Kada se pomene brusnica, većina ljudi odmah pomisli na urinarne infekcije. Gotovo da nema apoteke u kojoj se neće preporučiti preparat od brusnice, niti osobe koja bar jednom nije čula da je „dobra za bešiku“. Istovremeno, internet je prepun tvrdnji da čuva srce, reguliše šećer u krvi, jača imunitet i usporava starenje.
Koliko u svemu tome ima istine?
Za razliku od mnogih biljaka koje svoju popularnost duguju isključivo tradicionalnoj upotrebi, brusnica je danas jedna od najistraživanijih funkcionalnih namirnica. Tokom poslednjih dvadesetak godina objavljene su stotine naučnih radova koji su pokušali da odgovore na jednostavno pitanje – može li jedno malo crveno voće zaista doprineti očuvanju zdravlja?
Odgovor nije ni jednostavno „da“, ni jednostavno „ne“. Za neke zdravstvene koristi danas postoje veoma kvalitetni naučni dokazi, dok su druge još uvek predmet istraživanja. Upravo zato je važno razlikovati ono što je dokazano od onoga što tek obećava.
U ovom tekstu donosimo pregled najvažnijih naučnih saznanja o brusnici – od njenog uticaja na zdravlje mokraćnih puteva, preko mikrobiote i metabolizma, pa sve do pitanja ko može imati koristi od njene redovne upotrebe i kada je ipak potreban oprez.
Šta brusnicu čini posebnom?
Na prvi pogled, brusnica ne deluje mnogo drugačije od drugih bobičastih plodova. Bogata je vitaminom C, vlaknima i brojnim biljnim antioksidansima, ali upravo jedna grupa jedinjenja izdvojila ju je od većine ostalog voća.
Reč je o proantocijanidinima tipa A (PAC-A) – prirodnim polifenolima koji se u ovom obliku retko sreću u drugim namirnicama. Upravo zbog njih brusnica je privukla pažnju naučnika širom sveta.
Za razliku od vitamina ili minerala koji učestvuju u brojnim metaboličkim procesima, PAC-A imaju vrlo specifično dejstvo. Istraživanja pokazuju da mogu da utiču na sposobnost pojedinih bakterija da se pričvrste za sluzokožu mokraćnih puteva, zbog čega se smatra da imaju važnu ulogu u prevenciji određenih urinarnih infekcija.
Osim toga, brusnica sadrži i druge polifenole, među kojima se izdvajaju antocijani i flavonoli. Zbog njihovog antioksidativnog i protivupalnog potencijala danas se istražuje mogući uticaj brusnice na zdravlje krvnih sudova, crevne mikrobiote i metabolizma.
I upravo tu dolazimo do zanimljive činjenice – iako se brusnica često predstavlja kao „prirodni lek za bešiku“, naučnici je danas posmatraju mnogo šire. Ona je postala model za proučavanje načina na koji bioaktivna jedinjenja iz hrane mogu uticati na zdravlje čoveka.
Brusnica i zdravlje mokraćnih puteva – gde su dokazi najjači?
Ako postoji jedna oblast u kojoj je brusnica opravdala svoju reputaciju, onda su to ponavljane urinarne infekcije. Upravo zbog njih je i postala jedna od najistraživanijih funkcionalnih namirnica na svetu.
Razlog je jednostavan. Urinarne infekcije, posebno cistitis, spadaju među najčešće bakterijske infekcije kod žena. Više od polovine žena doživiće bar jednu urinarnu infekciju tokom života, a kod mnogih će se one vraćati iznova. Svaka nova infekcija često znači novu terapiju antibioticima, što doprinosi razvoju bakterijske rezistencije – jednom od najvećih javnozdravstvenih problema današnjice.
Zbog toga naučnici već godinama traže načine kako da se rizik od novih infekcija smanji bez prekomerne upotrebe antibiotika. Upravo tu na scenu stupa brusnica.
Kako brusnica deluje?
Većina urinarnih infekcija nastaje kada bakterija Escherichia coli, koja normalno živi u našim crevima, dospe u mokraćne puteve i pričvrsti se za sluzokožu mokraćne bešike. Kada se jednom „zakači“, počinje da se razmnožava i izaziva upalu.
Za razliku od antibiotika, koji uništavaju bakterije, brusnica deluje na potpuno drugačiji način. Njeni proantocijanidini tipa A (PAC-A) otežavaju bakterijama da se vežu za zid mokraćne bešike. Na taj način one se lakše izbacuju mokraćom pre nego što uspeju da izazovu infekciju.
To je ujedno i razlog zašto se brusnica ne smatra prirodnim antibiotikom. Ona ne leči već razvijenu urinarnu infekciju niti može zameniti terapiju koju je propisao lekar. Njena najveća vrednost ogleda se u tome što kod pojedinih osoba može pomoći u sprečavanju ponavljanja infekcija.
Šta kaže nauka?
Poslednjih godina objavljeno je više desetina kliničkih studija koje su proučavale efikasnost brusnice u prevenciji urinarnih infekcija. Kada su njihovi rezultati objedinjeni u velikim sistematskim pregledima i meta-analizama, pokazalo se da standardizovani preparati od brusnice mogu smanjiti rizik od ponovljenih simptomatskih urinarnih infekcija kod određenih grupa ljudi.
Najveća korist uočena je kod žena koje imaju česte urinarne infekcije, ali su pozitivni rezultati zabeleženi i kod pojedine dece sklone njihovom ponavljanju.
Važno je, međutim, pravilno razumeti ove rezultate. Brusnica ne može garantovati da se infekcija neće ponovo javiti niti deluje jednako kod svih osoba. Njena uloga je da smanji verovatnoću ponavljanja infekcije, zbog čega se smatra delom preventivnog pristupa, zajedno sa drugim merama koje preporučuje lekar.
Drugim rečima, nauka danas potvrđuje da brusnica nije čudotvorni lek, ali nije ni mit. Kada se koristi u odgovarajućem obliku i kod osoba koje mogu imati koristi od nje, predstavlja jednu od retkih prirodnih namirnica čiji je efekat u prevenciji urinarnih infekcija potvrđen kvalitetnim kliničkim istraživanjima.
Da li brusnica može biti korisna i za druge aspekte zdravlja?
Iako se brusnica najčešće povezuje sa zdravljem mokraćnih puteva, to nije jedina oblast koja privlači pažnju naučnika. Zahvaljujući bogatstvu polifenola, poslednjih godina istražuje se njen mogući uticaj na crevnu mikrobiotu, metabolizam i zdravlje krvnih sudova.
Međutim, važno je napraviti jasnu razliku između onoga što je već dokazano i onoga što tek obećava. Za razliku od prevencije urinarnih infekcija, gde postoje kvalitetni klinički dokazi, za većinu drugih potencijalnih koristi istraživanja su još uvek u toku. Prvi rezultati jesu ohrabrujući, ali nisu dovoljni da bi se brusnica preporučila kao terapija ili mera prevencije za određena oboljenja.
Brusnica i crevna mikrobiota – nova oblast istraživanja
Poslednjih godina naučnici sve više pažnje posvećuju ulozi crevne mikrobiote u očuvanju zdravlja. Danas znamo da bakterije koje naseljavaju naša creva ne učestvuju samo u varenju hrane, već utiču i na imunitet, metabolizam, pa čak i na rizik od razvoja pojedinih bolesti.
Upravo zbog toga istražuje se i brusnica. Njeni polifenoli ne apsorbuju se u potpunosti u tankom crevu, već dospevaju do debelog creva gde mogu da posluže kao hrana korisnim bakterijama. Prva istraživanja pokazuju da brusnica može podstaći rast pojedinih bakterija koje se povezuju sa zdravljem creva i stvaranjem korisnih kratkolančanih masnih kiselina.
Zanimljivo je da se danas sve češće govori o povezanosti zdravlja creva i mokraćnih puteva. Naime, Escherichia coli, najčešći uzročnik urinarnih infekcija, prirodno nastanjuje creva, pa se smatra da promene u sastavu crevne mikrobiote mogu uticati i na rizik od razvoja ovih infekcija.
Ipak, iako su rezultati dosadašnjih istraživanja ohrabrujući, još uvek nije jasno koliki je stvarni klinički značaj ovih promena. Zato se uticaj brusnice na mikrobiotu za sada smatra perspektivnom, ali još nedovoljno istraženom oblašću.
Brusnica i metabolizam – može li uticati na šećer i masnoće u krvi?
Polifenoli iz brusnice poslednjih godina privukli su pažnju i zbog mogućeg uticaja na metaboličko zdravlje. Naučnici su ispitivali da li redovna konzumacija brusnice može doprineti boljoj regulaciji šećera u krvi, smanjenju insulinske rezistencije ili poboljšanju lipidnog statusa.
Dosadašnji rezultati pokazuju da bi brusnica mogla imati skroman povoljan efekat na pojedine metaboličke pokazatelje, poput insulinske rezistencije ili odnosa ukupnog i HDL holesterola. Međutim, za većinu drugih parametara, uključujući nivo glukoze natašte, HbA1c, LDL holesterol i trigliceride, rezultati nisu bili dovoljno ujednačeni da bi se mogli donositi čvrsti zaključci.
Zbog toga se brusnica ne može preporučiti kao sredstvo za lečenje dijabetesa ili poremećaja masnoća u krvi. Ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da predstavlja vrednu namirnicu bogatu polifenolima, koja može biti deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.
Može li brusnica doprineti zdravlju srca?
Pozitivan uticaj brusnice na zdravlje krvnih sudova povezuje se pre svega sa njenim antioksidativnim i protivupalnim svojstvima. U pojedinim kliničkim studijama zabeleženo je poboljšanje funkcije endotela – unutrašnjeg sloja krvnih sudova koji ima važnu ulogu u regulaciji njihovog širenja, sužavanja i očuvanju normalnog protoka krvi.
Međutim, kada su analizirani rezultati većeg broja studija, nije potvrđeno da redovna konzumacija brusnice značajno snižava krvni pritisak ili predstavlja efikasnu meru za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
Drugim rečima, brusnica može biti deo ishrane koja doprinosi zdravlju srca, ali je ne treba posmatrati kao prirodni lek za hipertenziju ili bolesti krvnih sudova. Za takve tvrdnje trenutno ne postoje dovoljno jaki naučni dokazi.
Može li brusnica doprineti zdravlju usne duplje?
Na prvi pogled, brusnica i zdravlje zuba nemaju mnogo zajedničkog. Ipak, poslednjih godina istraživači su počeli da ispituju da li ista bioaktivna jedinjenja koja otežavaju prijanjanje bakterija u mokraćnim putevima mogu imati sličan efekat i u usnoj duplji.
Laboratorijska istraživanja pokazala su da polifenoli iz brusnice mogu smanjiti sposobnost pojedinih bakterija da stvaraju zubni plak i biofilm, što je prvi korak u razvoju karijesa i bolesti desni. Međutim, najveći deo ovih saznanja potiče iz eksperimentalnih studija, dok su kvalitetna klinička ispitivanja na ljudima još uvek malobrojna.
Zbog toga se brusnica ne može preporučiti kao sredstvo za očuvanje oralnog zdravlja. Redovna oralna higijena, pravilna ishrana i stomatološki pregledi ostaju osnov prevencije karijesa i bolesti desni, dok se potencijalna uloga brusnice u ovoj oblasti tek istražuje.
Mogu li deca da koriste brusnicu?
Brusnica se smatra bezbednom namirnicom i može biti deo raznovrsne ishrane dece. Kada je reč o dodacima ishrani, situacija je nešto drugačija i zavisi od uzrasta deteta, razloga primene i vrste preparata.
Najviše pažnje privukla je njena moguća uloga u prevenciji ponavljanih urinarnih infekcija. Dosadašnja istraživanja pokazuju da standardizovani preparati od brusnice mogu smanjiti rizik od novih infekcija kod dece koja su sklona njihovom ponavljanju. Međutim, brusnica nije namenjena lečenju akutne urinarne infekcije, niti može zameniti pregled pedijatra i odgovarajuću terapiju kada je ona potrebna.
Ako roditelji razmišljaju o dugotrajnijoj primeni preparata od brusnice, najbolje je da se prethodno posavetuju sa pedijatrom ili farmaceutom kako bi izabrali proizvod prilagođen uzrastu deteta i njegovim potrebama.
Da li je brusnica bezbedna u trudnoći?
Urinarne infekcije su relativno česte tokom trudnoće, pa ne čudi što mnoge trudnice traže prirodne načine da ih spreče. Brusnica se zbog toga često nalazi među preporukama, ali naučni dokazi zahtevaju nešto oprezniji pristup.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da se konzumiranje brusnice kao dela uobičajene ishrane smatra bezbednim tokom trudnoće. Kada je reč o dodacima ishrani i standardizovanim ekstraktima, podaci su ograničeniji, pa se njihova primena preporučuje uz savet lekara koji vodi trudnoću.
Važno je naglasiti da za sada nema dovoljno kvalitetnih dokaza da bi se preparati od brusnice mogli rutinski preporučiti svim trudnicama radi sprečavanja urinarnih infekcija. Pored toga, urinarne infekcije u trudnoći zahtevaju poseban oprez jer, ukoliko se ne prepoznaju i ne leče na vreme, mogu povećati rizik od komplikacija za majku i bebu.
Zato brusnicu u trudnoći treba posmatrati kao deo zdrave ishrane ili, po proceni lekara, kao moguću dopunu preventivnim merama, ali nikako kao zamenu za redovne kontrole, urinokulturu ili odgovarajuće lečenje kada je ono potrebno.
Kako izabrati preparat od brusnice?
Na tržištu postoji veliki broj proizvoda koji sadrže brusnicu, ali među njima postoje značajne razlike. Ukoliko brusnicu želite da koristite zbog njenih potencijalnih zdravstvenih koristi, posebno u prevenciji ponavljanih urinarnih infekcija, pri izboru preparata obratite pažnju na nekoliko važnih karakteristika.
1. Proverite koja vrsta brusnice se nalazi u preparatu
Ovo je prvi podatak koji bi trebalo da potražite na deklaraciji.
Većina kvalitetnih kliničkih istraživanja sprovedena je sa američkom krupnoplodnom brusnicom (Vaccinium macrocarpon). Upravo zbog toga najveći broj naučnih dokaza o korisnosti brusnice odnosi se na ovu biljnu vrstu.
Na pojedinim proizvodima naziv vrste nije naveden, pa nije moguće znati da li je korišćena brusnica koja je ispitivana u kliničkim studijama. Zbog toga je poželjno birati preparate kod kojih proizvođač jasno navodi biljnu vrstu.
2. Obratite pažnju na sadržaj proantocijanidina (PAC)
Nakon što ste proverili vrstu brusnice, sledeći važan podatak jeste sadržaj proantocijanidina tipa A (PAC-A) – bioaktivnih jedinjenja koja se povezuju sa preventivnim delovanjem brusnice na urinarne infekcije.
U velikom broju kliničkih studija najbolji rezultati postignuti su sa preparatima koji su obezbeđivali približno 36 mg PAC dnevno. Zbog toga proizvođači često navode ovaj podatak na deklaraciji.
Ipak, 36 mg PAC ne predstavlja garanciju da će preparat delovati kod svake osobe. Na efikasnost mogu uticati i kvalitet ekstrakta, način proizvodnje, redovnost primene i individualne karakteristike korisnika.
3. Sok, kapsule ili ekstrakt?
Oblik preparata takođe može biti važan.
Sveža brusnica i sok od brusnice predstavljaju vredne namirnice, ali količina bioaktivnih jedinjenja može značajno da varira. Pored toga, mnogi komercijalni sokovi sadrže dodat šećer i relativno mali procenat brusnice.
Najveći broj kliničkih studija nije sproveden sa sokovima, već sa standardizovanim ekstraktima, kod kojih je poznata količina proantocijanidina. Zbog toga se rezultati tih istraživanja ne mogu automatski preneti na sve proizvode koji sadrže brusnicu.
Ko treba da bude oprezan?
Iako se brusnica smatra bezbednom za većinu ljudi, postoje situacije u kojima je preporučljivo prethodno savetovanje sa lekarom ili farmaceutom.
Poseban oprez savetuje se osobama koje koriste varfarin, jer pojedina istraživanja ukazuju na mogućnost interakcije sa većim količinama proizvoda od brusnice. Iako dokazi nisu potpuno jednoznačni, konsultacija sa lekarom predstavlja najbezbedniji pristup.
Oprez je potreban i kod osoba koje imaju istoriju kalcijum-oksalatnih bubrežnih kamenaca. Brusnica prirodno sadrži oksalate, pa dugotrajna konzumacija velikih količina soka ili koncentrata može povećati rizik od njihovog ponovnog nastanka kod osetljivih osoba.
Za većinu zdravih ljudi, međutim, umerena konzumacija brusnice kao dela uravnotežene ishrane ili primena standardizovanih preparata u skladu sa preporukama smatra se bezbednom.
Zanimljivost
Zašto je brusnica toliko kisela, a ipak se retko jede sveža?
Za razliku od borovnice ili maline, plod brusnice sadrži veoma malo prirodnih šećera i obiluje organskim kiselinama, zbog čega ima karakterističan intenzivno kiseo i opor ukus. Upravo zato se sveža brusnica retko jede sama, već se najčešće koristi za pripremu sokova, džemova, sušenih proizvoda ili dodataka ishrani.
Postoji još jedna zanimljivost. U Severnoj Americi, odakle potiče američka krupnoplodna brusnica (Vaccinium macrocarpon), zreli plodovi imaju vazdušne komore zbog kojih plutaju na vodi. Zato se na velikim plantažama često primenjuje takozvana mokra berba – zasadi se poplave, a plodovi isplivaju na površinu, odakle se lakše sakupljaju. Upravo zbog ovih upečatljivih prizora berba brusnice svake godine privlači veliku pažnju javnosti.
Reference
- European Association of Urology. EAU Guidelines on Urological Infections. European Association of Urology. 2025.
- Cochrane Collaboration. Williams G, Craig JC. Cranberries for preventing urinary tract infections. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2023;(4):CD001321.
- Fu Z, Liska D, Talan D, Chung M. Cranberry Reduces the Risk of Urinary Tract Infection Recurrence in Otherwise Healthy Women: A Systematic Review and Meta-analysis. The Journal of Nutrition. 2017;147(12):2282–2288.
- Wang Y, Xu Y, Wang P, et al. Effects of cranberry consumption on cardiometabolic health: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Frontiers in Nutrition. 2024.
- Rodríguez-Morató J, Matthan NR, Lamuela-Raventós RM. Cranberry Polyphenols and Human Health: A Review of Clinical Studies. Nutrients. 2024.
- Blumberg JB, Basu A, Krueger CG, et al. Impact of Cranberries on Gut Microbiota and Cardiometabolic Health: Current Evidence and Future Perspectives. Advances in Nutrition. 2022;13(6):2263–2278.
- National Center for Complementary and Integrative Health. Cranberry. What Does the Science Say? Updated 2025.
- European Food Safety Authority. Scientific opinions and safety assessments related to cranberry products and food supplements. Relevant EFSA publications.
