Proliv – Kada stomak iznenada „otkaže poslušnost“
Proliv je jedna od onih tegoba koje mogu potpuno da poremete svakodnevni život. Može se pojaviti iznenada – na poslu, tokom putovanja, na porodičnom ručku ili baš prvog dana odmora. Dok pokušavamo da otkrijemo uzrok i ublažimo simptome, organizam gubi vodu i elektrolite, pa se mogu javiti malaksalost, iscrpljenost i osećaj slabosti.
U najvećem broju slučajeva akutna dijareja prolazi za nekoliko dana, ali je ne treba zanemariti. Najvažnije je pravilno izabrati mere koje mogu pomoći , sprečiti dehidraciju i prepoznati simptome zbog kojih je potrebno obratiti se lekaru. Poseban oprez potreban je kod male dece, starijih osoba, trudnica i hroničnih bolesnika.
Šta se zapravo dešava u organizmu kada dobijemo proliv?
Kada crevnu ravnotežu naruše virusi, bakterije, njihovi toksini, određeni lekovi ili neko oboljenje, ubrzava se rad creva i smanjuje vreme zadržavanja sadržaja u njima. Istovremeno se u creva izlučuje veća količina vode i elektrolita, što dovodi do učestalih i tečnih stolica.
Proliv može biti deo prirodnog odbrambenog odgovora organizma kojim se izbacuju štetne supstance. Zato cilj nije uvek samo trenutno zaustavljanje stolica, već pre svega ublažavnje tegoba, sprečavanje dehidracije i praćenje toka bolesti.
Najčešći uzroci proliva – nije uvek kriva hrana
Kada ljudi kažu: „Nešto sam pojeo pa sam dobio proliv“, često su u pravu, ali to je samo jedan od mogućih uzroka.
Najčešći razlog akutne dijareje jesu virusne i bakterijske infekcije. Tokom zimskih meseci češće se javljaju virusne infekcije poput norovirusa i rotavirusa, dok su leti češće bakterijske infekcije povezane sa nepravilno čuvanom ili nedovoljno termički obrađenom hranom.
Putovanja predstavljaju poseban faktor rizika. Promena sredine, drugačiji sastav vode, nova hrana i kontakt sa mikroorganizmima na koje naš organizam nije navikao povećavaju mogućnost razvoja putničke dijareje.
Međutim, infekcije nisu jedini uzrok. Dijareja se može javiti i nakon primene antibiotika, koji osim delovanja na štetne bakterije narušavaju i ravnotežu normalne crevne mikrobiote. Pojedini lekovi, poput preparata magnezijuma, nekih antacida, metformina ili određenih onkoloških terapija, takođe mogu izazvati proliv kao neželjeni efekat.
Kod nekih osoba dijareja je povezana sa hroničnim oboljenjima, kao što su inflamatorne bolesti creva ili sindrom iritabilnog creva, dok se kod drugih javlja zbog intolerancije na određene namirnice, poput laktoze.
Bez obzira na uzrok, važno je razlikovati akutnu dijareju, koja se najčešće povlači za nekoliko dana, od dugotrajnih ili često ponavljanih tegoba koje zahtevaju detaljniju dijagnostiku.
Proliv – Da li je u pitanju stomačni virus, trovanje hranom ili bakterijska infekcija?
Vreme pojave i prateći simptomi mogu ukazati na verovatniji uzrok, ali se samo na osnovu njih ne može postaviti pouzdana dijagnoza. Virusne i bakterijske infekcije, kao i tegobe nakon kontaminirane hrane, često imaju sličnu kliničku sliku. Zato je važnije pratiti intenzitet simptoma, trajanje tegoba i znake dehidracije nego pokušavati da se uzrok utvrdi bez stručnog pregleda.
Proliv i Stomačni virus
Virusne infekcije creva najčešći su uzrok akutne dijareje. Obično počinju naglo, lako se prenose među članovima porodice ili kolektivima i često su praćene mučninom, povraćanjem, grčevima u stomaku i blagom do umereno povišenom temperaturom.
Stolice su uglavnom vodenaste, bez primesa krvi, a kod većine ljudi tegobe prolaze za dva do tri dana uz odgovarajuću nadoknadu tečnosti.
Proliv i Trovanje hranom
Tegobe nakon konzumiranja kontaminirane hrane ili pića mogu se javiti već nekoliko sati nakon obroka. Pored proliva, mogu biti prisutni mučnina, povraćanje, grčevi i povišena temperatura. Ako se istovremeno razboli više osoba koje su jele istu hranu, verovatnoća da je uzrok povezan sa obrokom je veća.
Bakterijska infekcija
Pojedine bakterijske infekcije mogu izazvati izraženije tegobe, visoku temperaturu, jake bolove u stomaku, kao i krv ili sluz u stolici.
U tim situacijama ne treba samostalno uzimati antibiotike niti lekove koji usporavaju rad creva, jer izbor terapije zavisi od uzroka i kliničke slike.
Ne pokušavajte da sami postavite dijagnozu
Simptomi mogu pružiti određene smernice, ali nisu dovoljni za sigurno utvrđivanje uzroka.
Ako se stanje pogoršava, traje neuobičajeno dugo ili je praćeno visokom temperaturom, jakim bolovima, krvlju u stolici ili znacima dehidracije, potrebno je obratiti se lekaru.
Zašto je važno sprečiti dehidraciju kod proliva?
Sa svakom tečnom stolicom organizam gubi vodu i elektrolite, uključujući natrijum i kalijum, koji su važni za normalan rad srca, mišića i nerava. Prvi znaci dehidracije mogu biti žeđ, suva usta, malaksalost, vrtoglavica, tamnija mokraća i ređe mokrenje.
Zbog toga je nadoknada tečnosti najvažniji korak. Tečnost treba uzimati često, u manjim količinama, naročito ako postoji mučnina. Kod učestalih tečnih stolica preporučuju se oralni rehidratacioni rastvori (ORS), jer sadrže odgovarajući odnos glukoze i elektrolita i efikasnije nadoknađuju gubitke od same vode.
Šta zaista pomaže kada imate proliv?
Kada se pojavi proliv, sasvim je prirodno da želimo da ga zaustavimo što pre. Međutim, ne postoji jedan preparat koji rešava sve uzroke dijareje. Lečenje zavisi od toga zbog čega je proliv nastao, koliko su simptomi izraženi i da li postoje znaci dehidracije ili ozbiljnije infekcije.
U najvećem broju slučajeva cilj terapije nije samo da se smanji broj stolica, već da se organizmu pomogne da se izbori sa uzrokom bolesti, spreči dehidracija i ublaže neprijatni simptomi.
Zbog toga se u lečenju akutne dijareje često kombinuje više različitih mera, od pravilne ishrane i rehidratacije, preko probiotika, do preparata koji deluju lokalno u crevima ili, kada za to postoji razlog, lekova koji usporavaju njihov rad.
Mogu li probiotici pomoći?
Probiotici mogu doprineti obnavljanju ravnoteže crevne mikrobiote, naročito kada se dijareja javi tokom ili nakon primene antibiotika. Njihovo dejstvo zavisi od konkretnog soja i doze, pa nisu svi probiotski preparati jednaki.
Važno je imati realna očekivanja: probiotici ne zaustavljaju proliv odmah, ali kod određenih osoba mogu doprineti kraćem trajanju tegoba i bržem oporavku digestivnog sistema
Proliv i preparati koji deluju lokalno u digestivnom sistemu
Kod akutne dijareje mogu biti korisni i preparati na bazi koloidne silicijumove kiseline, Silicolgel. Deluje drugačijim mehanizmom od probiotika i lekova koji uspostavljaju rad creva. Ostaje u digestivnom sistemu, gde fizički vezuju određene toksine, mikroorganizme i druge iritirajuće supstance, a istovremeno stvaraju zaštitni sloj na sluznici želuca i creva.
Na taj način doprinosi ublažavanju proliva, mučnine, nadimanja, grčeva i osećaja nelagodnosti u stomaku. Pošto se ne resorbuju, deluju lokalno i eliminišu se prirodnim putem.
Važno je naglasiti da probiotici i preparati na bazi koloidne silicijumove kiseline, Silicolgel, nisu konkurenti, već se međusobno dopunjuju. Probiotici pomažu obnovi narušene crevne mikrobiote, dok Silicolgel deluje lokalno vezujući štetne supstance u digestivnom traktu. Mogu se koristiti u istom periodu, ali se preporučuje da između njihove primene prođe najmanje dva sata.
Da li loperamid uvek predstavlja dobro rešenje kod proliva?
Loperamid jedan od najpoznatijih lekova koji usporava rad creva i može smanjiti učestalost stolica kod odraslih osoba sa nekomplikovanom akutnom dijarejom. Ipak, nije odgovarajući izbor u svakoj situaciji.
Ne treba ga uzimati bez saveta lekara ako su prisutni visoka temperatura, krv u stolici ili jaki bolovi u stomaku. U pojedinim bakterijskim infekcijama usporavanje rada creva može biti nepoželjno, pa je važno sagledati celokupnu kliničku sliku.
Da li treba gladovati kada imate proliv?
Još uvek se može čuti savet da kod proliva treba potpuno prestati sa jelom kako bi se „creva odmorila“. Iako zvuči logično, savremene medicinske smernice ne preporučuju gladovanje.
Ukoliko nema izražene mučnine ili učestalog povraćanja, sa laganom hranom treba početi čim je osoba u stanju da je podnese. Hrana obezbeđuje energiju potrebnu za oporavak i doprinosi obnavljanju sluznice creva.
Prednost treba dati lako svarljivim namirnicama, kao što su pirinač, kuvani krompir, banana, ovsene pahuljice, dvopek, kuvano pileće meso i bistre supe. Masnu i veoma začinjenu hranu, alkohol i gazirana pića treba privremeno izbegavati, a uobičajenu ishranu vraćati postepeno.
Kada je potrebno da se javite lekaru?
U većini slučajeva akutna dijareja prolazi za nekoliko dana uz dovoljno tečnosti, odgovarajuću ishranu i simptomatsku terapiju. Ipak, postoje situacije u kojima pregled lekara ne treba odlagati.
Lekarsku pomoć treba potražiti ako se jave visoka temperatura, krv u stolici, jaki ili uporni bolovi u stomaku, učestalo povraćanje zbog kojeg nije moguće zadržati tečnost ili znaci dehidracije, kao što su izrazita žeđ, vrtoglavica, veoma tamna mokraća i značajno smanjeno mokrenje.
Pregled se preporučuje i ako dijareja traje duže od dva do tri dana bez poboljšanja, često se ponavlja ili se simptomi pogoršavaju. Poseban oprez potreban je kod male dece, starijih osoba, trudnica i hroničnih bolesnika.
Najčešća pitanja o prolivu (FAQ)
Koliko dugo sme da traje proliv?
Kod većine odraslih osoba akutna dijareja prolazi za dva do tri dana. Ukoliko traje duže, često se vraća ili se simptomi pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru radi dalje dijagnostike.
Da li treba prestati sa jelom dok traje proliv?
Savremene medicinske preporuke ne podržavaju gladovanje. Čim mučnina i opšte stanje to dozvole, treba početi sa laganom i lako svarljivom hranom, uz dovoljan unos tečnosti.
Da li treba piti antibiotike?
Ne u većini slučajeva. Antibiotici ne deluju na viruse, a njihova nepotrebna primena može dodatno narušiti crevnu mikrobiotu i doprineti razvoju rezistencije. O potrebi za antibiotskom terapijom odlučuje lekar.
Da li mogu zajedno da koristim probiotik i preparat na bazi koloidne silicijumove kiseline (Silicolgel)?
Ovi preparati imaju različite mehanizme delovanja i mogu se koristiti u istom periodu. Probiotici doprinose obnovi crevne mikrobiote, dok preparati na bazi koloidne silicijumove kiseline (Silicolgel) deluju lokalno u digestivnom sistemu vezujući određene toksine, mikroorganizme i druge iritirajuće supstance. Kako bi svaki preparat ostvario svoj puni efekat, preporučuje se da između njihove primene prođe najmanje dva sata.
Da li je proliv zarazan?
Može biti. Virusne i bakterijske infekcije često se prenose prljavim rukama, kontaminiranom hranom ili vodom. Redovno pranje ruku i bezbedna priprema hrane smanjuju rizik od prenošenja.
Mogu li da pijem gazirana pića?
Ne preporučuju se jer mogu pojačati nadimanje, a visok sadržaj šećera u pojedinim napicima može čak pogoršati dijareju.
Savet farmaceuta
Ako putujete ili planirate godišnji odmor, u putnoj apoteci je korisno imati preparat na bazi koloidne silicijumove kiseline (Silicolgel), probiotik,oralni rehidratacioni rastvor i redovnu terapiju. Probiotik i Silicolgel mogu se koristiti u istom periodu uz razmak od najmanje dva sata. Ako su simptomi izraženi ili postoje alarmantni znaci, potrebno je potražiti savet lekara ili farmaceuta.
Zaključak
Akutna dijareja može značajno poremetiti svakodnevno funkcionisanje, zbog čega je važno pravovremeno ublažiti simptome i pružiti podršku oporavku digestivnog sistema.
Silicolgel deluje lokalno u želucu i crevima, gde fizički vezuje određene toksine, mikroorganizme i druge iritirajuće supstance, istovremeno stvarajući zaštitni sloj na sluznici digestivnog sistema. Probiotici, sa druge strane, doprinose uspostavljanju ravnoteže crevne mikrobiote.
Zbog različitih mehanizama delovanja Silicolgel i probiotici nisu konkurenti, već se međusobno dopunjuju i mogu se koristiti u istom periodu, uz razmak od najmanje dva sata između njihove primene. Zato Silicolgel može biti koristan deo kućne i putne apoteke, posebno kada se digestivne tegobe pojave iznenada.
Reference:
- Shane AL, Mody RK, Crump JA, et al. 2017 IDSA Clinical Practice Guidelines for the Diagnosis and Management of Infectious Diarrhea. Clinical Infectious Diseases. 2017.
- World Gastroenterology Organisation. Global Guidelines: Acute Diarrhea. Updated guideline.
- Guarino A, Ashkenazi S, Gendrel D, et al. ESPGHAN/ESPID Evidence-Based Guidelines for the Management of Acute Gastroenteritis in Children in Europe. Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition.
- Szajewska H, Kołodziej M. Systematic review with meta-analysis: Saccharomyces boulardii in the prevention and treatment of acute diarrhoea. Alimentary Pharmacology & Therapeutics.
- Allen SJ, Martinez EG, Gregorio GV, Dans LF. Probiotics for treating acute infectious diarrhoea. Cochrane Database of Systematic Reviews.
- World Health Organization. The treatment of diarrhoea: A manual for physicians and other senior health workers.
- European Medicines Agency. Loperamide-containing medicinal products – safety information.
- Silicolgel® – Sažetak karakteristika proizvoda/Uputstvo za upotrebu (važeća verzija za tržište Srbije).
