Od klijenata često čujemo:
„Ima taj deo mene koji me stalno gura u neku autodestrukciju…ne želim ja to i ne planiram ali se desi“…
„Ja sebe ne razumem, nekada sam otvorena i opuštena, nekada zatvorena, mračna, napeta“…
“Ponekad mislim da sam luda jer kao da u meni ima pet osoba, a ne jedna..svaka od njih ima svoju priču i svoju politiku“…
autor: dr Tijana Mirović, Psihološko savetovalište Mozaik
Kada se desi nešto loše to nas, bar na kratko, „izbaci iz ravnoteže“ i navede da se ponašamo drugačije nego inače. Ideju da u svakome od nas postoje različita stanja i različiti delovi ličnost postavio je još Sigmund Frojd kreirajući koncepte Ida, Ega i Super ega. Tvorac Transakcione analize, Erik Bern ponudio je „ego stanja“ Roditelj, Odrasli i Dete, dok je Džefri Jang, tvorac Shema terapije ponudio koncept Shema modaliteta. Po Jangu, modalitet je trenutno stanje u kome se neka osoba nalazi.
Modaliteti se prepoznaju po specifičnim emocijama, telesnim senzacijama, uverenjima i ponašanjima, a dele se na:
dečje (Vulnerabilno dete, Besno dete, Nedisciplinovano dete i Sretno odnosno spontano dete), roditeljske (Zahtevni -Kritikujući roditelj i Kažnjavajući roditelj), maladaptivne modalitete (Popustljivko, Nadkomepenzator i Distancirani zaštitnik) i zdrav modalitet (Zdravi odrasli).
Dečji modaliteti
Dečji modaliteti su urođeni i univerzalni što znači da ih svi imamo. Svi smo ponekad ranjivi (osećamo se usamljeno, uplašeno, tužno, neshvaćeno, manje vrednoi sl.) ili besni. Svi imamo momente kada smo impulsivni ili nedisciplinovani i kada dugoročne ciljeve odlažemo ili žrtvujemo zarad kratkoročnog zadovoljstva („nestrpljiv sam, mrzi me, pa ću da odložim ili da odustanem“). Srećom, postoje i trenutci kada smo u modalitetu sretnog i spontanog deteta i kada se osećamo srećno, voljeno, ispunjeno, prihvaćeno.
Nezdravi roditeljski modaliteti
Roditelji moraju da postavljaju granice, da ukazuju na greške i da kažnjavaju kada je to neophodno. Na osnovu takvog njihovog ponašanja mi učimo da disciplinujemo sebe i da sami sebi postavljamo granice. Roditeljska ponašanja i komentari postaju naš reper i naš unutrašnji glas. Ukoliko su roditelji prezahtevni, često takvi postanemo i mi, ukoliko su umeli da prihvate i oproste greške mi naučimo da opraštamo sebi i da prihvatamo sebe i onda kada nismo baš najbolji. Kada smo u modalitetu Prezahtevni -kritikujući roditelj mi greške ne opraštamo ni sebi ni drugima, već postavljamo previsoke zahteve, grubo kritikujemo, namećemo osećaj krivice. Nekada se desi da nam ni to nije dovoljno pa moramo sebe i da kaznimo tako što se samo-povređujemo i u bukvalnom i u prenesenom smislu (sabotiramo sebe, uskraćujemo sebi nešto lepo „jer nismo zaslužili“ i sl.). Ovaj modalitet Jang naziva Kažnjavajući roditelj.
Pošto je i kritikovanje i kažnjavanje sebe bolno ono uvek pokreće modalitet Ranjeno dete, usled čega počinjemo da se osećamo tužno, poniženo, manje vredno i sl. Tu dolazimo do prelomne tačke i do pitanja kako ćemo da se branimo od tih emocija i od teških poruka koje nam unutrašnji roditelj šalje. Dobar način je da to uradimo aktiviranjem Zdravog odraslog. Lošiji i za nas nezdraviji način je da se branimo aktiviranjme nekih od nezdravih obrazaca ponašanja.
Modalitet Zdravi odrasli
Modalitet Zdravog odraslog neutrališe i umanjuje maladaptivne roditeljske modalitete dok istovremeno neguje, umiruje i podržava modalitet ranjenog deteta. Umiruje ga na način, na koji bi zdrav roditelj tešio svoje dete – normalizuje teške emocije, objašnjava kako je do njih došlo, validira i sl. Zdravi deo ličnosti istovremeno postavlja granice modalitetima besno i impulsivno dete, a podržava modalitet srećnog i spontanog deteta. Kada smo u zdravom modalitetu, mi se osećamo dobro, kompetentno i spremno za akcije iz domena odraslih (roditeljstvo, rad, preuzimanje odgovornosti i sl.). Takođe, tada možemo na adekvatan način da brinemo o svojim potrebama i zadovoljstvu pa se upuštamo u aktivnosti kao što su seks, intelektualna, estetska i kulturna interesovanja, čuvanje zdravlja i sl.
Ukoliko Zdravi odrasli deo u nama nije dovoljno jak, najčešće koristimo neki od nezdravih stilova prevladavanja.
Nezdravi obrasci ponašanja (stilovi prevladavanja)
Odavno je poznata teza da se u susretu sa opasnošću telo priprema za beg ili borbu ili se „zaledi“. Po analogiji sa tim Jang kaže da se mi u susretu sa stresorima i okidačima ponašamo uslužno – podređujuće, distancirano – izbegavajuće ili agresivno – nadkompenzujuće. U sva tri slučaja mi osećamo ranjivost, ali se od nje na drugačiji način branimo.
Kod popuštanja, mi radimo ono što se od nas očekuje, prihvatamo da smo krivi ili loši, ponašamo se na pasivan način i potiskujemo sopstvene potrebe kako bi izbegli ranjivost, bol, kritiku, odbacivanje i druge neprijatnosti. Kada nadkompenzujemo, mi se ponašamo kao da nismo ranjivi i slabi već upravo suprotno – kao da smo nadmoćni. Po principu „napad je najbolja odbrana“, mi napadamo ponašajući se agresivno, dominantno, nadmeno i arogantno, hvalisavo, manipulativno, kompetitivno, pasivno – agresivno, buntovno, kontrolišuće ili opsesivno. Treća mogućnost je da se aktivira Isključeni -distancirani zaštitnik čija je uloga da skloni teške misli, potrebe i osećanja, kako ne bi osećali bol. Kada smo u ovom stanju mi se isključujemo, fizički ili psihički povlačimo i emocionalno distanciramo od ljudi. Nekada bol zatrpavamo drugim sadržajima tražeći uzbuđenje ili skrećući pažnju (preterana i kompulzivna kupovina, seks, kockanje, rizična ponašanja, fizička aktivnost) ili kroz zavisnosti koje uključuju telo (alkohol, droge, prejedanje, preterano masturbiranje i sl.)
Umesto zaključka
Iskustvo nam pokazuje da je veoma važno da naučimo da prepoznamo, razumemo i prihvatimo različite delove sebe. Svaki od tih delova ima svoju fukciju i svaki od njih ima i neku poruku. Vaš Zdravi odrasli zna. Ako je dovoljno jak, on će vas provesti kroz teška stanja i pronaći će način da prebrodi krize i uradi sve ono što je potrebno. Ako nije dovoljno jak, jačajte ga, ali ne zaboravite da negujete i jačate i ono spontano i srećno dete u sebi. Radeći zajedno, ta dva dela vodiće vas ka ciljevima i životu vrednom življenja.
