Zanimljivosti o lubenici. Da li ste znali da su lubenice rasle u afričkim pustinjama mnogo pre nego što su stigle na naše trpeze? Da su ih faraoni nosili u grobnice? Ili da žute lubenice nisu genetski modifikovane?
Predstavljamo vam deset zanimljivosti o jednom od najomiljenijih letnjih plodova.
1. Domovina lubenice nije Mediteran, već Afrika
Iako danas lubenicu povezujemo sa mediteranskim zemljama, njena priča počinje u severoistočnoj Africi.
Divlji preci današnje lubenice rasli su u sušnim područjima Sudana i okolnih zemalja, gde su predstavljali dragocen izvor vode tokom dugih sušnih perioda. Smatra se da su upravo zbog sposobnosti da dugo zadržava vodu ljudi počeli da je uzgajaju pre više hiljada godina.
Savremena genetska istraživanja potvrđuju da upravo Afrika predstavlja kolevku današnje lubenice.
2. Lubenicu su poznavali i stari Egipćani
Arheolozi su pronašli semenke i prikaze lubenice u egipatskim grobnicama starim više od 4.000 godina.
Posebno je zanimljivo da su plodovi lubenice pronađeni i u grobnici faraona Tutankamona. Verovalo se da će pokojnicima služiti kao izvor hrane i vode na njihovom putovanju u zagrobni život.
To govori koliko je lubenica bila cenjena još u drevnim civilizacijama.
3. Kina proizvodi više od polovine svih lubenica na svetu
Kada biste pogađali koja država proizvodi najviše lubenica, verovatno biste pomislili na neku mediteransku zemlju.
Međutim, apsolutni rekorder je Kina.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina proizvodi više od polovine ukupne svetske proizvodnje lubenica. Iza nje slede Turska, Indija, Brazil i Alžir.
I Srbija ima dugu tradiciju uzgoja lubenice. Tokom leta domaće lubenice stižu iz različitih krajeva zemlje, posebno iz Mačve, Srema, Banata i Pomoravlja.
4. Da li je lubenica voće ili povrće?
Ovo pitanje često izaziva raspravu.
Sa kulinarskog stanovišta odgovor je jednostavan – lubenica je voće.
Međutim, botanika je malo preciznija. Plod lubenice nastaje iz cveta biljke i sadrži semenke, pa se smatra voćem. Još zanimljivije, pripada posebnoj grupi bobica koje se nazivaju pepo, zajedno sa bundevom, tikvicama, krastavcem i dinjom.
Zbog načina gajenja i pripadnosti porodici tikava (Cucurbitaceae), u poljoprivredi se ponekad svrstava među povrtarske kulture.
Dakle, ako vas neko pita da li je lubenica voće ili povrće, najtačniji odgovor je – zavisi koga pitate.
5. Žuta lubenica nije GMO
Kada prvi put vide žutu lubenicu, mnogi pomisle da je nastala genetskim inženjeringom.
To nije tačno.
Žute lubenice postoje prirodno i dobijene su dugogodišnjom selekcijom različitih sorti, isto kao što postoje crveni, žuti ili ljubičasti paradajz.
Razlika je u pigmentima. Dok crvene lubenice duguju boju likopenu, žute sadrže više beta-karotena i drugih karotenoida.
Po ukusu su često nešto slađe, ali razlika prvenstveno zavisi od sorte i stepena zrelosti.
6. Ni lubenice bez semenki nisu genetski modifikovane
Još jedan veoma rasprostranjen mit odnosi se na lubenice bez semenki.
One nisu GMO.
Dobijaju se ukrštanjem biljaka različitog broja hromozoma, čime nastaju plodovi koji razvijaju mekane, nerazvijene semenke. Ovakav način oplemenjivanja koristi se u poljoprivredi već decenijama i nema veze sa genetskom modifikacijom.
7. Najveća lubenica na svetu težila je više od 150 kilograma
Ljubitelji neobičnih rekorda biće iznenađeni podatkom da je najveća zabeležena lubenica težila više od 150 kilograma.
Uzgajena je u Sjedinjenim Američkim Državama i upisana u Ginisovu knjigu rekorda.
Ipak, stručnjaci ističu da veličina nije garancija boljeg ukusa. Mnoge manje sorte imaju intenzivniju aromu i slađe meso.
8. Kako izabrati dobru lubenicu?
Ne postoji potpuno siguran način da pogodimo kakva je lubenica iznutra, ali nekoliko znakova može pomoći.
Prilikom kupovine obratite pažnju na:
- žutu mrlju na kori, koja pokazuje da je plod dovoljno dugo sazrevao na zemlji;
- težinu – zrela lubenica treba da bude teža nego što izgleda;
- čvrstu, neoštećenu i mat koru;
- dubok, šupalj zvuk kada je lagano kucnete;
- suvu peteljku, koja ukazuje da je plod prirodno sazreo.
9. Lubenica ima svoje festivale
U mnogim zemljama sveta organizuju se festivali posvećeni lubenici.
Negde se bira najteža lubenica, negde se organizuju takmičenja u brzom jedenju ili pljuvanju semenki, dok su u nekim mestima lubenice glavna atrakcija letnjih manifestacija.
Iako kod nas takva takmičenja nisu česta, teško je pronaći leto bez porodičnog okupljanja uz rashlađenu lubenicu.
10. Nije slučajno što je postala simbol leta
Postoji dobar razlog zbog kojeg nam leti toliko prija.
Više od 90% njenog sastava čini voda, zbog čega je izuzetno osvežavajuća tokom visokih temperatura. Istovremeno sadrži malo kalorija i prirodno je slatka, pa mnogima predstavlja omiljenu zamenu za industrijske poslastice.
Naravno, njena najveća vrednost nije samo u tome što gasi žeđ. Zahvaljujući sadržaju likopena, citrulina i drugih korisnih biljnih jedinjenja, lubenica je mnogo više od obične letnje poslastice.
Ako vas zanima koliko kalorija sadrži, da li je pogodna za osobe sa dijabetesom, šta nauka kaže o likopenu i citrulinu ili kako je pravilno čuvati, pročitajte i naš veliki vodič „Lubenica – više od letnjeg osveženja: šta kaže nauka?“
🍉 Da li ste znali?
🔹 Lubenica je botanički bobica.
Iako je svi doživljavamo kao voće, botaničari je svrstavaju u posebnu grupu plodova koja se naziva pepo, zajedno sa bundevom, tikvicom, dinjom i krastavcem.
🔹 Postoje kockaste lubenice.
U Japanu se lubenice tokom rasta stavljaju u providne kalupe, pa poprimaju oblik kocke. Prvobitno su nastale kako bi lakše stale u frižider, ali se danas uglavnom prodaju kao luksuzni poklon i dekoracija.
🔹 Ne postoji samo crvena lubenica.
Pored najpoznatijih crvenih sorti postoje i žute, narandžaste, pa čak i bele lubenice. Razlikuju se po sadržaju biljnih pigmenata, ali nisu genetski modifikovane.
🔹 Najveća lubenica na svetu težila je više od 159 kilograma.
Upisana je u Ginisovu knjigu rekorda i pokazuje koliko različite sorte mogu da se razlikuju po veličini.
🔹 Najmanje lubenice mogu stati na dlan.
Postoje mini sorte teške svega jedan do dva kilograma, koje su posebno popularne među manjim domaćinstvima jer se lakše čuvaju i brže pojedu.
🔹 Lubenica i paradajz imaju više zajedničkog nego što mislite.
Iako pripadaju potpuno različitim biljnim porodicama, oba ploda predstavljaju značajan prirodni izvor likopena, antioksidansa koji im daje karakterističnu crvenu boju.
Zaključak
Lubenica je jedan od onih plodova koje gotovo svi volimo, a o kojima zapravo znamo veoma malo. Od afričkih pustinja i egipatskih faraona do savremenih pijaca i marketa, njen put traje hiljadama godina.
Možda upravo zato svaka kriška lubenice nosi mnogo više od slatkog ukusa. Ona je deo istorije, tradicije i kulture ishrane, ali i podsetnik da se iza naizgled običnih namirnica često kriju veoma zanimljive priče.
Literatura:
- aris HS. Origin and emergence of the sweet dessert watermelon (Citrullus lanatus). Ann Bot. 2015;116(2):133-148.
- Guo S, et al. Comparative transcriptome analysis of cultivated and wild watermelon during fruit development. Nat Genet. 2013.
- Food and Agriculture Organization of the United Nations. FAOSTAT. Crops and Livestock Products Database – Watermelon production statistics.
- Guinness World Records. Heaviest watermelon. 159 kg world record.
- United States Department of Agriculture. Agricultural Research Service. Watermelon genetics and breeding.
- National Watermelon Promotion Board. Seedless watermelon production and triploid breeding.
