Da li je organska hrana zaista zdravija?

Sadržaj teksta

Organska hrana se proizvodi na ekološki čistom i zdravom zemljištu, bez preterane upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i na farmama koje poštuju principe organske proizvodnje.


Svedoci smo nestručne upotrebe prekomernih količina sintetičkih sredstava za zaštitu i đubrenje u poljoprivredi koji ugrožavaju bezbednost i kvalitet hrane, a samim tim i zdravlje ljudi i životinja. Ovi jaki, sintetički modifikovani otrovi izazivaju veliki broj oboljenja kod čoveka i postaju sve nehumaniji način poljoprivredne proizvodnje. Zato je svet počeo da se okreće organskoj proizvodnji. Ako kažemo da je organski način poljoprivredne proizvodnje ustvari jedan vid tradicionalne, stare proizvodnje hrane, to ne znači da se vraćamo stotinak godina unazad kada se pesticidi i herbicidi nisu koristili. To znači da se vraćamo starom oprobanom receptu koji nam je darovala priroda.

Zeleni talas u proizvodnji hrane

Poljoprivreda je strateški važna grana privrede koja istovremeno treba da bude održiva i sa aspekta ekosistema, i sa aspekta ekonomske isplativosti. Klasičan način proizvodnje hrane tokom vremena prerastao je u proizvodnju koja ispunjava prehrambene potrebe izuzetno velikog broja ljudi. Samim tim se i brže uvećavaju prihodi. Međutim, kvalitet hrane koja je proizvedena konvencionalnim načinom proizvodnje iz godine u godinu opada.

Stučnjaci koji insistiraju na odgovornosti prema zdravlju i čoveka i prirode, beskompromisno staju na stranu organske proizvodnje koja nosi svima dobro poznate oznake – eko ili bio.

Ali šta tačno podrazumeva organska proizvodnja hrane?

Kvalitet vazduha, zemljišta i vode nije isti kao nekada, tako da je današnja organska proizvodnja zapravo moderna verzija tradicionalne poljoprivredne proizvodnje.

Tehnološki napredak promenio je pravila igre, ali je cilj ostao isti – zdravstveno bezbedna hrana.

Organska proizvodnja predstavlja zaokružen sistem upravljanja proizvodnjom hrane koji kombinuje najbolje ekološke prakse. To znači da se vodi računa o očuvanju prirodnih resursa i da se primenjuju visoki standardi proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane.

Rukovodeći se principaima zdravlja i ekologije koje je postavila Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu, došlo se do bržeg razvoja organske poljoprivrede i razvijanja analitičke metode ocena organske hrane.

Biram organsko, biram zdravo

Krupni i sjajni plodovi voća ili povrća i kad im vreme nije, svakodnevno nas mame po marketima. Istina je da takvo voće i povrće, ali i mesni i mlečni proizvodni, sadrže u sebi i preko trideset vrsta pesticida i različitih hormonskih sredstava i antibiotika koji su štetni za zdravlje!

Međutim, kada pričamo o organskoj hrani, svi već znamo da je to hrana koja je proizvedena u određenom ambijentu, uz strogu kontrolu upotrebe pesticida, herbicida, regulatora rasta i bilo kakve druge hemije.

Prilikom proizvodnje organske hrane teži se prirodnom rastu biljaka. To znači da je kvalitet ovako proizvedene hrane i njena nutritivna vrednost bolja od hrane koja je proizvedena u uslovima koji teže maksimalnoj i brzoj proizvodnji.

S obzirom da je osnovna funkcija hrane da pruži našem telu sve nutrijente neophodne za normalno funkcionisanje, rast i očuvanje zdravlja, organski sertifikovani proizvodi su uvek bolji izbor. Jednostavno, oni našem organizmu pružaju najbolje što priroda nudi.

Zašto organska hrana?

Jer je proizvedena na ekološki čistom i zdravom zemljištu, bez preterane upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i na farmama koje poštuju principe organske proizvodnje. A principi organske proizvodnje nalažu da se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, dok se životinje hrane prirodnom ekološkom hranom.

Organske proizvode je poželjno koristiti i zato što prolaze kroz minimalan proces prerade, bez dodatnih emulgatora i konzervanasa koji bi im produžili rok trajanja. Organska hrana sadrži 50% više hranjivih materija, vitamina i minerala koji su neophodni našem organizmu. Iako su plodovi sitniji i neugledniji, organsko voće i povrće ima autentične i pune ukuse i mirise.

Konzumacijom organske hrane smanjujemo rizik od mnogih bolesti poput kancera, poboljšavamo rad mozga, utičemo na jačanje imunog sistema.

Postoje dokazi i da organska ishrana blakotvorno utiče na plodnost, a posebno se preporučuje trudnicama, deci i drugim osetljivim grupama.

Generalno, organska hrana pruža čoveku efektnije regenerativne procese, omogućuje očuvanje životne vitalnosti, stvara jak prirodni imunitet i daje više snage i energije.

Dokazano je da organski proizvedeno meso ima viši nivo omega 3 masnih kiselina i niži nivo zasićenih masti. To se odnosi i na organski proizvedeno mleko i sir. S obzirom da unos omega 3 masnih kiselina smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, organski proizvodi beskompromisno imaju prednost u odnosu na hranu dobijenu konvencionalnim načinom proizvodnje.

Da li organska hrana ima nedostatke?

E, sad, organska hrana nije bez mana. Ona se brže kvari jer u sebi ne sadrži konzervanse i druge štetne supstance. Takođe, organska ishrana podrazumeva izdvajanje više novca za hranu. Ali svako ko želi da očuva svoje zdravlje, ali i životnu sredinu, radije će se odreći nekih drugih životnih zadovoljstava u korist zdarvije ishrane.

Organski proizvedena hrana sadrži antioksidanse i određene mikronutrijente u većoj meri nego neorganska hrana. Ovo se posebno odnosi na sadržaj vitamina C i cinka. Studije pokazuju da su za čak 69% antioksidati prisutniji u organskim proizvodima, a sadržaj nitrata je oko 30% manji nego kod neorganskih namirnica.

Globalna sigurnost hrane – izazov današnjice

Poljoprivredni proizvođači organskih namirnica u Republici Srbiji poštuju Zakon o organskoj proizvodnji i Pravilnik o kontroli i sertifikacji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Zakon koji je usvojen 2010. godine ima za cilj da zaštiti potrošače i poljoprivredne proizvođače od nekorektne tržišne utakmice, kao i da jača sektor organske poljoprivredne proizvodnje kao održivog oblika poljoprivredne proizvodnje.

Na žalost, broj gazdinstava koji se bave organskom poljoprivrednom  proizvodnjom za sada je još uvek mali. Uslovi za otpočinjanje organske proizvodnje hrane su vrlo strogi i skupi, pa je cena ovih proizvoda na tržištu i tri puta veća od cene hrane koja je proizvedena na konvencionalan način.

Međutim, organska hrana postala je važan segment prehrambene proizvodnje u savremenom svetu. Sertifikovana organska hrana prolazi niz ispitivanja, a sertifikat je potvrda da je ona zdravstveno ispravna i bezbedna. Domaći sertifikovani proizvodi se obeležavaju znakom Organski proizvod kome je dodat nacionalni znak i logo ovlašćene kontrolne organizacije.

Od devedesetih godina prošlog veka, globalno tržište organske hrane je poraslo za 20% na godišnjem nivou, sa predviđanjem daljeg rasta. Međutim, organska hrana čini samo 1% do 2% ukupne svetske prodaje hrane.

Organska hrana je sve popularnija i u Srbiji. Sa početkom pandemije, kada je briga za sopstveno zdravlje i zdravlje naših najbližih postalo tema broj jedan, tržište organske hrane i ekoloških neprehrambenih proizvoda doživelo je ekspanziju. Ideja o važnosti zdrave ishrane i podizanja imuno sistema zdravstveno bezbednom hranom nikada nije bila prisutnija. Ukoliko postoji i jedna dobra strana pandemije, to je da je veliki broj ljudi otkrio benefite organske ishrane i promenio brojne štetne životne navike. Sve više cenimo prirodu i prirodno, zar ne?

Tatjana Vlaškalin, diplomirani inženjer poljoprivrede i ekonomista. Završila je Fakultet za biofarming, smer – organska proizvodnja i Višu ekonomsku školu, smer ekonomsko-upravni u Novom Sadu. Učestvovala je u brojnim projektima kompanija koja se bave istraživanjima u poljoprivredi, poput Kleffmann-a. Poseduje Sertifikat iz oblasti poljoprivrednog preduzetništva u oblasti savremene povrtarske proizvodnje.
NAJNOVIJI TEKSTOVI
Probiotici-baner-300x300px
CG-19-INSTA-696x696
02-696x696