Narkolepsija nije samo iznenadno uspavljivanje. Reč je o hroničnom neurološkom poremećaju kod kojeg mozak teško održava stabilnu granicu između sna i budnosti. U avgustu 2026. FDA je objavila odobrenje oveporextona, prvog leka koji kod narkolepsije tip 1 direktno deluje na oreksinski sistem – signalni sistem budnosti koji je kod obolelih poremećen.
Kada pomislimo na narkolepsiju, najčešće zamišljamo osobu koja iznenada zaspi usred razgovora ili neke aktivnosti.
Stvarnost je mnogo složenija.
Ljudi sa narkolepsijom mogu tokom dana osećati neodoljivu potrebu za snom i imati velike teškoće da održe budnost i koncentraciju. Istovremeno, njihov noćni san može biti isprekidan i nekvalitetan. Mogu se javiti paraliza sna, veoma žive halucinacije pri uspavljivanju ili buđenju i drugi simptomi koji nastaju zato što granica između sna i budnosti više nije dovoljno stabilna.
Kod narkolepsije tip 1 postoji još jedan karakterističan simptom – katapleksija.
To je iznenadan i kratkotrajan gubitak mišićne snage koji često pokrene snažna emocija, poput smeha, iznenađenja ili uzbuđenja. Nekome samo klecnu kolena ili padne glava, dok kod izraženije epizode osoba može pasti, iako ostaje svesna onoga što se događa.
Sve ovo može ozbiljno uticati na školovanje, posao, vožnju, odnose sa drugim ljudima i svakodnevno funkcionisanje.
Nova terapija je zanimljiva upravo zato što ovom problemu pristupa drugačije nego lekovi koje smo imali do sada.
Šta se zapravo događa kod narkolepsije tip 1?
Da bismo razumeli novu terapiju, moramo prvo upoznati oreksin, koji se naziva i hipokretin.
Oreksin je hemijski glasnik u mozgu koji ima važnu ulogu u održavanju budnosti i stabilnosti ciklusa spavanja i budnosti.
Kod ljudi sa narkolepsijom tip 1 dolazi do gubitka većine nervnih ćelija koje proizvode oreksin. Zbog toga je njegova signalizacija značajno smanjena.
Evo šta to zapravo znači
Možemo zamisliti da naš mozak ima sistem koji tokom dana pomaže da prekidač ostane stabilno postavljen na „budan sam“.
Oreksin je važan deo tog sistema.
Kada ga nema dovoljno, problem nije samo u tome što je čovek pospan. Mozgu postaje teže da stabilno održava stanje budnosti i jasno razdvoji ono što pripada snu od onoga što pripada budnom stanju.
Zbog toga se neki fenomeni karakteristični za san mogu pojaviti dok je osoba budna.
Katapleksija je dobar primer. Tokom REM faze sna mišići prirodno gube veliki deo tonusa. Kod narkolepsije tip 1 sličan gubitak mišićnog tonusa može nakratko da se pojavi u budnom stanju, često pod uticajem snažne emocije.
Zato je narkolepsija mnogo više od „preterane pospanosti“.
Šta je novo kod oveporextona?
Oveporexton je prvi lek iz nove grupe agonista oreksinskih receptora koji je dobio odobrenje FDA za lečenje odraslih sa narkolepsijom tip 1.
Preciznije, aktivira oreksinski receptor tipa 2 (OX2R), jedan od glavnih puteva preko kojih oreksin pomaže mozgu da održava budnost.
A jednostavnije rečeno?
Ako kod narkolepsije tip 1 nema dovoljno prirodnog oreksina da prenese poruku „ostani budan“, oveporexton pokušava da imitira njegov signal aktiviranjem receptora na koji bi se oreksin normalno vezao.
Lek ne vraća izgubljene nervne ćelije i ne dovodi do izlečenja narkolepsije.
Ali pokušava da nadomesti signal koji je njihovim gubitkom nestao.
Upravo zbog toga predstavlja drugačiji terapijski pristup.
Kako se narkolepsija lečila do sada?
Dosadašnje terapije uglavnom su bile usmerene na kontrolu pojedinačnih simptoma.
Jedni lekovi pomažu čoveku da tokom dana ostane budniji, drugi se koriste za smanjenje katapleksije i drugih simptoma povezanih sa REM snom, a kod nekih pacijenata potrebno je kombinovati više terapija.
Takvo lečenje može biti veoma korisno i ostaje važno.
Oveporexton, međutim, uvodi drugačiju ideju: umesto da se bavimo samo posledicama poremećaja, terapija direktno deluje na oreksinski sistem čiji je gubitak jedna od osnovnih bioloških karakteristika narkolepsije tip 1.
Narkolepsija – Šta su pokazale kliničke studije?
Efikasnost i bezbednost oveporextona ispitivane su u dve randomizovane, dvostruko slepe, placebo kontrolisane studije faze III – First Light i Radiant Light.
Tokom 12 nedelja praćeno je nekoliko različitih aspekata bolesti.
Jedan od njih bila je sposobnost pacijenata da ostanu budni tokom dana. Za to se koristi Maintenance of Wakefulness Test (MWT) – standardizovani test kojim se u kontrolisanim uslovima meri koliko dugo osoba može da ostane budna.
Pacijenti koji su primali oveporexton pokazali su značajno poboljšanje sposobnosti održavanja budnosti u poređenju sa onima koji su primali placebo.
Ali rezultat nije bio ograničen samo na dnevnu pospanost.
Zabeleženo je i smanjenje broja epizoda katapleksije, kao i poboljšanje drugih simptoma narkolepsije, uključujući paralizu sna, halucinacije povezane sa uspavljivanjem ili buđenjem i poremećen noćni san.
To je posebno važno jer narkolepsija tip 1 nije bolest jednog simptoma.
Kako znamo da je neko zaista manje pospan?
Pospanost možemo procenjivati na dva načina.
Možemo pitati pacijenta koliko se pospano oseća i koliko mu pospanost remeti svakodnevni život. Za to se, između ostalog, koristi Epworth skala pospanosti (ESS).
Ali možemo i objektivno testirati koliko dugo čovek uspeva da ostane budan u mirnim uslovima. Tome služi MWT.
U ispitivanjima oveporextona poboljšanje je zabeleženo i na objektivnim testovima budnosti i u proceni samih pacijenata.
To je važna kombinacija: nije dovoljno promeniti rezultat testa ako se čovek u svakodnevnom životu ne oseća i ne funkcioniše bolje.
Da li oveporexton leči narkolepsiju?
Ne. Narkolepsija tip 1 je hronična bolest, a oveporexton ne obnavlja nervne ćelije koje proizvode oreksin.
Zato nije precizno reći da lek uklanja uzrok bolesti ili da je narkolepsija postala izlečiva.
Ono što jeste novo jeste da terapija direktno deluje na oreksinski sistem čiji poremećaj leži u osnovi narkolepsije tip 1.
To je velika razlika u odnosu na terapiju koja podstiče budnost drugim mehanizmima ili pojedinačno kontroliše određene simptome.
Da li lek ima neželjena dejstva?
Da. Najčešće prijavljivana neželjena dejstva bila su nesanica, učestalije mokrenje i iznenadna potreba za mokrenjem, kao i pojačano lučenje pljuvačke.
FDA posebno navodi potrebu za praćenjem nesanice i urinarnih simptoma. Zabeleženo je i povećanje kreatin-fosfokinaze (CPK), enzima čije povišene vrednosti mogu ukazivati na opterećenje ili oštećenje mišića.
Važne su i interakcije sa drugim lekovima. Oveporexton se ne sme primenjivati istovremeno sa jakim inhibitorima enzima CYP3A (na primer, pojedinim lekovima protiv gljivičnih infekcija kao što su ketokonazol i itrakonazol, određenim antibioticima kao što je klaritromicin i pojedinim antivirusnim lekovima, uključujući ritonavir), dok je uz neke druge lekove potrebno prilagoditi dozu.
Lek je namenjen odraslim pacijentima sa narkolepsijom tip 1; bezbednost i efikasnost kod mlađih od 18 godina nisu utvrđene.
Zašto je ovo važna vest i za ljude koji nemaju narkolepsiju?
Narkolepsija tip 1 je retka bolest, ali priča o oveporextonu ima širi značaj.
Ona pokazuje koliko se razvoj lekova menja kada dovoljno dobro razumemo biologiju neke bolesti.
Decenijama znamo da je kod narkolepsije tip 1 izgubljena oreksinska signalizacija. Veliki izazov bio je razviti molekul koji može da se primenjuje kao lek, dospe do mozga i dovoljno selektivno aktivira odgovarajući receptor.
Oveporexton pokazuje da je takav pristup moguć.
Zato ovo nije samo još jedna vest o novom leku za retku bolest. To je primer kako razumevanje preciznog biološkog mehanizma bolesti može dovesti do potpuno novog terapijskog pristupa.
Nova etapa u lečenju narkolepsije
Oveporexton neće učiniti da narkolepsija nestane i neće svakom pacijentu omogućiti život bez simptoma.
Ali prvi put postoji terapija koja pokušava da nadomesti upravo signal koji kod narkolepsije tip 1 nedostaje.
Umesto da se medicina pita samo „kako da čoveka održimo budnim?“, sada može da postavi preciznije pitanje:
„Kako da ponovo aktiviramo sistem koji bi trebalo da održava budnost?“
U toj razlici možda se najbolje vidi zašto je oveporexton važna novost u lečenju narkolepsije.
Reference
- U.S. Food and Drug Administration. FDA approves first drug to treat the full range of narcolepsy type 1 symptoms. Silver Spring (MD): FDA; 2026 Aug 5.
- U.S. Food and Drug Administration. Orzefyul (oveporexton) tablets: prescribing information. Silver Spring (MD): FDA; 2026.
- Dauvilliers Y, Plazzi G, Mignot E, Lammers GJ, del Río Villegas R, Khatami R, et al. Oveporexton, an oral orexin receptor 2-selective agonist, in narcolepsy type 1. N Engl J Med. 2025;392:1905-1916. doi:10.1056/NEJMoa2405847.
- Dauvilliers Y, Mignot E, del Río Villegas R, Du Y, Hanson E, Inoue Y, et al. Oral orexin receptor 2 agonist in narcolepsy type 1. N Engl J Med. 2023;389:309-321. doi:10.1056/NEJMoa2301940.
