Reultati studija pokazuju da dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata može dovesti do gubitka težine i poboljšanja metaboličkogć zdravlje. Međutim, iako ove dijete daju odlične rezultate merene gubitkom kilograma, neophodan je i oprez. Svaka dijeta koja značajno ograničava kalorije, uključujući i dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, može poremetiti hormonsku ravnotežu kod žena.
Dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidarata i rad nadbubrežne žlezde
Dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata može uticati na nadbubrežne žlezde. Hormonsku ravnotežu u ovom slučaju regulišu tri glavne žlezde: hipotalamus, hipofiza i nadbubrežne žlezde. Hipotalamus i hipofiza se nalaze u mozgu dok se nadbubrežne žlezde nalaze na vrhu bubrega. Sve tri žlezde međusobno deluju kako bi održale hormone u ravnoteži, a ovo je poznato kao osovina hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA). HPA osovina je odgovorna za regulisanje nivoa stresa, raspoloženja, emocija, varenja, imunološkog sistema, seksualnog nagona, metabolizma, nivoa energije…
Spoljašnji uticaji na rad nadbubrežne žlezde
Žlezde su osetljive i na spoljašnje faktore poput unosa kalorija, stresa i intenziteta vežbanja. Dugotrajni stres može izazvati prekomernu proizvodnju hormona kortizola i noradrenalina, stvarajući neravnotežu koja remeti osovinu hipotalamus, hipofiza, nadbubrežne žlezde što na kraju može dovesti do disfunkcije HPA osovine. Iako termin „umor nadbubrežne žlezde“ povezan sa sličnim zdravstvenim problemima zbog dugotrajnog stresa nije medicinski on odlično opisuje uticaj duogtrajnog stresa na ovu žlezdu. Simptomi disfunkcije HPA osovine uključuju probleme sa spavanjem, oslabljen imuni sistem i veći rizik od hroničnih zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularne bolesti, čir na želucu i problemi sa mentalnim zdravljem.
Da li dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata utiče na nivo kortizola?
Studije o promenama u ishrani kod ljudi sa gojaznošću sugerišu da unošenje premalo kalorija može delovati kao stresor, povećavajući proizvodnju kortizola poznatog kao „hormon stresa“. Međutim, u mnogim od ovih studija nije došlo i do disfunkcije HPA osovine. Studija iz 2007. sprovedena na gojaznim muškarcima pokazala je da, bez obzira na gubitak težine, dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata povećava nivoe kortizola u poređenju sa onom sa umerenim sadržajem masti i ugljenih hidrata
Uticaj dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata na menstrualni ciklus
Dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata može izazvati nepravilne menstrualne cikluse ili amenoreju. Amenoreja se definiše kao odsustvo menstrualnog ciklusa 3 meseca ili više. Najčešći uzrok amenoreje je funkcionalna hipotalamična amenoreja, koja može biti rezultat izrazito restriktivne dijete, poremećaja ishrane, značajnog gubitka težine, dugotrajnog i/ili izuzetno jakog stresa ili previše intenzivnog vežbanja. Amenoreja se javlja kao rezultat hormonalnog poremećaja. Dolazi do smanjenje nivoa gonadotropin stimulišućeg hormona i posledičnog pada nivoa drugih hormona kao što su luteinizirajući hormon, folikulostimulirajući hormon, estrogen, progesteron i testosteron.
Nizak nivo leptina, hormona koji proizvode masne ćelije, je još jedan potencijalni uzrok amenoreje i neredovne menstruacije. Istraživanja sugerišu da je neophodan određeni nivo leptina za održavanje normalne menstrualne funkcije. Ako je unos ugljenih hidrata ili kalorija prenizak, smanjeno stvaranje leptina utiče na neravnotežu reproduktivnih hormona. Ovo je posebno izraženo kod žena sa manjom težinom ili vitkih žena na dijeti sa niskim unosom ugljenih hidrata.
U pregledu istraživanja o sportistkinjama i njihovoj ishrani iz 2021. godine, autori su izvestili da sportistkinje često unose premalo kalorija, posebno ugljenih hidrata, i da to može uticati na menstruaciju i druge važne metaboličke procese. Studije koje navode amenoreju kao nuspojavu obično su rađene samo kod žena koje su duže vreme bile na ishrani sa pretežno niskim sadržajem ugljenih hidrata. Jedna mala studija iz 2003. pratila je 20 tinejdžerki koje su koristile ketogenu (sa veoma niskim sadržajem ugljenih hidrata) dijetu za lečenje epilepsije. Istraživači su otkrili da je 45% imalo menstrualne probleme, a 6 amenoreju tokom perioda od 6 meseci.
Kako dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata utiče na rad štitaste žlezde?
Ugljeni hidrati mogu biti značajni za funkciju štitne žlezde koja proizvodi dva hormona: tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ova dva hormona su neophodna za širok spektar telesnih funkcija uključujući disanje, rad srca, nervni sistem, telesnu težinu, kontrolu temperature, nivo holesterola i menstrualni ciklus. U studiji žena sa karcinomom dojke, posebno ketogena dijeta nije imala štetne efekte na funkciju štitne žlezde. U stvari, dijeta je imala korisne efekte u tome što je značajno smanjila nivoe laktata i alkalne fosfataze. Međutim, druge studije su pokazale su da su ugljeni hidrati neophodni za pravilan rad i funkciju štitne žlezde i da njihov premali unos njih može smanjiti nivoe tiroidnih hormona. To može dovesti do umora, povećanja telesne težine i lošeg raspoloženja.
Koliko ugljenih hidrata treba da se unosi hranom?
Optimalna količina ugljenih hidrata u ishrani varira za svakog pojedinca. Međutim, Smernice o ishrani za Amerikance preporučuju da ugljeni hidrati čine 45–65% dnevnog unosa kalorija. Uprava za hranu i lekove navodi da je za ishranu od 2.000 kalorija dnevna vrednost ugljenih hidrata 275 grama dnevno. Velika studija iz 2018. bavila se unosom ugljenih hidrata kod odraslih srednjih godina. U ovoj grupi, konzumiranje umerene količine ugljenih hidrata to jest, 50% do 55% ukupnih kalorija bilo je povezano sa najmanjim rizikom za razvoj bolesti. To znači da će ljudi sa umerenim unosom ugljenih hidrata verovatno živeti duže od ljudi sa niskim ili visokim unosom ugljenih hidrata.
S obzirom na potencijalne neželjene efekte restiktivnih dijeta, preporuka je da se unosi umerena količina ugljenih hidrata. Ovo se naročito odnosi na žene koje su aktivne i imaju poteškoće sa oporavkom posle treninga, imaju nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu, uprkos uzimanju lekova, trude se da smršaju ili počnju da dobijaju na težini (čak i na dijeti sa malo ugljenih hidrata), više nemaju menstruacije ili imaju nepravilan ciklus zatim i za one koje su bile na dijeti sa malo ugljenih hidrata tokom dužeg vremenskog perioda, trudne su ili doje.
Prednosti ishrane sa umerenim unosom ugljenih hidrata
Prednosti ishrane sa umerenim unosom ugljenih hidrata mogu uključivati gubitak težine, poboljšanje raspoloženja i nivoa energije, normalnu menstrualnu funkciju i bolji san. Za sportistkinje ili one osobe koje pokušavaju da dobiju na težini veći dnevni unos ugljenih hidrata takođe je preporučljiv. Nizak unos ugljenih hidrata može se savetovati ženama koje imaju prekomernu težinu ili gojaznost, izražen sedentarni način života, epilepsiju, sindrom policističnih jajnika, fibroide ili endometriozu, kandidijazu, insulinsku rezistenciju, dijabetes, neke oblike carcinoma, Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest.
Kome se preporučuje dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata?
Treba imati na umu da je „malo ugljenih hidrata“ različito definisano u studijama. Neke dijete su bile sa izuzetno malo ugljenih hidrata, u rasponu od 15 do 20 grama dnevno. Na drugom kraju su one manje restriktivne definisane kao manje od 45% dnevnih kalorija iz ugljenih hidrata.
Manji unos ugljenih hidrata može koristiti ženama sa gojaznošću, epilepsijom, dijabetesom, sindromom policističnih jajnika i nekim drugim stanjima. Istraživanja sugerišu da su ženski polni hormoni osetljivi na dostupnost energije, što znači da konzumiranje premalo kalorija ili ugljenih hidrata može izazvati neravnotežu. Takva neravnoteža može imati veoma ozbiljne posledice, uključujući smanjenu plodnost, loše raspoloženje i povećanje telesne težine. Međutim optimalni unos ugljenih hidrata uveliko varira među pojedincima. Ne postoji jedno rešenje za sve u ishrani. Neki ljudi najbolje funkcionišu na dijeti sa malo ugljenih hidrata, drugi na dijeti sa umerenim do visokim sadržajem ugljenih hidrata. Lekar dijetolog ili nutricionista mogu pomoći da se optimalno individualno prilagodi unos ugljenih hidrata.
