Opekotine su lokalna oštećenja tkiva koja nastaju kada temperatura kože pređe 45C. Mogu nastati pod uticajem toplote ali i dejstva hemijskih agenasa, radijacije i električne struje. Težina povreda se kreće od lakih, po život bezopasnih pa do onih koje direktno ugrožavaju život povređenog. Na težinu stanja pored stepena opekotine utiču i starost, opšte zdravstveno stanje povređenog.
Svaki čovek se bar jednom u životu susreo sa opekotinama, bar kada je reč o njihovom blažem obliku. Bez obzira da li su nastale kao posledica bliskog susreta sa ugerjanom rernom ili površinom pegle, ili su nastale usled prolivanja vrele vode, kafe ili supe, opekotine su vrlo neprijatne. Osećaj neprijatnosti dodatno je pojačan faktorom iznenađenja. Manifestuju se crvenilom kože, toplinom i bolom.
Opekotine pored toplotom, mogu nastati i usled izloženosti hemijskim agensima, radijaciji, električnoj struju.
U zavisnosti od toga koja su površina i dubina kože zahvaćene, opekotine mogu biti prvog, drugog, trećeg ili četvrtog stepena.
Opekotine prvog stepena su blage, zahvaćena je manja površina i površinski sloj kože. Koža je crvena, bolna, topla i blago otečena. Ove opekotine spontano prolaze u kratkom vremenskom periodu (3 – 5 dana).
Opekotine drugog stepena nastaju usled intenzivnijeg dejstva toplote. Oštećeni su epidermis i površinski sloj dermisa. Koža je crvena, vlažna, sa plikovima i jako bolna. Ove opekotine zahtevaju poseban tretman koji podrazumeva sprečavanje razvoja infekcije. One spontano zaceljuju posle 10 – 15 dana a na mestu opekotine ostaje pojačana pigmentacija koja se postepeno gubi.
Kod opekotina trećeg stepena zahvaćen je dublji sloj dermisa, opečena površina je crvenkasto smeđe boje i idealna je sredina za razvoj bakterija pa je neophodan dodatni oprez. Najmanje 40 dana je potrebno da ovaj tip opekotina zaraste. Na koži ostaju ožiljci koji nastaju zbog fibroznih promena derma.
Za razliku od opekotina drugog stepena, mesto povrede kod opekotina trećeg stepena je suvo. Ove opekotine nisu jako bolne jer su uništeni nervni završeci u koži. Spontano zarastanje nije moguće, već su neophodni hiruška obrada i specijalno lečenje.
U slučaju opekotina četvrtog stepena oštećeni su svi slojevi kože, a ponekad i potkožno tkivo, mišići i kosti. Opečena koža je bledosiva do tamnosmeđa, suva, neosetljiva. Neophodnoje hiruško odstranjivanje ovog tkiva i transplatacija kože.
Šta preduzeti kada dođe do povrede?
Opekotine prvog stepena ne zahtevaju lekarski angažman, uspešno ih možete tretirati i sami. U slučaju opekotina drugog stepena pomoć lekara potražite ukoliko primetite da je došlo do razvoja infekcije. Ukoliko neko u Vašoj blizini ili Vi dobijete opekotine trećeg stepena nema sumnje da će te ih lako prepoznati. Lekarska pomoć je hitna i neophodna.
Prva pomoć kod blažih formi opekotina je njihovo hlađenje. Najbolje je opečeni deo staviti pod mlaz hladne vode 15 – tak minuta. Na ovaj način sprečava se dalje „širenje” opekotine i ublažava se bol. Sa povređenog dela tela obavezno ukloniti odeću, sem u slučaju da je ona zalepljena za telo. Preporučuje se i skidanje nakita, prstenja i narukvica, kako bi se sprečile dodatne povrede ukoliko dođe do otoka.
Nakon hlađenja, povređeno mesto osušiti a zatim dezinfikovati, najbolje antibiotskim gelom Tirosur koji sprečava razvoj infekcije i hladi kožu.
Nikako se ne savetuje korišćenje alkohola ili nekog drugog dezinfekcionog sredstva iz kućne radinosti, kao ni onih koja sadrže kamfor.
Ukoliko se radi o opekotinama prvog stepena i površinskim drugostepenim opekotinama, nakon tretmana lokalnim antibiotikom u obliku gela, povređeni deo kože bi trebalo tretirati gelom Contractubex®, koji će sprečiti nastanak ožiljaka.
Neposredno posle povrede često se na opekotinu stavljaju, jestivo ulje, kafa, krompir i drugi kuhinjski melemi što je pogrešno i može dovesti do razvoja infekcije, i usporiti epitelizaciju i zarastanje rane. Za razliku masti i melema, gel hidrira kožu. koja je isušena usled dejtva visoke temperature i ubrzava regeneraciju.
Povredu pokrijte, ukoliko je to potrebno, hidrofilnom sterilnom gazom i ne stežite. Za pokrivanje povrede nemojte koristiti vatu, jer se njena vlakna mogu zalepiti za ranu i izazvati dodatno povređivanje prilikom uklanjanja.
Najčešće se na mestu opekotine pojavljuju plikovi koji su ispunjeni tečnošću. Ovi plikovi predstavljaju zaštitu rane od vazduha i bakterija pa ih ne treba bušiti. Ukoliko puknu mrtvo tkivo, kožicu najbolje je pažljivo ukloniti makazicama ili nožićem koji su prethodno dezinfikovani.
Na ranu nanesite antibiotski prašak ili sprej a za ublažavanje bolova možete popiti neki analgetik (npr. Rapidol, maksimalna koncentracija u krvi dostiže se već posle 30 minuta pa samim tim i bolovi se brzo umiruju). U slučaju sumnje na infekciju obratite se lekaru.
Komplikacije u slučaju većih opekotina
Opekotine mogu biti bezazlene povrede ali mogu biti i uzrok fatalnog ishoda. Neposredno posle većih opekotina uz lokalne, razvijaju se i opšti poremećaji. Zbog gubitka plazme kroz oštećenu kožu može doći do razvoja hipovolemijskog šoka.
Šok se razvija kod dece i starijih kada je 10% ukupne površine tela opečeno a kod odraslih kada je opečeno 15 – 20% kože. U dece do 2 godine šok nastaje kada je oštećeno samo 5% ukupne površine tela.
Usled oštećenja krvnih sudova i eritrocita javlja se anemija a usled intenziviranja metaboličkih procesa gubi se na težini. Svi ovi procesi smanjuju otpornost organizma pa bakterije sa opečene površine mogu da se lakše šire na okolno tkivo i prodru u krv što dalje dovodi do pogoršanja stanja. Neposredan uzrok smrti u više od 50% slučajeva je sepsa.
Stoga je najbolje prepustiti stručnom licu da proceni stepen i težinu nastale povrede i preduzme adekvatne mere lečenja.
