Beta karoten se u organizmu konvertuje (pretvara) u vitamin A, pokazuje antioksidativnu aktivnost posebno značajnu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnim radikalima.
autor: Jovana Ilkić
Šta je Beta karoten – Ko, šta, kako?
Beta karoten je biljni pigment žute do crvene boje, prirodno prisutan u voću, povrću, žitaricama i određenim bakterijama, ali se može dobiti i sintetski, te je čest sastojak multivitaminskih formulacija. Koristi se i kao boja u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.
Kao provitamin, u organizmu se konvertuje u vitamin A, a pokazuje i antioksidativnu aktivnost. Antioksidansi su posebno značajnu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnim radikalima.
Više o antioksidansima možete pročitati: Antioksidansi – borci protiv slobodnih radikala
Zdravstvene prednosti beta karotena – Pozitivni efekti na zdravlje
Benefiti beta karotena su brojne. Do sada beta karoten je pokazao pozitivne efekte na smanjenje simptoma astme uzrokovanih vežbanjem, smanjenje incidence određenih karcinoma, srčanih oboljenja, katarakte i makularne degeneracije povezane sa starenjem, kao i u terapiji AIDS-a, alkoholizma, Alchajmerove bolesti, depresije, epilepsije, glavobolje, gorušice, visokog krvnog pritiska, steriliteta, Parkinsonove bolesti, reumatoidnog artritisa, šizofrenije i bolesti kože uključujući psorijazu i vitiligo.
Beta karoten nalazi primenu i kod pothranjenih žena koje planiraju trudnoću, jesu trudne ili su u postpartalnom periodu s ciljem smanjenja mogućnosti razvijanja noćnog slepila i drugih komplikacija.
Beta karoten za kožu – Beta karoten i sunčanje
Ishrana bogata karotenoidima korisna je za sprečavanje oštećenja usled UV svetlosti, koje može dovesti do melanoma, ubrzanog starenja kože, pojave bora, sušenja, ljuštenja i folikularnog zadebljanja kože. Vitamin A pomaže u sprečavanju keratinizacije kože, koja nastaje kada ćelije epitela izgube vlagu i postanu suve, kao i u zaustavljanju oksidativnog oštećenja.
Ljudi koji lako izgore na suncu, uključujući i one sa nasleđenom bolešću zvanom eritropoetska protoporfirija, koriste beta karoten kako bi smanjili rizik od opekotina.
Beta karoten se ne ponaša kao optički filter, već neutrališe slobodne radikale sprečavajući oštećenje ćelija i tkiva pretvaranjem energije zračenja u toplotu. To se objašnjava činjenicom da beta-karoten preusmerava energiju zračenja izomerizacijom iz cis-karotenoida u trans-karotenoid. Beta-karoten je superiorniji u odnosu na alfa-tokoferol u zaštiti od oksidacije.
Budući da beta karoten ne pruža UV zaštitu bilo apsorpcijom fotona ili UV refleksije, i pokazuje vrlo skroman faktor zaštite od UV zračenja, uz njegovu primenu ipak je neophodno koristiti preparate za zaštitu od UV zračenja. Samim tim, njegova uloga u kozmetičkim formulacijama za primenu na koži suštinski je antioksidantna.
Preporučena dnevna doza beta karotena – Preporučeni unos
Beta karoten se može unositi putem hrane ili dijetetskih suplemenata. Preporučeni dnevni unos je od 6 do15 mg u slučaju odraslih ili tinejdžera, odnosno 3-6 mg ako su u pitanju deca. Konzumacijom 5 obroka dnevno koji sadrže voće i povrće obezbeđuje se u proseku 6-8 mg beta-karotena, što zadovoljava potrebe dnevnog unosa.
Kod određenih stanja preporučuje se višestruko veći unos, kao što je slučaj sa eritropoetskom protoporfirijom, gde doziranje ide do ukupno 300mg dnevno za osobe starije od 16 godina, ali ako je u pitanju samo povišena osetljivost na sunce i sprečavanje opekotina, pojačana zaštita se obezbeđuje sa 25mg beta karotena na dan unetim peroralnim putem.
Prirodni izvori beta karotena – Hrana bogata beta karotenom
Namirnice bogate beta karotenom su uglavnom voće i povrće koje imaju intenzivnu narandžastu, crvenu i zelenu boju. Evo liste namirnica koje su poznate po visokom sadržaju beta karotena:
- Šargarepa: Jedan od najpoznatijih izvora beta karotena.
- Slatki krompir: Posebno bogat beta karotenom, posebno kada je pečen.
- Spanać: Iako je zelen, spanać je bogat beta karotenom.
- Kelj: Još jedna zelena lisnata povrtnica bogata beta karotenom.
- Bundeva: Narandžasta boja bundeve ukazuje na visok sadržaj beta karotena.
- Butternut tikva: Ova vrsta tikve takođe ima visok nivo beta karotena.
- Crvena paprika: Pored vitamina C, crvena paprika je bogata beta karotenom.
- Mango: Ovo ukusno voće je dobar izvor beta karotena.
- Kajsije: Sveže i sušene kajsije su bogate beta karotenom.
- Cvekla: Pored mnogih drugih hranljivih sastojaka, cvekla sadrži beta karoten.
- Dinja: Narandžasta dinja (kantalupa) je odličan izvor beta karotena.
- Zelena salata: Neke vrste zelene salate, poput romaine salate, sadrže beta karoten.
- Kelj pupčar (brussels sprouts): Još jedno zeleno povrće koje je dobar izvor beta karotena.
- Brokoli: Sadrži beta karoten, pored drugih važnih hranljivih materija.
Da li je namirnice koje sadrže beta karoten bolje konzumirati u svežem stanju ili termički obrađene?
Količina beta karotena u hrani može se promeniti u zavisnosti od toga da li je hrana sveža ili termički obrađena. U sirovom povrću i voću, beta karoten je prisutan u svom prirodnom obliku, koji je zaštićen ćelijskim zidovima što može otežati apsorpciju beta karotena u organizmu. Termičkom obradom dolazi do razbijanja ćelijskih zidova što olakšava apsorpciju beta karotena odnosno povećava se bioraspoloživost beta karotena. Od termičkih metoda obrade preporučuju se kuvanje na pari i kratko kuvanje. Predugim kuvanjem može doći do gubitka beta karotena koji je osetljiv na dužže izlaganje visikim temperaturama.
Beta karoten suplementi
Suplementi beta karotena dostupni su u dva oblika. Jedan je baziran na vodi, a drugi na uljanoj osnovi. Istraživanja pokazuju da se hidrofilne formulacije bolje apsorbuju. Nasuprot tome, beta karoten poreklom iz hrane se bolje apsorbuje uz masti, a bioiskoristljivost je najveća nakon termičke obrade.
Bezbednost suplementacije
Beta karoten je bezbedan za primenu kod odraslih i dece, u preporučenim dozama za određene indikacije. Iako primena visokih doza ne vodi u hipervitaminozu A zbog regulatornog mehanizma sluznice gastrointestinanog trakta, bitno je ne zanemariti mogućnost manifestacije neželjenih reakcija, kao i način njihovog ispoljavanja.
Kako se beta karoten skladišti u koži, visoke doze mogu prolazno izmeniti pigmentaciju kože u žutu ili narandžastu.
Druge moguće nuspojave uključuju glavobolju, podrigivanje, dijareju, modrice i bolove u zglobovima.
Istraživanja pokazuju da uzimanje visokih doza suplemenata beta karotena može povećati verovatnoću smrtnog ishoda i razvoja karcinoma, kod ljudi koji puše ili su izloženi azbestu povećavajući rizik od razvoja raka pluća.
Dodatno, postoji određena zabrinutost da primena antioksidativnih vitamina može imati štetne efekte nakon angioplastike, stoga se ne preporučuje primena pre ili posle angioplastike bez preporuke lekara.
Finalno, primena beta karotena, selena, vitamina C i vitamina E u kombinaciji može smanjiti efikasnost statina, lekova koji se koriste za snižavanje holesterola. Ova kombinacija može umanjiti neke od pozitivnih efekata niacina, između ostalog mogu smanjiti nivo HDL-holesterola koji niacin povećava.
Moguće su i interakcije sa antibioticima, inhibitorima protonske pumpe, orlistatom i varfarinom, što ukazuje na vrednost komunikacije sa vašim lekarom ili farmaceutom pre/prilikom primene beta-karotena.
Zaključak
Iako su beta karoten i vitamin A antioksidansi velikog potencijala, rezultati kliničkih ispitivanja nisu pokazali korist od dodatka beta karotena u prevenciji bolesti kod zdravih osoba. Kod zdravih, adekvatan unos se može obezbediti optimalnom ishranom, kada njegova efikasnost najviše i dolazi do izražaja.
