Kamen u bubregu je često oboljenje. Muškarci su skoro tri puta podložniji od žena. Tegobe se obično javljaju između dvadesete i pedesete godine života. Češće su leti, kada se povećava stvaranje vitamina D, a zbog pojačanog znojenja, gubi se tečnost i urin postaje koncentrovaniji. Glavni krivci za nastanak kamena u bubregu su genetika, unos životinjskih proteina, soli, kalcijuma, dehidratacija.
napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović
Nefrolitijaza je bolest koju karakteriše pojava kamenaca u bubrežnim čašicama ili bubrežnoj karlici. Osnova stvaranja kamenaca je prezasićenost urina nekim jedinjenjima koja mogu da kristalizuju. Naravno u normalnim uslovima se to ne dešava, jer u mokraći postoje inhibitori kristalizacije.
Vrste kamena u bubregu
Bubrežni kamenci su različiti kako po načinu nastanka tako i po svom sastavu. Najčešći su kalcijumski kamenci, a od nekalcijumskih javljaju se: uratski, kamenci od struvita i cistinski.
Kalcijumski kamenci su najčešći i nastaju udruživanjem i taloženjem kristala kalcijum oksalata. Uratski kamenci su ređi. Nastaju taloženjem mokraćne kiseline i to kod ljudi koji boluju od gihta, jedu puno mesa ili su na hemioterapiji. Kamenci od struvita se uglavnom javljaju kod žena koje pate od urinarnih infekcija. Velikog su promera i često dovode do opstrukcije urinarnih puteva, usled čega se javlja infekcija bubrega. Cistinski kamenci su najređi i nastaju kod osoba koje boluju od cistinurije, urođenog stanja kod kojeg se aminokiselina cistin pojačano izlučuje urinom.
Zašto nastaje kamen u bubregu
Poremećaji koji dovode do stvaranja kamenaca mogu biti metabolički (89-90%) ili nemetabolički.
Metabolički uzroci stvaranja kamenaca su:
- Povećano izlučivanje kalcijuma (hiperkalciurija). To je najčešći metabolički poremećaj i javlja se kod čak 60% osoba koje imaju bubrežne kamence.
- Smanjeno izlučivanje citrata u mokraći (hipocitraturija). Citrati sprečavaju kristalizaciju i stvaranje kamenaca. Glavni uzrok smanjenog izlučivanja citrata je acidoza koja se javlja kod hronične dijareje, sindroma malapsorpcije, prekomernog fizičkog napora, bubrežne tubulske acidoze tip 1, ali može nastati i usled unošenja prekomernih količina soli i crvenog mesa.
- Preterana kiselost mokraće. Mokraća jeste kiseli rastvor, ali kada je njen pH manji od 5.5 to stvara uslove za kristalizaciju mokraćne kiseline. Nizak pH može nastati kod dehidratacije, prekomernog fizičkog napora, ishrane bogate proteinima životinjskog porekla, ili kod metaboličkih poremećaja kao što je hronična dijareja.
- Povećano izlučivanje mokraćne kiseline (hiperurikozurija). Može nastati usled povećanog stvaranja urata (soli mokraćne kiseline) ili usled ishrane bogate purinima (govedina, iznutrice, riba).
- Povećano izlučivanje oksalata u mokraći (hiperoksalurija). Može biti nasledni metabolički poremećaj sa povećanim stvaranjem oksalata, a može nastati kao posledica povećane apsorpije oksalata u crevima kod različitih oboljenja tankog creva ili sindroma malapsorpcije. Retko se javlja kao posledica uzimanja hrane (zeleno povrće, čaj, čokolada, orasi).
- Smanjeno izlučivanje magnezijuma (hipomagneziurija). Magnezijum je inhibitor kristalizacije i kada ga nema dovoljno dolazi do stvaranja bubrežnih kamenaca. Javlja se kod smanjene apsorpcije magnezijuma u crevima.
- Izlučivanje aminokiseline cistina putem mokraće (cistinurija). To je urođeni metabolički poremećaj. Cistin je slabo rastvorljiv, tako da se taloži stvarajući cistinske kamence.
Nemetabolički uzroci bubrežne kalkuloze mogu biti:
- Faktori sredine: vrsta hrane, nedovoljan unos tečnosti, fizički napor, klimatski uslovi.
- Poremećaji u samim bubrezima i mokraćnim kanalima (zastoj mokraće, oštećenje sluznice mokraćnih kanala, strana tela u mokraćnim putevima, anomalije bubrega ili mokraćnih puteva i naročito infekcije mokraćnih puteva).
Koji su simptomi kamena u bubregu
Bubrežna kolika je karakteristična manifestacija kamena u bubregu. Javlja se kad se pokrene kamenac iz bubrega. Može se javiti iznenada ili biti provocirana udarcem ili fizičkim naporom. Bolovi su izuzetno jaki, u vidu napada, polaze od lumbalnih delova i šire se ka preponama i spoljnim polnim organima. Pored bolova mogu se javiti i mučnina, povrćanje, gasovi i učestalo mokrenje. Osoba je uznemirena, oblivena hladnim znojem, bleda. Često se javlja i krv u mokraći. Može trajati od nekoliko časova do nekoliko dana i prolazi sa izbacivanjem kamenca. Nekada može proći bez ikakvih simptoma, ukoliko su kamenci vrlo mali.
Kako sprečiti kamen u bubregu
Ko je jednom imao bubrežne kolike i kamen u bubregu verovatnoća da će je ponovo imati je čak 75%. Upravo iz ovog razloga je bitna prevencija ponovnog javljanja. U opšte mere prevencije koje bi trebalo svi da sprovodimo, bez obzira da li nam je nekad postavljena dijagnoza kamenaca ili ne, spadaju:
- obilno uzimanje tečnosti,
- ograničen unos soli,
- dovoljno fizičke aktivnosti,
- umerena ishrana.
Više o ishrani koja se preporučuje u prevenciji nastanka bubrežnih kamenaca pročitajte ovde. Važan faktor u procesu formiranja, odnosno razgradnje kamena u bubregu jeste kiselost urina. Evropski vodič za urolitijazu navodi da ukoliko je pH vrednost urina konstantno manja od 6 to može da izazove udruživanje kristala kalcijum oksalata i mokraćne kiseline i nastanak kamena. Za prevenciju i terapiju oksalatnog i uratskog kamena u bubregu ovaj vodič preporučuje podešavanje pH vrednosti urina na 7-7,2 alkalizacijom urina uz pomoć soli limunske kiseline.
Kako se leči kamen u bubregu
Kod većine pacijenata kamenci se izbacuju spontano bez propratne simptomatologije, ali postoje i slučajevi gde se mora pristupiti razbijanju kamena ili hirurškoj intervenciji. Pacijentu koji ima napad jakih bolova, nakon pregleda se daju analgetici (diklofenak), kako bi se bolovi umanjili. Ako je ultrazvučnim pregledom otkriveno da je kamen sitan i da postoji mogućnost spontanog izbacivanja, pacijentu se savetuje da uzima dosta tečnosti, najbolje vode (bar 2-3 l), koja može dovesti do njegovog izbacivanja.
Na osnovu analize izbačenog kamena i njegovog sastava može se pomoći pacijentu da prevenira ponovni nastanak kamena u bubregu. Na osnovu sastava kamena lekar će reći koju hranu treba izbegavati, da li je nedovoljan unos tečnosti uzrok njegovog nastanka ili neki od poremećaja metabolizma.
Kako se razbija kamen u bubregu
Ako je kamen preveliki za spontani izlazak, ili njegov položaj onemogućava normalan protok mokraće ili izaziva oštećenja ili infekcije, najčešće se pristupa razbijanju kamenca. Na taj način se kamenac usitnjava, kako bi se lakše izbacio. Jedna od metoda kojima se vrši razbijanje bubrežnih kamenaca je ekstrakorporalna litotripsija (ESWL), koja se pokazala uspešnom u 80% slučajeva.
Veoma je bitno da se uporno leči urinarna infekcija kod onih osoba kod kojih postoji. Urinokulturom se određuje koje su bakterije prisutne i na koje antibiotike su osetljive. Uz konsultaciju sa lekarom, možete uzimati brusnicu i/ili njen čaj (kako biste povećali imunitet sluzokože mokraćnih puteva) ili čaj od uve da povećate ispiranje sluzokože mokraćnog sistema. Naravno, sve se ovo preporučuje uz velike količine vode.
Kada je neophodna operacija kamena u bubregu
Samo u slučajevima kada nije moguća ni ova metoda, pristupa se hirurškom uklanjanju kamena. Perkutana nefrolitotomija je minimalno invazivna procedura pri kojoj se kroz kožu provlači mali instrument koji se uvodi u bubreg radi razbijanja kamena. Ukoliko kamen blokira mokraćnu cev, primenjuje se ureteroskopija. To je metoda kojom se mala žica sa kamerom uvodi u mokraćni cev i bešiku. Kamen se ili uklanja ili razbija na manje komade, koji se zatim lako izbacuju.
Tekst objavljen: 17.05.2012.
Update PharmaMedica tim: 14.12.2020.
