Oksalati su soli i esteri oksalne kiseline, prirodnog jedinjenja koje se nalazi u mnogim biljnim namirnicama, ali ga telo može i samo proizvesti kao nusproizvod metabolizma. Oksalati se u organizmu mogu vezivati za minerale poput kalcijuma, magnezijuma i gvožđa, stvarajući nerastvorljive soli, od kojih su najpoznatiji kalcijum-oksalatni kristali koji mogu doprineti nastanku bubrežnih kamenaca.
Da li je povrće koje sadrži oksalate, poput spanaća, blitve, cvekle, krompira i pasulja, krivac za stvaranje kamenčića u bubrezima? Treba li namirnice za koje od detinjstva učimo da su zdrave i neophodne organizmu da izbacimo sa menija.
Šta su oksalati?
To su prirodne hemikalije, organske soli koje su prisutne u različitim vrstama biljnih, ali i životinjskih namirnica. Reč je o organski kiselim solima koje se vezuju za minerale u našem telu i formiraju kristale koji kod nekih ljudi mogu izazvati zdravstvene tegobe.
Odmah se nadovezuje pitanje – koji su to zdravstveni problemi koje oksalati mogu izazvati?
Naime, preteran unos oksalata može biti štetan kod ljudi koji imaju predispoziciju za stvaranje kamena u bubregu, jer se ova hemikalija vezuje za kalcijum u telu, formira kristale, a ovi kristali se mogu taložiti u bubrezima i formirati kamenčiće.
Zato se ljudima koji imaju povišen rizik od stvaranja bubrežnog kamenaca često preporučuje da unose što manje oksalata. Ovo ne znači da će oksalati svima naštetiti. Normalan unos oksalata putem ishrane ne predstavlja problem.
(Ne)pravedno optužene namirnice
U eri društvenih mreža i s pojavom hiljada i hiljada influensera koji se bave zdravom ishranom, pojedino povrće i voće dobilo je status nepoželjnog. Na listi nepoželjnih namirnica našli su se blitva, spanać, kikiriki, kakao, tofu, cvekla, badem, krompir, pasulj, maline…
Kako je moguće da neko savetuje izbacivanje brojnih namirnica sa menija kada znamo da su upravo one neke od najzdravijih na planeti?
Izbalansirana ishrana naravno da uključuje sve ove namirnice, naravno da one sadrže oksalate, ali sadrže i niz zdravih jedinjenja i nutrijenata koji mogu pomoći u neutralizaciji bilo kakvih potencijalno problematičnih efekata. Dakle, istina je da bi ove namirnice bile zabrinjavajuće ukoliko bi sadržale isključivo oksalate.
Da li oksalati zaista doprinose stvaranju kamenaca?
Brojna istraživanja ukazuju da hrana bogata oksalatima zaista može doprineti formiranju bubrežnih kamenaca, ali da postoje i drugi faktori koji podjednako mogu biti uzročnici formiranja kamenčića.
Za početak važno je da znamo da postoje četiri osnovnih vrsta bubrežnih kamenaca: kalcijum-fosfatni kamenci koji su uglavnom posledica velikog unosa namirnica koje su bogate životinjskim proteinima (meso, mlečni proizvodi, jaja, voćni sokovi, gazirana pića);
urični kamenci koji su rezultat preterane kiselosti urina (životinjski proteini, slatki napici i alkohol); cistinski kamenci koji su posledica stanja koje izaziva curenje cistina u mokraću (nedovoljno unošenje vode, preterana konzumacija natrijuma i životinjskih proteina) i
kalcijum-oksalatni kamenci koji su ujedno i najčešći tip kamenaca, a nastaju kada se kalcijum iz urina kombinuje sa oksalatima.
Dakle, postoji samo jedna grupa kamenaca koja je zapravo povezana sa konzumacijom oksalata. Upravo ljudima sa ovom vrstom kamenca u bubregu se ponekada preporučuje da smanje unos namirnica sa oksalatima. To znači da je poželjno ne unositi više od 100mg oksalne kiseline dnevno i njima se zaista preporučuje da iz predostrožnosti izbace izbace iz ishrane neke namirnice poput spanaća, blitve ili cvekle.
Zašto naše telo proizvodi oksalate?
Važno je znati da oksalati ne dolaze samo iz hrane koju konzumiramo. Otprilike polovina oksalata u našoj mokraći dolazi iz endogene sinteze ili jednostavno rečeno – naše telo ga samo proizvodi. Naravno, postavlja se pitanje zašto naše telo samo proizvodi oksalate?
Naučnici objašnjavaju da su “krivi“ so, životinjski proteini i prekomerna količina vitamina C.
Za oksalate se često kaže da su i anti-nutrijenti. To znači da se mogu vezati za određene minerale u crevima, pre svega za kalcijum, cink i magnezijum, i sprečiti njihovu laku apsorpciju. To bi moglo da objasni i paradoks da spanać koji je toliko bogat gvožđem i kalcijumom nije uvek najbolji izvor ovih nutrijenata za naš organizam. To je jedan od razloga zašto namirnice sa visokim sadržajem oksalata ne treba konzumirati prekomerno i zašto se treba postarati da pomenute nutrijente unosimo iz namirnica koje nisu bogate oksalatima. Pogotovo kada se radi o kalcijumu. Ispitivanja su pokazala da dijete sa niskim sadržajem kalcijuma zaista povećavaju rizik od nastanka bubrežnih kamenaca.
Da li su oksalati opasni?
Samo izuzetno velike količine oksalata mogu biti štetne i fatalne. Da se našalimo, potrebno je da čovek pije sredstva koja koristimo za čišćenje kuće ili rashladne tečnosti koje sadrže čistu oksalnu kiselinu. Pretpostavljamo da to niko ne čini.
A što se namirnica tiče, ukoliko ste skloni kamencu u bubrezima, budite umereni u konzumaciji namirnica koje sadrže oksalate.
Koju količinu namirnica koja sadrži oksalate smemo da konzumiramo? Šta znači umereno?
Potpuno je bezbedno da konzumiramo dve šolje sirove ili jednu šolju kuvane hrane koja je bogata oksalatima po obroku. Ta količina oksalata ne može naštetiti većini ljudi. Treba biti obazriv sa tzv. zelenim smutijima, jer se oksalati brže apsorbuju u tečnom obliku. Naravno, povrće bogato oksalatima treba kombinovati sa onim koji nemaju oksalate poput kelja, brokolija, rukole, zelene salate, peršuna…
Ko treba da izbegava povrće sa oksalatima?
Bez obzira što smo saznali da umeren unos namirnica sa oksalatima ne može da šteti, ipak, predostrožnosti radi, neke grupe pacijenata bi trebalo da ih izbegavaju. To su pre svega ljudi sa istorijom kalcijum-oksalatnih bubrežnih kamenaca ili bolesti bubrega i hiperoksalurije.
Zatim, namirnice sa okslatima bi trebalo da izbegavaju osobe sa nedostatkom minerala u organizmu, pre svega kalcijuma, cinka i magnezijuma, osobe koje pate od bolesti hiperparatireoide jer oni prekomerno proizvode paratireoidni hormon koji može dovesti do gubitka kalcijuma.
Takođe, okasalate treba da izbegavaju ljudi sa problemima sa apsorpcijom u crevima. To su, pre svega, pacijenti sa skraćenim crevima, celijakijom itd.
Kako da smanjite unos oksalata – Praktični saveti
Ukoliko se pronalazite u nekoj od ovih grupa ljudi kojima se preporučuje smanjen unos oksalata dajemo vam i nekoliko saveta:
- Pored hrane bogate oksalatima, konzumirajte i hranu bogatu kalcijumom. Naučnici tvrde da unos potrebne količine kalcijuma može da kompenzuje potencijalne štetne efekte oksalata.
- Unosite hranu bogatu magnezijumom, bar onoliko koliko unosite hranu bogatu oksalatima. Magnezijum će pomoći smanjenju apsorpcije oksalata kada se uzima otprilike u isto vreme. Naravno, mogu se koristiti i suplementi magnezijuma.
- Hranu koja je bogata oksalatima skuvajte pre konzumiranja, jer se termičkom obradom često značajno smanjuje količina oksalata u tim namirnicama. Postoji studija koja sugeriše da se kuvanjem povrća smanjuje nivo oksalata za 30% do 87%, a kuvanjem na pari za 5% do 53%. Što se grilovanja i pečenja tiče, nema pouzdanih informacija da se nivo oksalata uopšte smanjuje.
- Hranu bogatu oksalatima pre kuvanja ili drugog načina pripremanja potopite u vodu. Dokazano je da potapanje mahunarki u vodi veče pre kuvanja značajno smanjuje nivo oksalata.
- Uzimajte dovoljnu količinu vode dnevno jer hidratacija pomaže u ispiranju oksalata i tako se može smanjiti i šansa da oni doprinesu stvaranju bubrežnih kamenaca.
Na kraju, nema razloga da secirate svaki obrok i imate strah od namirnica koje sadrže oksalate. Za većinu ljudi ove namirnice jesu i zdrave i poželjne.
