Nizak pritisak ili hipotenzija je stanje u kojem su vrednosti krvnog pritiska ispod referentnih vrednosti. Normalan krvni pritisak smatra se da je 120/80 mmHg. Vrednosti za gornji pritisak (sistolni) ispod 90mmHg a donji pritisak (dijastolni) ispod 60 mmHg mogu ukazivati na nizak krvni pritisak tj. hipotenziju. To znači da ako je prilikom jednog merenja gornji pritisak ispod 90 a donji ispod 60 treba merenje ponoviti posle nekoliko dana i ispitati druge potencijalne uzroke sniženog pritiska.
Po definiciji, o niskom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti niže od 100/60 mmHg izmerene više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma i odsustvo drugih bolesti.
Istraživanja pokazuju da od niskog pritiska najviše pate žene izmedu 30 i 40 godina, naročito one koje se bave intelektualnim radom.
Postoji razmimoilaženje u mišljenju lekara da li je nizak krvni pritisak odnosno hipotenzija uopšte bolest. Naime, jedni smatraju da ne ostavlja posledice po zdravlje, a drugi da zahteva lečenje i kontrolu. Ipak, jedno je sigurno, simptomi niskog krvnog pritiska mogu biti vrlo neugodni i mogu prilično da ometaju normalno funkcionisanje i smanje kvalitet života.
Nizak pritisak simptomi
Simptomi koji ukazuju na nizak pritisak su stalno prisutan umor, malaksalost, vrtoglavica, nesvestice i omaglice, lupanje srca, pojačano znojenje, anksioznost, depresija, loše pamćenje, apatija.
Neki ljudi imaju prirodno nizak pritisak, to je za njih normalno stanje i oni ne osećaju ove simptome dok se oni ljudi koji inače imaju normalan pritisak suočavaju sa simptomima kada im pritisak padne.
Krvni pritisak igra važnu ulogu u regulaciji protoka krvi kroz vitalne organe uključujući i mozak. Kada krvni pritisak padne iskod referentnih vrednosti dotok krvi u mozak je manji tako da se pojavljuju simptomi niskog pritiska poput nesvestice, zamračenja vida, vrtoglavice. Organizam u želji da se zaštiti i da održi protok kroz vitalne organe uključuje mnoge kompenzatorne mehanizme. Jedan od njih stimuliše srce da brže radi pa zato osećamo lupanje srca i ubrzan puls. Jedan od mehanizama koji se uključuje je i vazoknstrikcija tj. skupljanje perifernih krvnih sudova kako bi se krv iz nogu i ruku preusmerila u vitalno značajne organe – srce, mozak itd. Kao posledica uključivanja ovog mehanizma odrbrane osećamo hlade ruke i hladne noge.
Uzroci hipotenzije – Zašto krvni pritisak pada
Različite bolesti, upotreba lekova ili alkohola mogu biti uzroci hipotenzije. Može da se javi posle jela ili pri nagloj promeni položaja tela, kao i u trudnoći. Kada se ne zna šta je uzrok hipotenzije, govorimo o primarnoj (konstitucionalnoj) hipotenziji.
Mogući uzroci smanjenja krvnog pritiska:
Ishrana: nedovoljan unos ili veći gubitak vode (npr. znojenjem u toku letnjih meseci ili usled intenzivne fizičke aktivnosti) mogu uticati na smanjenje volumena krvi i uzrokovati sniženje krvnog pritiska. Neadekvatna ishrana kojom se unosi nedovoljno folata i vitamina B12 mogu uticati na pojavu hipotenzije.
Gubitak krvi bilo da se radi o traumi, unutrašnjem krvarenju ili obilnim menstruacijama (menoragija) mogu biti uzrok sniženog krvnog pritiska.
Problemi sa radom srca: Ako srce slabije pumpa krv kao u slučaju npr. srčane insuficijencije posledično se može pojaviti hipotenzij.
Hormonski poremećaji: Hipotenzija se javlja i kod Addisonove bolesti, hipotireoze (smanjena funskija štitne žlezde), kod dijabetesa.
Infekcije poput sepse menjaju vaskularni tonus i kao rezultat nastaje hipotenzija.
Upotreba lekova za isbacivanje tečnosti (diuretici), antidepresiva pa i neadekvatna terapija lekovima za sniženje visokog pritiska može pritisak oboriti.
Nizak krvni pritisak može da ukazuje na poremećaj cirkulacije, infektivne bolesti, psihički napor, lošu ishranu.
Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja.
Ortostatska hipotenzija – šta je i zašto nastaje?
Ortostatska hipotenzija je priveremeni pad krvnog pritiska i se javlja se kada se osoba naglo ustane iz ležećeg ili sedećeg položaja. Ortostataska hipoenzija nastaje zato što se prilikom naglog ustajanja krv pod uticajem zemljine teže tj gravitacije sliva u noge pa je samim tim trenutno smanjen dotok u mozak i srce. Simptomi ortostatske hipotenzije su zamračenje vida, osećaj slabosti, nesvestica, vrtoglavica.
Kako se izboriti sa ortostatskom hipotenzijom?
Ukoliko imate problem sa padom pritiska prilikom ustajanja prvi korak savet je naučite da ustajete lagano menjajući položaj. Povedite računa o ishrani i unosite uvek malo više tečnosti najbolje vode i izbegavajte unos alkohola. Izbegavajte tuširanje ili kupanje u vrućoj vodi kao i dugotrajno sedenje.
Pad pritiska posle jela – postprandijalna hipotenzija
Postprandijalna hipotenzija ili nizak pritisak posle obroka nastaje najčešće zbog preusmeravanja toka krvi ka organima za varenje kako bi se pomoglo varenje hrane. Dalje, varenje može podstaknuti aktivaciju parasimpatikusnog nervnog sistema koji usporava srčani ritam i širi krvne sudove što doprinosi nastanku hipotenzije. Do pada pritiska nakon obroka može doći i ukoliko se konzumira hrana koja je bogata prostim šećerima. Posle unosa ove hrane nivo šećera u krvi naglo raste i isto tako naglo pada. Nagli pad šećera u krvi povezan je sa hipotenzijom.
Da li je opasan nizak krvni pritisak?
Sve dok nizak krvni pritisak ne utiče na kvalitet života treba ga regulisati alternativom. Čak i kada drastično remeti uobičajen životni ritam i aktivnosti neophodno je da se utvrdi šta je uzrok hipotenziji. Dakle, da se ustanovi da li je to primarna hipotenzije ili nastaje kao posledica nekih drugih bolesti. Hipotenzija može nastati i kao posledica uzimanja nekih lekova. Na primer, nekontrolisanog uzimanja sedativa.
Tek kada se utvrdi da li je nizak krvni pritisak, uslovno rečeno bolest, onda se uključuje terapija. Osobe koje imaju urođeno nizak krvni pritisak, vremenom se naviknu i nauče kako da se nose sa neprijatnim tegobama.
Koliko često treba meriti pritisak?
Neki pacijenti neprestano mere visinu krvnog pritiska, na pola sata, i na taj na način sebe zapravo „ubacuju“ u bolest.
Arterijski krvni pritisak je, jedan od najvarijabilnijih parametara koji se i kod zdravih osoba menja u zavisnosti od uslova spoljašnje sredine, fizičkog napora, psihičkog stresa, a kod bolesnih u zavisnosti od stanja krvnih sudova, njihove elastičnosti, srčane snage, funkcije bubrega i nadbubrežnih žlezda, kao i funkcije štitaste žlezde.
To je vitalni parametar i odlično pokazuje ne samo trenutno stanje kardiovaskularnog sistema već i mnogih drugih važnih sistema i organa u ljudskom telu. Kada je veoma toplo pritisak pada, na hladnoći raste, ali se sve to veoma diskretno menja i dobro podnosi ukoliko klimatske promene nisu nagle.
Kao prva „pomoć“ preporučuju se promena načina života, uzimanje dosta tečnosti, malo više soli u ishrani, povećana fizička aktivnost, izbegavanje naglog ustajanja iz kreveta, a ponekad, uz preporuku lekara, potrebni su i lekovi.
Kako podići nizak pritisak? Šta je dobro za nizak pritisak?
Životni stil: Jedan od mogućih uzroka hipotenzije je i neodgovarajuća ishrana sa čestim preskakanjem doručka, brz način života, unos manjih količina tečnosti od preporučenih. Zato, praktikovanje zdravog životnog stila je najmanje što se može učiniti za dobro zdravlje.
Spavajte dovoljno i hranite se zdravo. Unosite dovoljno tečnosti, najbolje, obične vode. Izbegavajte alkohol jer, dodatno obara pritisak. Osobama koje imaju problem sa hipotenzijom preporučuje se hrana sa malo većom količinom soli, posebno u letnjim mesecima.
Oprezno sa kafom: Osobe sa niskim krvnim pritiskom po pravilu su kafopije, jer bez kofeina jednostavno ne mogu da se razbude. Kafa brzo podiže krvni pritisak ali se on brzo i vraća na pređašnju vrednost a ukoliko se sa kafom pretera, pritisak može još više da se spusti. Kafa, nije dobar saveznik u regulaciji krvnog pritiska. Kao zamenu za kafu možete koristiti napitak od cikorije.
Kretanje pomaže: Šetajte što više. U borbi protiv niskog pritiska pomaže što više kretanja jer ono podstiče krvotok. Ako ste u mogućnosti idite na plivanje ili lagano trčanje. Najbolja strategija u borbi protiv niskog pritiska bila bi: svaki dan jednosatna šetnja, uspinjanje stepenicama (učvršćuje vene u nogama), što češće plivanje (kretanje u vodi učvršćuje krvne sudove).
Racionalno koristite klima uređaje: tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od šest stepeni, a da se onda postepeno dalje menja kada već neko vreme provedete u klimatizovanom prostoru.
Nizak pritisak u trudnoći
Hipotenzija u trudnoći nije neuobičajena. Uobičajeno je da se krvni pritisak smanjuje u prvim tromesečjima trudnoće, a zatim postepeno vraća na normalu. Međutim, kod nekih žena, nizak krvni pritisak može biti izraženiji ili može izazvati simptome kao što su vrtoglavica, umor ili nesvestica, koji remete kvalitet života trudnice.
Uzroci niskog krvnog tlaka u trudnoći mogu uključivati hormonske promene, povećan volumen krvi, širenje krvnih sudova i pritisak maternice na donju šuplju venu.
U većini slučajeva, nizak krvni pritisak u trudnoći ne zahteva poseban tretman, ali se simptomi mogu ublažiti promenama načina života, poput postepenijeg ustajanja, češćeg unošenja tečnosti i izbjegavanja dugotrajnih perioda stajanja.
Važno je redovito pratiti krvni pritisak tokom trudnoće kako bi se osiguralo da nema ozbiljnijih problema koji bi zahtievali ntervenciju lekara.
Nizak krvni pritisak u letnjem periodu – nizak pritisak zbog vrućine
Osobe koje imaju nizak krvni pritisak teško podnose leto. Vrućina utiče da se pritisak dodatno spušta, pa se tako kod mnogih simptomi hipotenzije dodatno pojačavaju (naročito osećaj umora i manjka energije).
Pritisak obara i dug boravak u zatvorenoj prostoriji, gde ima puno ljudi, zbog manjka kiseonika, a ne prija ni dugotrajno stajanje jer se mišići nogu stežu, a krv u venama sporije vraća prema srcu. Ovo stanje automatski dovodi do pada krvnog pritiska, koji ne samo da pogoršava umor, već može da dovede i do gubitka svesti.
Visok krvni pritisak u letnjem periodu
U letnjem periodu pod uticajem visokih temperatura normalno je i očekivano sniženje krvnog pritiska kako kod zdravih tako i kod osoba koje imaju visok krvni pritisak. Kardiovaskularnim bolesnicima se preporučuje da unose veće količine tečnosti i u dogovoru sa lekarom koriguju dozu lekova. Većini bolesnika u toku leta treba nešto manja doza lekova za visok pritisak, nego zimi.
