Šta jesti kod proliva i povraćanja – praktični saveti za brži oporavak.
„Šta sada smem da jedem?“ jedno je od prvih pitanja koje ljudi postavljaju kada dobiju proliv, povraćaju ili se suoče sa trovanjem hranom. Nekada su se savetovali gladovanje i jak crni čaj, dok danas znamo da takav pristup nije uvek najbolji.
Iako se proliv i povraćanje često javljaju zajedno, preporuke za ishranu nisu potpuno iste. Kod povraćanja je najvažnije prvo smiriti želudac i sprečiti dehidraciju, dok se kod proliva savetuje da se lagana ishrana uvede što ranije. Kada su prisutna oba simptoma, prioritet je uvek nadoknada tečnosti i elektrolita.
U ovom vodiču objasnićemo šta i kada piti, koje namirnice mogu pomoći oporavku, koje treba privremeno izbegavati i kako se bezbedno vratiti uobičajenoj ishrani.
Šta smem da jedem kada imam proliv – Ishrana kod proliva
Za razliku od povraćanja, kod proliva se danas ne preporučuje gladovanje. Crevima nije potreban „odmor“ u smislu potpunog prestanka unosa hrane. Naprotiv, lagana ishrana može pomoći oporavku crevne sluznice i bržem povratku normalne funkcije digestivnog sistema.
Naravno, to ne znači da treba jesti na silu. Ako nemate apetit, jedite manje obroke više puta dnevno i birajte hranu koja se lako vari.
U prvim danima najčešće se preporučuju:
- kuvani pirinač
- kuvani krompir
- banana
- tost ili dvopek
- ovsena kaša
- pileća ili povrtna supa
- kuvana šargarepa
Ove namirnice su lako svarljive, ne opterećuju digestivni sistem i mogu pomoći da se stolica postepeno normalizuje.
Ne zaboravite da kod proliva organizam gubi velike količine tečnosti i elektrolita. Zato je, pored lagane hrane, važno redovno piti vodu, oralne rehidratacione rastvore ili druge odgovarajuće napitke kako bi se sprečila dehidracija.
Da li postoji „čudotvorna“ dijeta?
Godinama se preporučivala takozvana BRAT dijeta (banana, pirinač, sos od jabuke i tost). Iako ove namirnice i danas mogu biti deo ishrane, savremene preporuke smatraju da nisu dovoljne jer organizmu ne obezbeđuju sve hranljive materije potrebne za oporavak.
Zato se danas savetuje raznovrsnija, ali i dalje lako svarljiva ishrana, uz postepeno uvođenje drugih namirnica kako se simptomi budu smirivali.
Ishrana kod povraćanja
Ako povraćate, nemojte pokušavati da odmah pojedete nešto ili da odjednom popijete veću količinu vode. To često izazove novo povraćanje i dodatno pogorša stanje.
Sačekajte oko 15–20 minuta od poslednje epizode povraćanja, a zatim počnite sa postepenim unosom tečnosti. Najbolje je uzimati po jednu kašičicu (oko 5 ml) vode ili oralnog rehidratacionog rastvora na svakih 5–10 minuta. Ako organizam to dobro podnosi i ne dolazi do novog povraćanja, količina tečnosti može se postepeno povećavati.
Tek kada nekoliko sati možete da zadržite tečnost bez povraćanja, možete početi sa malim količinama lako svarljive hrane, poput dvopeka, banane, pirinča ili kuvanog krompira.
Šta piti kada imate proliv ili povraćanje?
Kod proliva i povraćanja organizam ne gubi samo vodu, već i važne elektrolite, pre svega natrijum i kalijum. Zato obična voda, iako neophodna, često nije dovoljna da nadoknadi sve što je izgubljeno.
Oralni rehidratacioni rastvori su najbolji izbor
Kod učestalog proliva ili povraćanja najbolji izbor su oralni rehidratacioni rastvori (ORS). Oni sadrže pažljivo izbalansiran odnos glukoze i elektrolita koji omogućava efikasniju nadoknadu tečnosti nego sama voda.
Ako ORS nije dostupan, privremeno možete pripremiti domaći rastvor tako što ćete u 1 litru zdravstveno ispravne vode rastvoriti 6 ravnih kašičica šećera i pola ravne kašičice soli. Važno je da se sastojci odmere što preciznije, jer previše soli ili šećera može biti štetno. Čim budete u mogućnosti, domaći rastvor zamenite gotovim oralnim rehidratacionim rastvorom.
Koja pića mogu pogoršati tegobe?
Kod proliva i povraćanja nije važno samo koliko ćete tečnosti uneti, već i šta pijete. Pojedini napici mogu dodatno iritirati digestivni sistem, pogoršati dijareju ili otežati nadoknadu izgubljene tečnosti i elektrolita.
Da li koka-kola pomaže kod proliva?
Jedan od najčešćih saveta koji se prenosi generacijama jeste da koka-kola može zaustaviti proliv. Međutim, za to ne postoje naučni dokazi.
Problem nije samo kofein, koji može podstaći rad creva i pojačati potrebu za pražnjenjem, već i velika količina šećera. Zbog visokog sadržaja šećera gazirana pića tipa kola imaju veliku koncentraciju rastvorenih materija (visoku osmolarnost), pa umesto da doprinesu oporavku, kod nekih osoba mogu povući dodatnu vodu u creva i pogoršati dijareju. Iz istog razloga, ni voćni sokovi nisu dobar izbor tokom akutnog proliva. Iako se smatraju zdravim napitkom, sadrže velike količine prirodnih šećera koji kod nekih osoba mogu pogoršati tegobe.
Gazirani napici sadrže i ugljen-dioksid (CO₂), koji može pojačati nadutost, podrigivanje i osećaj nelagodnosti u stomaku, naročito ako su već prisutni grčevi ili mučnina.
Na kraju, čak i kada je u pitanju napitak bez šećera ili bez kofeina, on nema odgovarajući sastav elektrolita i ne može zameniti oralni rehidratacioni rastvor.
Da li kafa i zeleni čaj mogu pogoršati proliv?
Kafa i zeleni čaj sadrže kofein, koji kod nekih osoba može podstaći rad creva i povećati učestalost stolica. Zbog toga ih je tokom akutnog proliva ili povraćanja najbolje privremeno izbegavati. Kada se tegobe smire, mogu se postepeno vraćati u ishranu, u manjim količinama i u skladu sa podnošenjem.
Da li treba izbegavati mleko?
Nakon akutne crevne infekcije ili trovanja hranom kod nekih ljudi se privremeno smanjuje sposobnost varenja laktoze, prirodnog šećera iz mleka. Zbog toga mleko može pojačati nadutost, grčeve i proliv. Preporučuje se da se nekoliko dana izbegava, a zatim postepeno vraća u ishranu, u skladu sa podnošenjem.
Jabuka ili sok od jabuke?
Na prvi pogled zvuči nelogično da se cela jabuka preporučuje, dok se sok od jabuke ne savetuje tokom akutnog proliva. Razlog je jednostavan.
Cela jabuka sadrži pektin, rastvorljivo vlakno koje može doprineti normalizaciji stolice. Zbog toga se već dugo nalazi među preporučenim namirnicama kod proliva.
Sa druge strane, sok od jabuke sadrži znatno manje pektina, a mnogo više slobodnih šećera, posebno fruktoze. Kod nekih osoba oni mogu privući dodatnu vodu u creva i produžiti ili pogoršati dijareju. Zato se tokom akutnog proliva preporučuje da prednost date celoj jabuci, dok voćne sokove treba privremeno izbegavati.
Šta je sa pirinčanom vodom?
Pirinčana voda je tradicionalni narodni lek koji se često koristi kod proliva. Dobija se kuvanjem pirinča u većoj količini vode, nakon čega se tečnost procedi i pije.
Zahvaljujući sadržaju skroba, pirinčana voda može doprineti učvršćivanju stolice i kod nekih osoba ublažiti tegobe. Međutim, ne može zameniti oralni rehidratacioni rastvor, jer ne sadrži dovoljno elektrolita potrebnih za nadoknadu onoga što je organizam izgubio tokom proliva ili povraćanja.
Ako vam prija, možete je koristiti kao dopunu unosu tečnosti, ali ne kao jedini napitak tokom bolesti.
Da li čajevi mogu pomoći kod proliva?
Topao čaj može prijati kada imate stomačnu infekciju ili trovanje hranom, naročito ako su prisutni mučnina, grčevi ili nelagodnost u stomaku.
Određene lekovite biljke mogu ublažiti pojedine simptome i predstavljati korisnu podršku oporavku.
Kada preovlađuju mučnina i grčevi
Ako su najizraženiji mučnina, osećaj težine u stomaku ili blagi grčevi, najčešće se preporučuju čaj od kamilice i čaj od nane.
Kamilica deluje umirujuće na sluznicu digestivnog trakta i može pomoći u ublažavanju grčeva, dok nana kod mnogih ljudi smanjuje osećaj mučnine i olakšava varenje. Ove biljke imaju dugu tradiciju primene, a pojedina istraživanja potvrđuju njihovo blago spazmolitičko dejstvo.
Kada preovlađuje proliv
Kod proliva se tradicionalno koriste biljke koje sadrže tanine. Tanini imaju adstringentno dejstvo – vezuju se za proteine na površini sluznice creva, stvarajući zaštitni sloj koji može smanjiti lučenje tečnosti i doprineti učvršćivanju stolice.
U našoj fitoterapijskoj praksi najčešće se koriste:
- list dunje,
- rizom srdobolje (Potentilla erecta),
- plod šipka.
Ove biljke se tradicionalno primenjuju kod blagih oblika dijareje i mogu biti koristan dodatak oporavku.
Kako se postepeno vratiti uobičajenoj ishrani?
Kada povraćanje prestane, stolice postanu ređe, a apetit počne da se vraća, vreme je da se i ishrana postepeno normalizuje. Mnogi tada prave dve greške – ili se prerano vrate masnoj, prženoj i začinjenoj hrani, ili iz straha još danima jedu samo dvopek, pirinač i supu.
Ni jedno ni drugo nije dobro.
Čim počnete da podnosite hranu bez mučnine, povraćanja ili pogoršanja proliva, možete postepeno da uvodite raznovrsnije obroke. Prvih dan ili dva birajte laganiju hranu, a zatim se iz dana u dan vraćajte uobičajenoj ishrani.
Nema potrebe da nedeljama budete na „dijeti“. Organizam se oporavlja brže kada ponovo dobija raznovrsne hranljive materije, naravno u količinama koje vam prijaju.
I dalje je važno da pijete dovoljno tečnosti, naročito ako ste imali učestale stolice ili povraćanje. Ako primetite da vam neka namirnica izaziva nelagodnost, jednostavno je odložite za dan ili dva i pokušajte ponovo.
Cilj nije da što duže jedete samo „bezbednu“ hranu, već da se što pre, ali postepeno, vratite raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.
Redovna terapija – da li treba nastaviti sa uzimanjem lekova?
Ako redovno uzimate terapiju za hroničnu bolest, nemojte je samoinicijativno prekidati zbog proliva ili povraćanja. Međutim, učestalo povraćanje može sprečiti da se lek apsorbuje, a veliki gubitak tečnosti može uticati na njegovo dejstvo.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje se leče od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, bolesti srca ili bubrega, jer u pojedinim situacijama može biti potrebno privremeno prilagođavanje terapije. Takvu odluku uvek treba doneti u dogovoru sa lekarom.
Ako tokom stomačne infekcije koristite probiotike ili preparate koji u crevima vezuju štetne materije, poput aktivnog uglja ili silikogela, vodite računa da ih ne uzimate istovremeno sa redovnom terapijom. Preporučuje se razmak od najmanje dva sata kako ne bi došlo do smanjene apsorpcije lekova.
Ako povratite ubrzo nakon uzimanja leka, imate učestale prolive ili znake dehidracije, obavezno se obratite lekaru ili farmaceutu za savet kako da nastavite terapiju.
Zaključak
Tokom stomačne infekcije ili oporavka od trovanja hranom ne postoje „čudesne“ namirnice koje će zaustaviti tegobe preko noći. Ono što zaista pomaže jeste dovoljno tečnosti, lagana ishrana i postepeni povratak uobičajenim obrocima. U većini slučajeva upravo su strpljenje i pravilna nega najbolji saveznici na putu ka oporavku.
