Paradajz. Leti ga jedemo gotovo svakog dana. Zimi ga dodajemo u čorbe, kuvana jela, sosove i pizzu. Nalazi se u sendvičima, salatama, pasti i bezbroj drugih recepata. Toliko je prisutan u našoj ishrani da ga gotovo i ne primećujemo.
Ipak, paradajz je mnogo više od svakodnevne namirnice.
Tokom poslednjih nekoliko decenija postao je jedan od najistraživanijih prehrambenih proizvoda u svetu. Naučnici su pokazali da njegova vrednost nije samo u vitaminima i mineralima, već i u bogatstvu biljnih jedinjenja koja mogu doprineti očuvanju zdravlja. Posebnu pažnju privukao je likopen, prirodni pigment koji paradajzu daje karakterističnu crvenu boju i koji se danas ubraja među najviše proučavane karotenoide.
Naravno, nijedna namirnica nije čudotvorna. Ni paradajz ne može sprečiti ili izlečiti bolest. Međutim, sve je više dokaza da redovna konzumacija paradajza i proizvoda od paradajza može biti deo obrasca ishrane koji se povezuje sa manjim rizikom od pojedinih hroničnih bolesti i zdravijim starenjem.
Šta zapravo kaže savremena nauka i zbog čega paradajz zauzima posebno mesto u zdravoj ishrani?
Paradajz – Od ukrasne biljke do kralja mediteranske kuhinje
Malo ljudi zna da paradajz nije poreklom iz Evrope. Njegova priča počinje pre više hiljada godina u području današnjeg Perua i Ekvadora, odakle se proširio u Meksiko. Upravo su ga narodi Mesoamerike, posebno Asteci, među prvima počeli gajiti i koristiti u ishrani. Reč tomatl, iz koje je nastao današnji naziv u mnogim jezicima, potiče upravo iz njihovog jezika.
U Evropu je stigao u 16. veku nakon španskih osvajanja Novog sveta. Međutim, njegov put do trpeze nije bio nimalo jednostavan.
Pošto pripada istoj biljnoj porodici kao velebilje (Solanaceae), u kojoj se nalaze i neke otrovne vrste, dugo se verovalo da je i paradajz opasan za ljude. Vekovima je gajen uglavnom kao ukrasna biljka, dok su se njegovi plodovi posmatrali sa velikim nepoverenjem.
Tek tokom 18. i 19. veka počinje njegova šira upotreba u kuhinji, najpre u Italiji i drugim mediteranskim zemljama. Danas je teško zamisliti italijansku kuhinju bez paradajza, iako se na tom prostoru pojavio tek pre nekoliko stotina godina.
Ironično je da je biljka koju su Evropljani nekada izbegavali danas jedna od najrasprostranjenijih i najomiljenijih namirnica na svetu.
Šta paradajz čini tako posebnim?
Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno – vitamini.
Međutim, nauka pokazuje da je priča mnogo zanimljivija.
Paradajz jeste dobar izvor vitamina C, folata i kalijuma, a sadrži i prehrambena vlakna koja doprinose normalnoj funkciji digestivnog sistema. Ipak, ono što ga izdvaja od mnogih drugih namirnica jeste bogatstvo bioaktivnih biljnih jedinjenja.
Među njima se posebno izdvajaju:
- likopen, najzastupljeniji karotenoid u paradajzu;
- beta-karoten, prekursor vitamina A;
- lutein i zeaksantin, karotenoidi koji se proučavaju zbog moguće uloge u očuvanju zdravlja očiju;
- polifenoli i flavonoidi, jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima.
Ova jedinjenja ne deluju izolovano. Naprotiv, smatra se da upravo njihova međusobna interakcija predstavlja jedan od razloga zbog kojih se paradajz povezuje sa povoljnim zdravstvenim efektima.
Zbog toga stručnjaci danas sve više naglašavaju da nije dovoljno posmatrati pojedinačne vitamine ili antioksidanse. Mnogo je važnije posmatrati celu namirnicu i način na koji njeni sastojci zajedno deluju u organizmu.
Likopen – zaštitni znak paradajza
Ako postoji jedna supstanca koja je obeležila naučna istraživanja o paradajzu, onda je to svakako likopen.
Reč je o prirodnom pigmentu iz grupe karotenoida koji paradajzu daje intenzivnu crvenu boju. Upravo zahvaljujući visokom sadržaju likopena, paradajz predstavlja njegov najvažniji izvor u ishrani većine ljudi.
Likopen je poznat po snažnim antioksidativnim svojstvima, zbog čega se proučava u kontekstu zdravlja srca i krvnih sudova, prostate, kože i zdravog starenja. Međutim, važno je naglasiti da se najveći deo dokaza odnosi na ishranu bogatu paradajzom i proizvodima od paradajza, a ne na uzimanje suplemenata likopena.
Upravo zato smo ovoj temi posvetili poseban tekst u kojem detaljno objašnjavamo šta je likopen, kako deluje i šta o njemu kaže savremena nauka.
Pročitajte i: Likopen – zašto je ovaj crveni pigment toliko važan za zdravlje?
Šta kaže nauka o paradajzu?
Paradajz je jedna od najistraživanijih namirnica kada je reč o uticaju ishrane na zdravlje. Tokom poslednjih dvadesetak godina objavljene su stotine studija koje su ispitivale njegovu povezanost sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, pojedinim vrstama raka, zdravljem kože i procesima starenja.
Međutim, važno je razumeti jednu činjenicu.
Većina istraživanja ne proučava samo paradajz, već ishranu bogatu paradajzom i proizvodima od paradajza. Zbog toga nije moguće tvrditi da je za sve uočene koristi zaslužan isključivo likopen ili bilo koje drugo pojedinačno jedinjenje.
Ono što se može reći jeste da se paradajz veoma često nalazi u obrascima ishrane koji se dosledno povezuju sa boljim zdravstvenim ishodima.
Zašto je paradajz zdrav – Šta kaže nauka?
Paradajz je jedna od najviše proučavanih namirnica u oblasti nutricionizma. Njegovi potencijalni zdravstveni efekti ne pripisuju se jednom sastojku, već kombinaciji vitamina, minerala, vlakana i brojnih bioaktivnih jedinjenja, među kojima se posebno izdvajaju likopen, beta-karoten, flavonoidi i drugi polifenoli.
Važno je naglasiti da većina naučnih istraživanja ispituje redovnu konzumaciju paradajza i proizvoda od paradajza kao dela uravnotežene ishrane, a ne dejstvo pojedinačnih suplemenata. Zbog toga se ni jedan od navedenih efekata ne može posmatrati izolovano.
Paradajz i zdravlje srca i krvnih sudova
Najviše naučnih dokaza odnosi se upravo na kardiovaskularno zdravlje.
Paradajz sadrži nekoliko sastojaka koji mogu doprineti normalnoj funkciji srca i krvnih sudova.
Kalijum je jedan od najvažnijih minerala u njegovom sastavu. Doprinosi održavanju normalnog krvnog pritiska, što je i zvanično odobrena zdravstvena tvrdnja u Evropskoj uniji. Ishrana bogata kalijumom, uz ograničen unos soli (natrijuma), povezuje se sa manjim rizikom od hipertenzije i posledično manjim rizikom od moždanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti.
Pored toga, paradajz je bogat likopenom, koji se proučava zbog sposobnosti da smanji oksidativni stres i oksidaciju LDL („lošeg“) holesterola. Oksidovani LDL lakše prodire u zid krvnih sudova i učestvuje u razvoju ateroskleroze. Eksperimentalna i klinička istraživanja ukazuju da likopen može doprineti očuvanju funkcije endotela – unutrašnjeg sloja krvnih sudova koji ima važnu ulogu u regulaciji njihovog širenja i sužavanja.
Paradajz sadrži i vitamin C, koji doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, kao i polifenole koji dodatno učestvuju u antioksidativnim i protivupalnim procesima.
Meta-analize pokazuju da redovna konzumacija paradajza ili proizvoda od paradajza može dovesti do blagog sniženja sistolnog krvnog pritiska i poboljšanja pojedinih pokazatelja funkcije krvnih sudova. Ipak, ovi efekti nisu dovoljni da zamene terapiju ili druge mere lečenja, već predstavljaju dodatnu korist u okviru zdravog načina života.
Paradajz i krvni pritisak
Hipertenzija je jedan od najvažnijih faktora rizika za srčani i moždani udar.
Pored kalijuma, koji doprinosi regulaciji krvnog pritiska, smatra se da likopen može uticati na proizvodnju azot-monoksida, molekula koji učestvuje u opuštanju krvnih sudova. Zbog toga se ispituje njegov mogući doprinos boljoj elastičnosti arterija.
Dosadašnja istraživanja pokazuju skromno, ali statistički značajno smanjenje sistolnog krvnog pritiska kod pojedinih ispitanika. Najizraženiji efekti uočeni su kod osoba koje već imaju hipertenziju, dok su kod zdravih osoba promene znatno manje.
Paradajz i rizik od pojedinih karcinoma
Paradajz je jedna od namirnica koja se najčešće dovodi u vezu sa prevencijom raka, prvenstveno zbog visokog sadržaja likopena.
Zašto?
Tokom normalnog metabolizma u organizmu nastaju slobodni radikali koji mogu oštetiti DNK i druge ćelijske strukture. Organizam raspolaže sopstvenim zaštitnim mehanizmima, a antioksidansi iz hrane predstavljaju dodatnu podršku tim procesima. Zbog toga naučnici već decenijama istražuju da li ishrana bogata likopenom može doprineti smanjenju rizika od razvoja pojedinih malignih bolesti.
Najviše podataka postoji za rak prostate. Brojne opservacione studije pokazale su da muškarci koji redovno konzumiraju paradajz i proizvode od paradajza imaju nešto manji rizik od razvoja ili progresije ove bolesti. Međutim, randomizovana klinička ispitivanja sa suplementima likopena nisu dala dovoljno ubedljive rezultate da bi se mogla preporučiti njegova primena u prevenciji ili lečenju raka prostate.
Za rak dojke, debelog creva, pluća i želuca postoje pojedina istraživanja koja ukazuju na moguću povezanost između većeg unosa paradajza i manjeg rizika od obolevanja, ali dokazi još nisu dovoljno snažni za donošenje konkretnih preporuka.
Zato se danas smatra da paradajz može biti deo ishrane koja doprinosi smanjenju ukupnog rizika od hroničnih bolesti, ali ne postoje dokazi da sam po sebi sprečava ili leči rak.
Paradajz i zdravlje kože
Koža je svakodnevno izložena sunčevom zračenju, koje podstiče stvaranje slobodnih radikala i ubrzava proces njenog starenja.
Likopen se zbog svojih antioksidativnih svojstava proučava kao jedan od prirodnih faktora koji može doprineti zaštiti kože od UV zračenja. Neka istraživanja pokazala su da redovan unos paradajza ili proizvoda bogatih likopenom može smanjiti intenzitet crvenila kože nakon izlaganja suncu i povećati njenu otpornost na UV oštećenja.
Ipak, ovaj efekat je blag i razvija se tek nakon dužeg perioda redovne konzumacije. Paradajz ne može zameniti kremu sa zaštitnim faktorom niti druge mere zaštite od sunca.
Paradajz i hronična upala
Sve više istraživanja pokazuje da je hronična, niskogradijentna upala jedan od faktora koji učestvuju u razvoju ateroskleroze, dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih bolesti.
Bioaktivna jedinjenja iz paradajza, pre svega likopen i polifenoli, proučavaju se zbog mogućeg uticaja na smanjenje pojedinih markera upale, kao što su C-reaktivni protein (CRP) i interleukin-6 (IL-6).
Rezultati dosadašnjih studija su obećavajući, ali još uvek nisu dovoljno ujednačeni da bi se moglo tvrditi da paradajz ima klinički značajan protivupalni efekat. Verovatnije je da doprinosi zdravlju kao deo ukupnog obrasca ishrane bogatog voćem i povrćem.
Paradajz i dijabetes
Paradajz je namirnica sa malim sadržajem ugljenih hidrata i niskim glikemijskim indeksom, zbog čega ne izaziva nagle skokove nivoa glukoze u krvi. Pored toga, sadrži vlakna koja doprinose osećaju sitosti i usporavaju varenje, kao i bioaktivna jedinjenja koja se proučavaju zbog mogućeg uticaja na metabolizam glukoze.
Neke studije ukazuju da ishrana bogata paradajzom može biti povezana sa boljom osetljivošću na insulin i manjim oksidativnim stresom kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Međutim, dosadašnji rezultati nisu dovoljni da bi se paradajzu pripisalo specifično antidijabetičko dejstvo.
Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da paradajz predstavlja odličan izbor u ishrani osoba sa dijabetesom. Zbog male energetske vrednosti, visokog sadržaja vode i bogatstva vitamina i minerala lako se uklapa u preporučeni način ishrane.
Paradajz i telesna masa
Sa svega oko 18 kcal na 100 grama, paradajz spada među energetski najsiromašnije namirnice. Istovremeno sadrži više od 90% vode i određenu količinu prehrambenih vlakana, pa doprinosi osećaju sitosti bez značajnog unosa kalorija.
Upravo zbog toga predstavlja čest sastojak mediteranske ishrane i drugih obrazaca ishrane namenjenih regulaciji telesne mase.
Naravno, nije paradajz taj koji dovodi do mršavljenja. Gubitak telesne mase zavisi od ukupnog energetskog unosa, fizičke aktivnosti i brojnih drugih faktora. Međutim, zamena visokokaloričnih namirnica povrćem, među kojima je i paradajz, jedan je od jednostavnih koraka koji može pomoći u kontroli telesne težine.
Paradajz i zdravlje creva
Zdravlje creva danas se ne povezuje samo sa varenjem, već i sa imunitetom, metabolizmom i opštim zdravljem organizma. Zato nije iznenađenje što naučnici sve više proučavaju kako pojedine namirnice utiču na crevni mikrobiom – zajednicu milijardi mikroorganizama koji žive u našim crevima.
Paradajz sadrži prehrambena vlakna, koja predstavljaju važan izvor hrane za korisne crevne bakterije. Osim toga, bogat je polifenolima i karotenoidima, među kojima je najpoznatiji likopen. Ova bioaktivna jedinjenja mogu uticati na sastav i aktivnost crevne mikrobiote, ali i na stvaranje korisnih metabolita koji doprinose očuvanju crevne barijere i pravilnom funkcionisanju digestivnog sistema.
Dosadašnja istraživanja ukazuju da ishrana bogata paradajzom može doprineti većoj raznovrsnosti crevnih bakterija, što se smatra jednim od pokazatelja zdravog mikrobioma. Međutim, ova oblast je još uvek predmet intenzivnih istraživanja i za sada nema dovoljno dokaza da bi se moglo tvrditi da paradajz samostalno poboljšava zdravlje creva ili leči poremećaje mikrobioma.
Ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da paradajz, kao deo ishrane bogate voćem, povrćem i drugim izvorima biljnih vlakana, doprinosi očuvanju zdravlja digestivnog sistema.
Paradajz i zdravlje očiju
Kada se govori o očuvanju vida, najčešće se pominju šargarepa i vitamin A. Međutim, i paradajz sadrži nekoliko važnih hranljivih materija koje doprinose zdravlju očiju.
Pored beta-karotena, koji organizam pretvara u vitamin A, paradajz sadrži i lutein i zeaksantin – karotenoide koji se prirodno nakupljaju u žutoj mrlji (makuli), delu mrežnjače odgovornom za centralni vid. Njihova uloga je da štite ćelije oka od oksidativnog stresa i štetnog delovanja plave svetlosti.
Istraživanja pokazuju da ishrana bogata luteinom i zeaksantinom može biti povezana sa manjim rizikom od starosne degeneracije makule, jednog od najčešćih uzroka gubitka vida kod starijih osoba. Iako paradajz nije najbogatiji izvor ovih karotenoida, njegova redovna konzumacija doprinosi njihovom ukupnom unosu, naročito kada je deo raznovrsne ishrane bogate povrćem.
Da li je paradajz dobar za trudnice?
Da. Paradajz je bezbedna i poželjna namirnica u trudnoći i može biti deo svakodnevne, uravnotežene ishrane.
Sadrži vitamin C, koji doprinosi boljoj apsorpciji gvožđa iz biljne hrane, folate, važne za normalan razvoj ploda, kao i kalijum, mineral koji učestvuje u održavanju normalne funkcije mišića i nervnog sistema. Zbog visokog sadržaja vode doprinosi i hidrataciji organizma, što je posebno važno tokom letnjih meseci.
Važno: Paradajz ne može zameniti suplementaciju folnom kiselinom koja se preporučuje pre trudnoće i tokom prvog tromesečja, ali predstavlja vredan dodatni izvor folata u svakodnevnoj ishrani.
Jedino kod trudnica koje imaju izraženu gorušicu ili gastroezofagealni refluks, paradajz može pojačati tegobe zbog svoje prirodne kiselosti. U tom slučaju nije ga potrebno potpuno izbaciti iz ishrane, već prilagoditi količinu i način pripreme sopstvenoj podnošljivosti.
Može li paradajz nekome da smeta?
Iako je paradajz veoma zdrava namirnica, ne odgovara svima podjednako. Kod pojedinih osoba može izazvati ili pogoršati određene tegobe, ali to ne znači da ga treba potpuno izbaciti iz ishrane.
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
Paradajz prirodno sadrži organske kiseline, pre svega limunsku i jabučnu, zbog čega ima blago kiseo ukus. Kod osoba koje imaju gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB) ili često pate od gorušice, kisela hrana može pogoršati simptome poput pečenja iza grudne kosti, vraćanja želudačnog sadržaja ili neprijatnog osećaja u grlu.
Važno je napraviti razliku između prirodne kiselosti paradajza i lučenja želudačne kiseline. Paradajz ne podstiče želudac da proizvodi više kiseline, već njegova prirodna kiselost može pojačati osećaj pečenja kod osoba koje već imaju refluks ili osetljivu sluznicu jednjaka i želuca. Upravo zbog toga neke osobe nakon konzumiranja paradajza imaju izraženije tegobe, dok ga druge podnose bez ikakvih problema.
Važno je naglasiti da ne reaguju svi jednako. Nekim osobama smeta samo svež paradajz, dok kuvani paradajz ili sosovi ne izazivaju tegobe, dok je kod drugih situacija upravo obrnuta. Zato preporuke treba prilagoditi individualnoj podnošljivosti.
Gastritis i osetljiv želudac
Kod osoba sa gastritisom ili povećanom osetljivošću želuca, kiselost paradajza može izazvati nelagodnost, naročito ako se jede na prazan stomak ili u većim količinama.
Međutim, savremene smernice ne preporučuju rutinsko izbacivanje paradajza iz ishrane svim osobama sa gastritisom. Ukoliko ne izaziva tegobe, nema razloga da se izbegava, jer predstavlja vredan izvor vitamina, minerala i bioaktivnih jedinjenja.
Sindrom iritabilnog creva (IBS)
Većina osoba sa sindromom iritabilnog creva može da jede paradajz bez problema, jer se on smatra namirnicom sa niskim sadržajem FODMAP ugljenih hidrata. Ipak, kod pojedinih osoba kiselost ili semenke mogu izazvati subjektivni osećaj nelagodnosti, nadimanje ili pojačati simptome.
Kao i kod drugih namirnica, najvažnije je pratiti sopstvenu podnošljivost i izbegavati nepotrebna ograničenja ukoliko paradajz ne izaziva tegobe.
A šta je sa divertikulima?
Godinama se osobama sa divertikulozom savetovalo da izbegavaju paradajz, semenke i orašaste plodove iz straha da bi mogli da se zadrže u divertikulima i izazovu upalu.
Danas znamo da za takvu preporuku ne postoje naučni dokazi. Savremene gastroenterološke smernice ne preporučuju rutinsko izbegavanje paradajza ili njegovih semenki kod osoba sa divertikulozom. Naprotiv, ishrana bogata vlaknima smatra se važnim delom prevencije komplikacija ove bolesti.
Alergija na paradajz
Alergija na paradajz nije česta, ali se može javiti kod dece i odraslih. Simptomi mogu biti blagi, poput svraba u ustima, peckanja usana ili osipa, ali u retkim slučajevima mogu biti i ozbiljniji.
Kod osoba koje su alergične na polen trava ili breze može se javiti oralni alergijski sindrom. Tada nakon konzumiranja svežeg paradajza dolazi do svraba ili peckanja u ustima i grlu zbog unakrsne reakcije između proteina iz polena i paradajza. Zanimljivo je da mnoge od ovih osoba bez problema podnose kuvani paradajz, jer se proteini odgovorni za ovu reakciju razgrađuju tokom termičke obrade.
Ukoliko se nakon konzumiranja paradajza javljaju izražene alergijske reakcije, potrebno je javiti se lekaru radi dalje dijagnostike i saveta o ishrani.
Da li paradajz može da utiče na dejstvo lekova?
Za razliku od grejpfruta ili kantariona, paradajz nema značajne klinički potvrđene interakcije sa većinom lekova i može biti deo uobičajene ishrane kod većine ljudi.
Ipak, postoje situacije u kojima treba obratiti pažnju.
Lekovi za snižavanje krvnog pritiska
Paradajz je prirodan izvor kalijuma. Kod većine ljudi to predstavlja prednost, ali osobe koje uzimaju lekove koji povećavaju nivo kalijuma u krvi – poput pojedinih ACE inhibitora, blokatora angiotenzinskih receptora (ARB) ili diuretika koji štede kalijum – ne bi trebalo da preteruju sa unosom namirnica bogatih kalijumom bez saveta lekara, naročito ako imaju i hroničnu bolest bubrega.
Važno je naglasiti da jedan ili dva paradajza dnevno kod osoba sa normalnom funkcijom bubrega uglavnom ne predstavljaju problem, već se preporuke odnose na osobe kod kojih postoji povećan rizik od hiperkalemije.
Antikoagulantna terapija
Za razliku od zelenog lisnatog povrća bogatog vitaminom K, paradajz ne sadrži velike količine vitamina K i ne zahteva posebna ograničenja kod osoba koje uzimaju varfarin.
Lekovi za želudac
Kod osoba koje uzimaju lekove zbog gastroezofagealne refluksne bolesti ili gastritisa, paradajz ne utiče na dejstvo terapije, ali njegova prirodna kiselost može pojačati simptome bolesti. U tom slučaju preporučuje se da se količina i način konzumacije prilagode ličnoj podnošljivosti.
Zašto je kuvani paradajz često bolji izbor od svežeg?
Ovo je jedna od retkih situacija u ishrani u kojoj termička obrada može povećati iskoristljivost važnog nutritivnog sastojka.
Kada se paradajz kuva ili prerađuje u pelat, sos ili koncentrat, dolazi do razgradnje biljnih ćelijskih zidova. Na taj način likopen postaje dostupniji za apsorpciju u crevima. Istovremeno, deo likopena prelazi u oblik koji organizam lakše koristi.
Zbog toga proizvodi od kuvanog paradajza često predstavljaju bolji izvor bioraspoloživog likopena nego svež paradajz.
Apsorpcija se dodatno povećava kada se paradajz konzumira uz malu količinu masti, na primer maslinovog ulja. Upravo zato tradicionalna mediteranska jela, poput domaćeg paradajz sosa pripremljenog sa maslinovim uljem, predstavljaju dobar primer kako način pripreme može uticati na iskorišćavanje hranljivih sastojaka.
Savet farmaceuta
Paradajz je jedna od retkih namirnica koja može biti koristan deo ishrane tokom cele godine. U sezoni ga jedite što češće svežeg, kao deo salata ili sendviča, dok su tokom zime kvalitetan pelat, domaći sos ili kuvani paradajz odlična alternativa.
Ako želite da organizam bolje iskoristi likopen, kombinujte paradajz sa malom količinom maslinovog ulja. Ukoliko imate refluks ili osetljiv želudac, nije neophodno da ga potpuno izbacite iz ishrane – često je dovoljno prilagoditi količinu ili način pripreme.
Na kraju, ne zaboravite da nijedna namirnica nije lek sama za sebe. Najveću korist za zdravlje donosi raznovrsna ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i zdravim mastima, u kojoj paradajz ima svoje zasluženo mesto.
Šta kaže nauka?
Savremena istraživanja potvrđuju da je paradajz jedna od najbolje proučenih biljnih namirnica. Njegove potencijalne koristi povezuju se sa sinergijskim delovanjem likopena, vitamina C, kalijuma, vlakana i brojnih drugih bioaktivnih jedinjenja.
Najviše dokaza postoji za njegov doprinos zdravlju srca i krvnih sudova, dok se njegov mogući uticaj na rizik od pojedinih karcinoma, zdravlje kože, crevnog mikrobioma i metaboličko zdravlje i dalje intenzivno istražuje. Iako paradajz nije lek niti može zameniti propisanu terapiju, redovna konzumacija svežeg i kuvanog paradajza predstavlja jednostavan i ukusan način da obogatite ishranu i doprinesete očuvanju zdravlja.
Pročitajte još i:
Likopen – zašto je važan za zdravlje?
10 zanimljivosti o paradajzu koje možda niste znali
Reference:
- Li N, Wu X, Zhuang W, Xia L, Chen Y, Wu C, et al. Tomato and lycopene and multiple health outcomes: Umbrella review. Food Chem. 2021;343:128396.
- Nam YE, Hwang IG, Jang HH. Role of lycopene from tomato on cardiovascular risk: an umbrella review of systematic reviews and meta-analyses of intervention studies. Food Funct. 2026;17:622-630.
- Story EN, Kopec RE, Schwartz SJ, Harris GK. An Update on the Health Effects of Tomato Lycopene. Annu Rev Food Sci Technol. 2010;1:189-210.
- World Cancer Research Fund/American Institute for Cancer Research. Diet, Nutrition, Physical Activity and Cancer: a Global Perspective. Continuous Update Project.
- European Food Safety Authority (EFSA). Scientific Opinion on Dietary Reference Values for potassium.
- American College of Gastroenterology. ACG Clinical Guideline: Diagnosis and Management of Gastroesophageal Reflux Disease.
- American Gastroenterological Association. AGA Clinical Practice Update on Medical Management of Colonic Diverticulitis.
- AREDS2 Research Group. Lutein + Zeaxanthin and Age-related Macular Degeneration.
- World Health Organization. WHO recommendations on antenatal care for a positive pregnancy experience
