeleno pinaciono lišće koje podseća na list paprati i impresivne zlatno – žute, narandžaste ili bele cvetove koji su neretko obrubljeni bakarnim nijansama. Raspoređeni su radijalno na cvetnoj dršci, a mogu biti jednoslojni ili dupli sa punom krunicom.
Latice cveta podsećaju na najfiniji pliš. Upravo po tome su i dobile ime – kadifa na turskom označava baršunastu tkaninu, sa dlačicama po površini, dok je naličje satensko i glatko. Ipak, nije sve tako savršeno. Miris kadife je manje privlačan. Starije sorte imaju intenzivniji miris, dok su novije sorte konstantnom selekcijom izgubile na mirisnoj noti.
Kadifa sadnja – Kako se gaji kadifa?
Ova ukrasna i lekovita biljka nije previše zahtevna po pitanju zemljišta, vlage ili temeperature. Većina kadifica nije probirač po pitanju vrste i kvaliteta zemljišta, ali svakako je potrebno da zemljište bude dobro drenirano. Neke vrste čak sasvim lepo podnose i suvlja zemljišta. Verovali ili ne, kadifica će intenzivnije cvetati upravo na manje plodnim zemljištima. Ono što jeste ovoj ukrasnoj biljci važno je – sunce.
Pošto želimo da što duže uživamo u njenim zlatnim cvetovima, a cveta od početka juna pa sve do prvih mrazeva, moramo joj obezbediti dovoljno sunca.
Kadifice se sade u proleće, već posle prvih prolećnih mrazeva. Sadnja kadife u bašti se obavlja na razmaku od 30cm do 38cm. Crne duge semenke kadife vrlo brzo će se ugnezditi u zemljište i sa prvim toplijim danima proklijati. Ipak najbolji rezultati se postižu sadnjom u zatvorenom prostoru i to ranije, 6 do 8 nedelja pre očekivanog mraza, dok za neke vrste afričkih kadifica ovaj termin biva duži, od 10 do 12 nedelja ranije.
Ukoliko se se seje u zatvorenom prostoru, seme se prekriva tankim slojem komposta i ostavlja da proklija na temperaturi od 21 do 23 stepena. Kadifica će već za pet do sedam dana proklijati. Kad dostigne 5 cm visine presađuje se u već pripremljene saksije ili gredice. U tom osetljivom periodu kadifice treba držati van direktne sunčeve svetlosti, a kad dostignu visinu od oko 15 cm mogu se izložiti direktnim sunčevim zracima. Kada naša kadifica dobije svoj dom, tada joj možemo priuštiti i ostale mere nege koje su vrlo skromne.
Žbunići kadifice visine oko 70 cm vrlo lepo će se uklopiti sa ostalim baštenskim cvetnicama i u saradnji sa komšijskim biljkama dati fantastičan izgled baštama i balkonima. Ako ste se odlučili za visoke vrste kadifa, potrebno im je obezbediti podupirače koji će ih držati stabilno. Osušene cvetove i listove treba redovno skidati kako bi se poboljšao rast i razvoj biljke, a cvetanje intenziviralo. Tokom vrelih letnjih dana ne treba zaboraviti zalivanje i to iz tacnice, jer vlaga koja bi dospela na listove ili cvetove, uzrokovala bi truljenje biljke.
Razmnožavanje kadifica je vrlo jednostavno. Semenke iz čaure biljke se lako sakupe, a klijavost je čak 95%. Iako je kadificu vrlo zahvalno gajiti, ona ipak može oboleti od sive i praškaste plesni, bakterijske pepelnice i truleži korena. Može stradati i od napada puževa, a da bi se to sprečilo potrebno je oko biljke posuti pepeo od drveta.
Lekovita svojstva kadife
S obzirom da je kadifica i lekovita biljka, ona se vrlo uspešno koristi u narodnoj medicini.
U lekovite svrhe se koriste samo nadzemni delovi biljke. Esencijalno ulje koje sadrži kadifica ima antibiotska svojstva. Zapravo, ovo ulje ima antimikrobna, antiparazitska, antispazmatična i antiseptička svojstva.
Kadifica ublažava dijareju i probavne smetnje, povećava otpornost organizma na prehladu i grip, jača imunitet, deluje protiv virusa, bakterija i različitih mikroba, a u prevenciji i ublažavanju ginekoloških bolesti je nezamenljiva. Poznati su čajevi od cveta kadife koji sa velikim uspehom pomažu kod dijareje, problema sa probavom i gasovima, želudačnih problema, crevnih parazita, čak i dizenterije. Ipak, treba biti oprezan i koristiti ga u preporučenim količinama.
Kadifa je poznata i po svom umirujućem dejstvu, te deluje blago sedativno i snižava krvni pritisak. Posebno je blagotvorna kod žena koje se bore sa različitim ginekološkim problemima, od regulisanja menstrualnog ciklusa, preko mastitisa grudi.
Ovaj cvet ima široko lekovito dejstvo. Koristi se i za inhalaciju kod upale sinusa i curenja nosa, a kupka od kadife je posebno blagotvorna i opuštajuća.
Kadifa ima važnu ulogu i u nezi kože. Seckani cvet potopljen ključalom vodom, u kombinaciji sa kašikom rakije i kašikom limunovog soka je odličan losion za podmlađivanje kože.
Ulje cveta kadifice sa velikim uspehom leči rane i opekotine, a lišće ove biljke aplicirano direktno na kožu leči čireve. Ovo dragoceno ulje valja imati pri ruci u letnjim mesecima, jer predstavlja odličnu zaštitu od komaraca. Dovoljno je namazati telo uljem ili nekim sredstvom na bazi esencijalnih ulja kadifice i male napasti će pobeći glavom bez obzira.
Kadifa kao insekticid – pomoć u organskoj proizvodnji
Verovali ili ne, kadifica je i vrlo efikasan insekticid. Ona je od posebne koristi ostalim biljkama u bašti ili povrtnjaku, jer njen ne tako prijatan miris koji emituje izlučivanjem određenih fitonicida rasteruje štetočine iz zemljišta. Takođe eliminiše i opasnost od bele mušice. Insekticidna svojstva kadife preporučuju je u uzgoju organske hrane.
Ako se kadifa posadi uz kukuruz i krompir, sa uspehom rasteruje kukuruznu i krompirovu zlaticu. Dobro se pokazala i protiv biljnih vaši koje napadaju paradajz, papriku i ostalo povrće.
Kadifice privlače i bubamare koje jedu biljne vaši i na taj način čuvaju mlade kulturne biljke. Tako su biljke u komšiluku zaštićene od štetočina zahvaljujući upravo ovoj lepotici. S obzirom da svojim raskošnim cvetom privlače brojne insekte, lako se oprašuju, pa se tako već sledeće godine na mestu gde je nekada cvetala žuta kadifica može videti narandžasta ili prošarana, možda i duplirana kadifa. Posebno su poželjne u plastenicima jer su pravi mamac za oprašivače.
Kadifa je i “biljka zamka“ za određene vrste štetočina, jer mameći ih na sebe oslobađa kulturne biljke različitih predatora. Od njenog opalog lišća i cveta pravi se kvalitetno organsko đubrivo.
Ako u bašti imate neku stariju sadnicu ruže, obavezno kraj nje posadite kadificu i ona će se kroz neko vreme podmladiti. Ruža će dobiti staru snagu i novu energiju. Budite sigurni da lepota zlatnih cvetova kadife nije ništa manja od pupoljka ruže. Naprotiv, kadifica će kraj nje izgledati još raskošnije. Na kraju, od listova kadife možete napraviti i ukusnu salatu koja je, pri tom, i lekovita.
