Paprika. Zelena, žuta, narandžasta, crvena, ljubičasta ili gotovo bela; okrugla, izdužena, mesnata ili tanka – malo koja namirnica dolazi u toliko oblika i boja kao paprika.
U našoj kuhinji jede se sirova, pečena, punjena, ukiseljena, sušena i samlevena, a krajem leta postaje glavna namirnica za pripremu ajvara i zimnice. Iza različitih boja ne kriju se samo estetske razlike. Sazrevanjem paprike menjaju se ukus, količina šećera, vitamin C, hlorofil i sastav karotenoida.
Ipak, nije potrebno tragati za „najzdravijom” bojom. Svaka paprika ima nutritivnu vrednost, a najviše koristi donosi kada svojim ukusom, hrskavošću i bojom pomogne da u svakodnevni obrok unesemo više povrća.
Da li je paprika voće ili povrće?
Sa botaničkog stanovišta paprika je plod biljke koji nastaje iz cveta i sadrži semenke, pa pripada voću. U kulinarstvu se, zbog ukusa i načina upotrebe, svrstava u povrće.
Paprika pripada rodu Capsicum i porodici pomoćnica, zajedno sa paradajzom, krompirom i patlidžanom. Veliki broj slatkih i ljutih paprika koje koristimo u ishrani pripada vrsti Capsicum annuum, iako unutar roda postoje i druge vrste.
Poreklo vodi iz Centralne i Južne Amerike, odakle je nakon dolaska Evropljana preneta na druge kontinente. Na Balkanu je pronašla izuzetno pogodne uslove i postala toliko važan deo lokalne kuhinje da je danas teško zamisliti da nekada nije postojala u evropskim baštama i jelima.
Da li su zelena i crvena paprika ista paprika?
Često jesu, ali ne uvek.
Zelena paprika najčešće se bere pre potpune zrelosti. Kako sazreva, hlorofil koji joj daje zelenu boju postepeno se razgrađuje, a postaju vidljiviji ili se stvaraju drugi pigmenti. U zavisnosti od sorte, konačna boja može biti crvena, žuta, narandžasta, ljubičasta ili smeđa.
Zato nije tačno da će svaka zelena paprika na kraju postati crvena. Njena zrela boja prvenstveno zavisi od sorte, a zatim i od uslova uzgoja i trenutka berbe.
Sazrevanjem se menja i ukus. Zelene paprike obično su čvršće, manje slatke i mogu imati blagu gorčinu. Zrele crvene, žute i narandžaste paprike najčešće su slađe i aromatičnije jer tokom sazrevanja raste sadržaj prirodnih šećera, dok se menja odnos organskih kiselina i aromatičnih jedinjenja.
Razlika u količini šećera ipak nije tolika da bi osobe sa dijabetesom morale da izbegavaju crvenu papriku. Sveža slatka paprika ima malo kalorija i relativno malo ugljenih hidrata, a sadrži i vlakna.
Šta paprika sadrži?
Najveći deo sveže paprike čini voda, zbog čega ima malu energetsku gustinu. U 100 grama, u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti, najčešće se nalazi približno 20 do 35 kilokalorija.
Paprika sadrži:
- vitamin C;
- karotenoide;
- vitamin B6;
- folate;
- manje količine vitamina E i K;
- kalijum;
- vlakna;
- različita fenolna jedinjenja.
Količine nisu jednake u svakoj paprici. Na nutritivni sastav utiču sorta, boja, zrelost, klima, zemljište, vreme proteklo od berbe, uslovi čuvanja i način pripreme.
Zbog toga podatak iz jedne nutritivne tabele treba posmatrati kao prosečnu vrednost, a ne kao preciznu analizu svake paprike koju kupimo.
Zašto se paprika izdvaja po sadržaju vitamina C?
Paprika je jedan od najboljih svakodnevnih izvora vitamina C. Posebno ga mnogo mogu sadržati potpuno zrele crvene i žute sorte, ali je i zelena paprika njegov veoma dobar izvor.
U javnosti se vitamin C gotovo automatski povezuje sa limunom i pomorandžom, iako 100 grama sveže paprike može sadržati znatno više ovog vitamina od iste količine citrusnog voća.
To ne znači da je paprika „bolja” od pomorandže. Namirnice se ne takmiče, a veličina uobičajene porcije takođe je važna. Prednost paprike je što se lako dodaje salati, sendviču, omletu, varivu i brojnim drugim jelima.
Vitamin C je osetljiv na toplotu, kiseonik i dugotrajno stajanje isečene namirnice. Zato sirova paprika obično zadržava najviše ovog vitamina. Ipak, ni pečena ili kuvana paprika ne postaje nutritivno bezvredna. O tome koliko vitamina ostaje nakon pečenja, kuvanja, zamrzavanja i pripreme ajvara govorićemo u posebnom tekstu.
Šta boja govori o karotenoidima?
Boju paprike stvaraju različiti biljni pigmenti. Njihov sastav se menja tokom sazrevanja i razlikuje među sortama.
Zelena paprika sadrži mnogo hlorofila, dok su za žute, narandžaste i crvene nijanse odgovorni različiti karotenoidi. Među njima se mogu naći beta-karoten, beta-kriptoksantin, lutein, zeaksantin, kapsantin i kapsorubin.
Crvena paprika je posebno poznata po kapsantinu i kapsorubinu, pigmentima karakterističnim za zrele crvene plodove roda Capsicum. Beta-karoten organizam može pretvoriti u vitamin A, koji je važan za vid, imunitet, kožu i sluzokože.
Žute i narandžaste sorte imaju drugačiji odnos pigmenata i mogu sadržati više pojedinih ksantofila, uključujući lutein i zeaksantin. Ova jedinjenja prisutna su i u mrežnjači oka, ali to ne znači da će jedna paprika sprečiti očnu bolest. Ona može doprineti ukupnom unosu karotenoida u okviru raznovrsne ishrane.
Ljubičastu boju određenih sorti stvaraju antocijanini. Međutim, tokom termičke obrade i sazrevanja ljubičasta nijansa može oslabiti ili nestati, pa paprika promeni boju.
Da li je crvena paprika najzdravija?
Crvena paprika često sadrži više vitamina C i određenih karotenoida od zelene jer je duže sazrevala. Zbog toga se ponekad proglašava „najzdravijom”.
To je previše jednostavan zaključak.
Nutritivna vrednost zavisi od sorte, svežine i načina pripreme, a razlike među konkretnim plodovima mogu biti velike. Zelena paprika je i dalje veoma dobar izvor vitamina C, donosi vlakna i druga biljna jedinjenja i može biti odličan izbor za osobu kojoj više odgovara njen ukus.
Žuta, narandžasta i ljubičasta paprika doprinose drugačijem spektru pigmenata. Mešanje boja zato nije samo dekoracija već jednostavan način da se u ishranu unese raznovrsnija kombinacija biljnih jedinjenja.
Najzdravija paprika je, praktično, ona koju ćemo zaista pojesti – i koju nećemo utopiti u prevelikoj količini soli ili masnoće.
Da li paprika pomaže zdravlju očiju?
Paprika sadrži vitamin C i različite karotenoide povezane sa zaštitom ćelija od oksidativnog oštećenja. Lutein i zeaksantin učestvuju u stvaranju makularnog pigmenta u centralnom delu mrežnjače, dok beta-karoten može poslužiti kao prekursor vitamina A.
Ipak, zdravstveni efekti ne mogu se pripisati samo jednoj namirnici. Istraživanja uglavnom posmatraju ukupan obrazac ishrane bogat povrćem i voćem, a ne delovanje jedne određene vrste paprike.
Paprika zato može biti deo ishrane koja podržava zdravlje očiju, ali ne može zameniti oftalmološke preglede niti lečenje bolesti mrežnjače.
Da li je paprika dobra za srce?
Sveža paprika ima malo kalorija, gotovo da ne sadrži masti i prirodno ima malo natrijuma. Donosi kalijum, vitamin C, vlakna i biljna jedinjenja, pa se lako uklapa u obrazac ishrane koji doprinosi kardiovaskularnom zdravlju.
Međutim, način pripreme može potpuno promeniti nutritivnu sliku. Sveža ili pečena paprika bez mnogo dodataka nije isto što i paprika u veoma slanoj zimnici, punjena velikom količinom masnog mesa ili pripremljena sa mnogo ulja.
Ne postoje dobri dokazi da sama paprika može sniziti krvni pritisak, holesterol ili sprečiti infarkt. Njena vrednost je u tome što povećava udeo povrća u obroku i može zameniti kaloričnije i slanije dodatke.
Da li paprika odgovara osobama sa dijabetesom?
Sveža slatka paprika sadrži malo ugljenih hidrata i ima malu energetsku gustinu. Vlakna doprinose sitosti, a uobičajena porcija ne izaziva veliki glikemijski odgovor.
Razlika u slatkoći između zelene i zrele crvene paprike ne znači da osobe sa dijabetesom moraju birati isključivo zelenu. Mnogo je važnije kako je paprika pripremljena i sa čim se jede.
Punjena paprika sa pirinčem, hlebom i većom količinom masnog mesa ima sasvim drugačiji uticaj od sveže paprike u salati. Slično važi za industrijske namaze i zimnicu kojima mogu biti dodati šećer, ulje ili velika količina soli.
Paprika može biti odličan deo obroka osobe sa dijabetesom, ali ne poništava ugljene hidrate i kalorije iz ostalih sastojaka.
Može li paprika izazvati tegobe?
Kod većine ljudi slatka paprika se dobro podnosi. Ipak, kod osetljivih osoba može izazvati nadimanje, osećaj težine ili pogoršati simptome refluksa, naročito ako se jede u velikoj količini, kasno uveče ili kao deo masnog obroka.
Kožica paprike nekim ljudima teško pada, posebno nakon pečenja. Njeno uklanjanje može poboljšati podnošljivost, iako time gubimo deo vlakana i biljnih jedinjenja.
Alergija na papriku je moguća, ali nije česta. Može se javiti svrab ili peckanje u ustima, otok usana, koprivnjača, stomačne tegobe ili, mnogo ređe, ozbiljnija sistemska reakcija. Kod osoba alergičnih na određene polene moguće su i ukrštene reakcije sa biljnim namirnicama.
Ljuta paprika može izazvati sasvim drugačije tegobe zbog kapsaicina, pa će njoj biti posvećen poseban tekst.
Kako izabrati dobru papriku?
Sveža paprika treba da bude čvrsta, glatka i teška u odnosu na svoju veličinu. Peteljka bi trebalo da bude zelena i bez znakova truljenja. Mekana mesta, naborana pokožica i tamne, vlažne promene ukazuju na gubitak svežine ili početak kvarenja.
Nepravilan oblik nije znak lošeg kvaliteta. Paprika koja nije savršeno simetrična može biti jednako ukusna i nutritivno vredna kao ona koja izgleda idealno.
Za punjenje su praktične krupnije paprike pravilnijeg oblika i čvrstih zidova. Za pečenje i ajvar obično se biraju potpuno zrele, mesnate crvene paprike, dok su tanje sorte pogodne za prženje, sušenje ili kiseljenje.
Boju treba birati prema jelu i ukusu, a ne prema ideji da samo jedna ima zdravstvenu vrednost.
Kako se paprika pravilno čuva?
Neopranu papriku najbolje je čuvati u frižideru, u pregradi za povrće, gde može zadržati svežinu nekoliko dana, a kod pojedinih sorti i duže. Treba izbegavati zatvorenu ambalažu u kojoj se nakuplja kondenzacija, jer vlaga ubrzava kvarenje.
Papriku je najbolje prati neposredno pre upotrebe. Isečenu treba staviti u zatvorenu posudu i upotrebiti što pre, jer izlaganje vazduhu i svetlosti ubrzava gubitak vitamina C i svežine.
Može se i zamrznuti, sirova ili prethodno kratko obrađena. Nakon odmrzavanja neće ostati jednako hrskava, ali može biti odlična za variva, supe, sosove, omlete i punjena jela.
Koju boju paprike treba najčešće jesti?
Ne postoji jedna boja koju bi trebalo proglasiti pobednikom.
Zelena paprika donosi svežinu, čvrstinu i blagu gorčinu. Crvena je obično slađa i bogatija pojedinim karotenoidima. Žuta i narandžasta doprinose drugačijoj kombinaciji biljnih pigmenata, dok ljubičaste sorte unose antocijanine i neobičan izgled.
Mnogo je važnije da paprika bude deo raznovrsne ishrane nego da biramo samo onu sa najvećom laboratorijski izmerenom količinom jednog vitamina.
U septembru, kada je sveža, dostupna i puna ukusa, najbolji izbor je upravo raznovrsnost: jednu boju pojesti sirovu, drugu ispeći, treću dodati kuvanom jelu. Paprika tada pokazuje svoju najveću vrednost – ne kao čudesna namirnica, već kao povrće koje zdraviji tanjir čini ukusnijim, privlačnijim i lakšim za svakodnevnu primenu.
Reference
- Younes AH, Mustafa YF. Sweet bell pepper: a focus on its nutritional qualities and illness-alleviated properties. Indian J Clin Biochem. 2024;39(4):459-69. doi: 10.1007/s12291-023-01165-w. PubMed Central
- Mohd Hassan N, Yusof NA, Yahaya AF, Mohd Rozali NN, Othman R. Carotenoids of Capsicum fruits: pigment profile and health-promoting functional attributes. Antioxidants (Basel). 2019;8(10):469. doi: 10.3390/antiox8100469. PubMed Central
- Bharti H, Mishra M, Kumar S, et al. Phytochemical characterization and correlation analysis of diverse sweet pepper (Capsicum annuum L.) genotypes at immature and mature stages. Front Plant Sci. 2025;16:1719537. doi: 10.3389/fpls.2025.1719537. Članak
- Agostini-Costa TS, Gomes IS, de Melo LAMP, Reifschneider FJB, da Costa Ribeiro CS. Carotenoid and total vitamin C content of peppers from selected Brazilian cultivars. J Food Compost Anal. 2017;57:73-9. doi: 10.1016/j.jfca.2016.12.020. Članak
- Kim JS, An CG, Park JS, Lim YP, Kim S. Carotenoid profiling from 27 types of paprika (Capsicum annuum L.) with different colors, shapes, and cultivation methods. Food Chem. 2016;201:64-71. doi: 10.1016/j.foodchem.2016.01.041. PubMed
- US Department of Agriculture, Agricultural Research Service. FoodData Central [Internet]. Washington: USDA; 2026 [pristupljeno 2. avgusta 2026]. USDA FoodData Central
