Autor: dr. farm. tehnologije Marija Radojković
Lekovito bilje se od davnina koristi kako u Srbiji tako i u celom svetu. Može biti osnova lečenja, preventiva ili prva pomoć. Upravo zato postoje biljke koje bi trebale da nam budu na dohvat ruke, biljke koje bi trebali da imamo u svojoj kućnoj biljnoj apoteci. To je lekovito bilje koje je lako sakupiti u prirodi, ubrati samoniklo ili kupiti u rinfuznom obliku i kao takve je lako koristiti u vidu čajeva, obloga, inhalacija, rastvora za spoljašnju upotrebu.
MATIČNJAK (Melissa officinalis), melisa, limunčica, pčelinja trava, matočina, pčelinjak, limun trava su neki od korišćenih narodnih naziva za ovu biljku. Matičnjak sadrži flavonoide, tanine, fenolne kiseline i malu količinu etarskog ulja sa dominantnim jedinjenjem citralom. Matičnjak se koristi u lečenju manjih problema sa spavanjem, nervoze i blage depresije. Često se kombinuje sa drugim biljkama: cvetom lipe, lavandom, valerijanom, hmeljom. Ovakve biljne smeše odličan su izbor za situacije stresa, nervoze, napetosti ili nesanice.
Pored pomenutih delovanja u istraživanju objavljenom 2001. godine u jednom španskom časopisu ukazano je i na delotvornost matičnjaka u otklanjanju poremećaja smanjenje pažnje i hiperaktivnosti kod dece. Već 2003 godine jedno istraživanje u Iranu je dokazalo da uzimanjem matičjaka mogu da se umanje razdraženost i blaži simptomi Alchajmerove bolesti. Takođe dokazano je i antivirusno dejstvo zbog čega se koristi u lečenju herpesa. ESCOP (Evropski naučni fitoterapijski komitet) službeno je odobrio oralnu upotrebu matičnjaka za napetost, nemir i razdražljivost. Tako da matičnjak treba da se nađe u kućnoj biljnoj apoteci kao prirodno sredstvo za smirenje.
KOPRIVA (Urtica dioica) široko poznata i korišćena biljka svrstana u grupu najvrednijih biljaka sveta. U svom sastavu ima kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin. Kopriva je bogat izvor vitamina C i A ail se posebno izdvaja siliciumova kiselina, fenoli i flavonoidi. Kopriva ima prvenstveno diuretičko dejstvo zahvaljujući značajnoj količini kalijuma. Koristi se kod lečenja upale mokraćnih puteva i sprečavanju nastanka kamena u bubregu.
Naučna istraživanja su dokazala i da je čaj od koprive preporučljiv i kod alergija vezanih sa dolaskom proleća. Gvožđe koji je sastavni deo čaja od koprive utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, čime neposredno utiče na snabdevanje organizma kiseonikom i štiti od anemije. Kao napitak koji podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma zove se i “čaj-čistač krvi”, ali je u obliku čaja koristan i za uklanjanje akni i bubuljica. Preporučuje se i kod infekcija u ustima, afti ili upala desni, kada se primenjuje za ispiranje usne duplje.
KAMILICA (Matricaria chamomilla L.) u narodu poznata i kao kamomila, maternjak, telenak, široko je korišćena biljka od davnina u tradicionalnoj medicini. Danas je dokazano da kamilica u odnosu na ostale biljne vrste, spade među najbolje sedativa, sredstava za umirenje nervnog sistema ali i za lečenje zapaljenja kože i sluzokože. Kamilica je prva biljka odabira za ispiranja kože, očiju, nosa, usana, ušiju ali i osetljivih organa.
Ima i opuštajućih efekata na ljudski organizam zbog čega je preporučljiva konzumacija čaja od kamilice kod stanja nervoze i napetosti, kao i kod upale creva i želuca, grčeva, nadutosti, oboljenja bubrega, jetre i žuči. Lekovita svojstva i delovanja kamilice potiču od hemijskog sastava cvetova koji čine biljnu drogu: sadržaj etarskog ulja je 1%, 2,5 do 3% apigenina (spazmolitik), u sastav ulaze gorka materija, tanini, smola, kumarini, organske kiseline, flavonidi. Osnovni sastojci etarskog ulja su hamazulen, alfa bisabolol, bisabolol oksidi, farnezen itd. Upravo zahvaljujući nabrojanim sastojcima kamilica deluje inflamatorno, spazmolitički, opušta mišiće, naročito u digestivnom traktu.
ŠIPURAK (Rosa canina) čiji je plod riznica vitamina C. Pored vitamina C sadrži i B2 vitamin, velike količine pektina, organskih kiselina (posebno malične i citrične), tanina, karotenoida, invertnog šećera. Takođe, sadrži antocijane koji imaju prepoznatljivu antioksidativnu aktivnost u organizmu. Zbog ovako karakterističnih sastojaka, šipurak je višestruko koristan. Može da služi kao vitaminski napitak kod prehlade i gripa, kao blagi diuretik, blagi laksativ, ili prosto da se konzumira radi uživanja u ukusu čajnog napitka. Obično se koristi kao tokom bolesti i perioda oporavka za okrepljenje organizma ili za povećanje otpornosti na infekcije.
Čajni napitak od šipurka utiče na smanjenje umora, malaksalosti, anemičnosti i svih stanja koja nastaju usled smanjene koliine vitamina C. Tanini deluju astrigentno i ublažavaju dijareju, naročito ako je prouzrokovana visokom temperaturom. Najnovija istraživanja pokazuju da šipurak može da ublaži bol i da poboljša pokretljivost zblobova zahvaćenih artritisom.
NANA (Mentha piperita) u narodu poznata i kao metva, metvica, paprena metva, paprena nana je bogata fenolnim jedinjenjima (do 7%) koja imaju antivirusno, antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo. Sadrži i velike količine flavonoida i tanina, kao i etarskog ulja u čijem sastavu dominiraju mentol, menton i mentil acetat. List nane deluje spazmolitički, a zahvaljujući etarskom ulju i flavonoidima umiruje probavni trakt. Najčešće se koristi kao čaj za lečenje nadimanja, lošeg varenja, loše probave, podrigivanja i poremećaja u lečenju žuči. Klinička ispitivanja sprovedena na Tajvanu 1997. godine potvrdila su karminativno dejstvo ove biljke odnosno, da etarsko ulje nane ublažava stomačne grčeve.
U malim dozama ima sedativno dejstvo, a u velikim okrepljuje organizam. Ulje nane se može koristiti kod nadražaja kože i ujeda insekata (spoljašnja upotreba). Nana je najefikasnija od svih biljaka za inhaliranje kod nazeba i gripa jer mentol koji se nalazi u njenom sastavu deluje kao dekongenstant (otpušava nos). Može da se koristi za ispiranje usta pri lečenju infekcija usne duplje, a veruje se da uspešno otklanja glavobolju.
