Vrućina i hronične bolesti. Visoke temperature nisu samo neprijatne. Da bi se rashladio, organizam mora da promeni način na koji rade krvni sudovi, srce, bubrezi i sistem za regulaciju tečnosti. Zdravo telo se na ove promene uglavnom uspešno prilagođava, ali kod osoba sa hroničnim bolestima ta rezerva može biti manja. Zato tokom velikih vrućina krvni pritisak može pasti, šećer u krvi postati manje predvidiv, a bolesti srca i bubrega zahtevati dodatni oprez.
Kada temperatura raste, telo pokušava da svoju unutrašnju temperaturu održi u bezbednim granicama. Krvni sudovi u koži se šire kako bi se više toplote oslobodilo u okolinu, srce prilagođava svoj rad novim uslovima, a znojenjem gubimo vodu i elektrolite.
Za zdravu osobu to je najčešće privremeno fiziološko prilagođavanje.
Ali šta se događa kada osoba već ima hipertenziju, srčanu slabost, dijabetes ili hroničnu bolest bubrega?
Tada vrućina može poremetiti ravnotežu koja je do juče bila sasvim stabilna.
Zato osobe sa hroničnim bolestima tokom toplotnih talasa ne treba da paniče niti da samoinicijativno menjaju terapiju. Ali treba da znaju šta da prate, šta može da se promeni i kada treba da reaguju.
Zašto krvni pritisak leti može biti niži?
Kada je vruće, krvni sudovi u koži se šire kako bi telo lakše oslobodilo višak toplote. Istovremeno, znojenjem gubimo tečnost.
Kombinacija proširenih krvnih sudova i smanjenja količine tečnosti u cirkulaciji kod nekih ljudi može dovesti do pada krvnog pritiska.
Zato osoba koja je tokom ostatka godine imala dobro regulisanu hipertenziju leti može primetiti niže vrednosti pritiska nego obično, vrtoglavicu pri ustajanju, slabost, nesigurnost pri hodu ili osećaj da će se onesvestiti.
Ovo može biti posebno izraženo kod starijih osoba i kod ljudi koji koriste više lekova za snižavanje krvnog pritiska ili diuretike.
Međutim, važno je ne izvući pogrešan zaključak.
Ako je pritisak niži nego obično, terapiju ne treba samoinicijativno smanjivati, preskakati ili prekidati.
Vrednosti treba pratiti, a ako su ponovljeno značajno niže nego inače ili postoje simptomi poput izražene vrtoglavice i nesvestice, potrebno je posavetovati se sa lekarom.
Nekim pacijentima terapiju zaista može biti potrebno prilagoditi tokom perioda velikih vrućina, ali takva odluka mora biti individualna.
Zašto je vrućina dodatno opterećenje za srce?
Da bi se telo rashladilo, veća količina krvi usmerava se prema koži. Srce mora da održava cirkulaciju u uslovima proširenih krvnih sudova, dok se istovremeno znojenjem gube tečnost i elektroliti.
Za zdravo srce ovo je najčešće podnošljivo.
Za srce koje već radi sa smanjenom rezervom, ekstremna vrućina može predstavljati dodatno opterećenje.
Posebno treba da budu oprezne osobe sa koronarnom bolešću, ranije preležanim infarktom, srčanom slabošću, poremećajima srčanog ritma i drugim značajnim kardiovaskularnim bolestima.
Kod srčane slabosti situacija može biti posebno složena. Sa jedne strane, dehidratacija može smanjiti volumen krvi i dodatno opteretiti cirkulaciju i bubrege. Sa druge strane, neki pacijenti zbog osnovne bolesti moraju da ograniče unos tečnosti.
Zato univerzalni savet „pijte što više vode“ nije dobar za svakoga.
Osobe koje imaju srčanu slabost treba da se pridržavaju individualnih preporuka o unosu tečnosti i da obrate pažnju na nagle promene telesne mase, oticanje nogu, pogoršanje zamaranja i otežano disanje.
Srčani bolesnici i rashlađivanje – zašto nije dobro naglo uskočiti u ledenu vodu?
Kada je čoveku veoma vruće, ideja da se naglo rashladi u veoma hladnoj vodi može delovati logično.
Međutim, iznenadno uranjanje u veoma hladnu vodu predstavlja nagli stres za organizam. Može izazvati ubrzano disanje, promene srčanog rada, sužavanje krvnih sudova i nagli porast krvnog pritiska.
Kod osoba sa koronarnom bolešću, poremećajima srčanog ritma ili drugim kardiovaskularnim bolestima takav nagli „hladni šok“ može biti posebno nepovoljan.
Zato je za svakodnevno rashlađivanje bolje postepeno smanjivati opterećenje organizma toplotom – skloniti se u hladniji prostor, odmoriti i koristiti prijatno hladnu vodu, bez naglih temperaturnih ekstrema.
Ovo pravilo ne treba mešati sa hitnim lečenjem pravog toplotnog udara. Kada postoji sumnja na toplotni udar, brzo aktivno rashlađivanje je od životne važnosti i sprovodi se paralelno sa pozivanjem hitne medicinske pomoći.
Dijabetes i vrućina – zašto šećer može biti viši?
Mnogi ljudi sa dijabetesom primećuju da se tokom velikih vrućina glikemija ponaša drugačije nego obično.
Jedan od razloga može biti dehidratacija.
Kada organizam izgubi značajnu količinu vode, smanjuje se količina tečnosti u cirkulaciji i koncentracija glukoze u krvi može porasti. Visoka glikemija, sa druge strane, može povećati mokrenje i dodatni gubitak tečnosti.
Tako se može stvoriti začarani krug:
dehidratacija može doprineti porastu glikemije, a visoka glikemija dodatnoj dehidrataciji.
Ekstremna vrućina je istovremeno fiziološki stres za organizam, dok promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti, spavanju i svakodnevnoj rutini mogu dodatno uticati na kontrolu šećera.
Zato osoba koja tokom toplotnog talasa ima više vrednosti glikemije nego obično ne treba automatski da zaključi da joj „terapija više ne deluje“. Potrebno je sagledati hidrataciju, ishranu, aktivnost i druge moguće faktore.
Ali vrućina može povećati i rizik od hipoglikemije
Priča sa dijabetesom nije jednostrana.
Kod nekih osoba vrućina i promena svakodnevnih aktivnosti mogu povećati i rizik od pada šećera u krvi.
Tokom leta ljudi se često više kreću, plivaju, šetaju i menjaju ritam obroka. Fizička aktivnost može povećati osetljivost na insulin i sniziti glikemiju.
Kod osoba koje koriste insulin potrebna je dodatna pažnja. Toplota i pojačan protok krvi kroz kožu mogu ubrzati apsorpciju insulina iz potkožnog tkiva, dok promenjena fizička aktivnost i ritam obroka mogu dodatno povećati rizik od hipoglikemije.
Zato tokom velikih vrućina šećer može biti manje predvidiv – kod nekoga viši, kod nekoga niži.
Najvažniji savet je jednostavan: u periodima ekstremnih temperatura glikemiju treba pratiti pažljivije nego inače, naročito ako se promenila dnevna rutina, fizička aktivnost ili unos hrane i tečnosti.
Insulin, senzori i trakice ne vole ekstremnu vrućinu
Kod dijabetesa nije važno samo kako vrućina utiče na organizam. Važno je i kako utiče na terapiju i opremu.
Insulin izložen visokim temperaturama može izgubiti efikasnost. Zato ga ne treba ostavljati u automobilu, na direktnom suncu ili na drugim mestima koja se mogu veoma zagrejati.
Ni glukometri, test-trakice, senzori i druga pomagala nisu neograničeno otporni na ekstremne temperature.
Prilikom putovanja i boravka na plaži ili bazenu potrebno je pridržavati se uputstava proizvođača o čuvanju konkretnog proizvoda.
Insulin takođe ne treba zamrzavati niti ga stavljati neposredno uz led.
Zašto su bubrezi posebno osetljivi na dehidrataciju i vrućinu?
Bubrezi zavise od odgovarajućeg protoka krvi da bi normalno obavljali svoju funkciju.
Kada se zbog obilnog znojenja i nedovoljnog unosa tečnosti smanji volumen krvi u cirkulaciji, može se smanjiti i protok krvi kroz bubrege.
Kod zdrave osobe organizam često uspeva da se prilagodi.
Kod osobe koja već ima hroničnu bolest bubrega ta rezerva može biti manja.
Produžena dehidratacija i toplotni stres mogu povećati rizik od akutnog oštećenja bubrega, posebno kod starijih osoba, ljudi koji intenzivno rade ili vežbaju na vrućini i osoba koje koriste određene lekove.
Zato osobe sa hroničnom bubrežnom bolešću tokom velikih vrućina treba posebno da vode računa o simptomima dehidratacije i promenama zdravstvenog stanja.
Znatno manje mokrenja, veoma taman urin, uporna mučnina, izrazita slabost ili oticanje uz pogoršanje opšteg stanja razlog su za medicinsku procenu.
Ali ni ovde ne postoji univerzalna količina vode koju treba popiti.
Neki bubrežni bolesnici mogu imati preporučeno ograničenje unosa tečnosti. Zato se treba pridržavati individualnog plana koji je dao nefrolog, a u slučaju velikih vrućina i nedoumice o unosu tečnosti zatražiti savet zdravstvenog profesionalca.
Dijabetes, dehidratacija i bubrezi – zašto je ova kombinacija posebno važna?
Osobe sa dijabetesom mogu biti posebno osetljive na posledice dehidratacije.
Ako je glikemija visoka, povećano izlučivanje glukoze mokraćom može povući dodatnu količinu vode i povećati gubitak tečnosti. Ako je istovremeno veoma vruće i osoba se obilno znoji, rizik od dehidratacije postaje još veći.
To može dodatno opteretiti bubrege.
Zato kombinaciju visoke glikemije, velikih vrućina i smanjenog unosa tečnosti, povraćanja ili dijareje treba shvatiti ozbiljno.
A šta je sa bolestima štitaste žlezde?
Kod dobro regulisane hipotireoze ili Hashimotovog tireoiditisa nema jednostavnog pravila da će visoke temperature direktno pogoršati samu bolest štitaste žlezde.
Međutim, simptomi se mogu preklapati.
Umor, slabost, promene srčanog rada i loše podnošenje temperature mogu biti povezani sa različitim stanjima, pa nije svaka tegoba tokom leta automatski posledica štitaste žlezde.
Drugačija je situacija kod hipertireoze.
Osobe sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde često već imaju netoleranciju toplote, pojačano znojenje, ubrzan rad srca i osećaj unutrašnje toplote. Velike spoljašnje temperature mogu ove tegobe učiniti još neprijatnijim.
Kod nekontrolisane hipertireoze pojačano znojenje, ubrzan rad srca i eventualna dijareja mogu dodatno otežati podnošenje vrućine i doprineti gubitku tečnosti.
Ako se tokom vrućina jave izrazito ubrzan ili nepravilan rad srca, izrazita slabost ili naglo pogoršanje opšteg stanja, simptome ne treba automatski pripisati samo vremenu.
Astma i HOBP – problem nije uvek samo temperatura
Kod osoba sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća veoma topli dani mogu biti teži za podnošenje, ali temperatura je samo deo priče.
Toplotni talasi često se poklapaju sa periodima povećanog prizemnog ozona, zagađenja vazduha, visoke vlažnosti i drugih faktora koji mogu pogoršati respiratorne simptome.
Kod nekih ljudi visoka vlažnost dodatno otežava disanje, dok nagli prelazak iz velike vrućine u veoma hladan klimatizovan prostor može provocirati tegobe.
Osobe sa hroničnim respiratornim bolestima treba da prate kvalitet vazduha, izbegavaju veće fizičke napore napolju kada su uslovi nepovoljni i redovno koriste propisanu terapiju.
Ako se otežano disanje značajno pogorša ili uobičajena terapija ne donosi očekivano olakšanje, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.
Multipla skleroza – zašto vrućina može privremeno pogoršati simptome?
Mnoge osobe sa multiplom sklerozom primećuju da se tokom velikih vrućina, nakon fizičke aktivnosti, tople kupke ili povišene telesne temperature postojeći simptomi privremeno pojačavaju.
Mogu se pogoršati umor, slabost, smetnje vida, ravnoteža, koncentracija ili drugi simptomi koji su se ranije već javljali.
Ova pojava poznata je kao Uhthoffov fenomen i nastaje zato što porast telesne temperature može privremeno otežati provođenje nervnih impulsa kroz već oštećena nervna vlakna.
Takvo pogoršanje najčešće ne znači da je bolest trajno napredovala niti da je uvek došlo do novog relapsa. Simptomi se obično povlače kada se osoba odmori i rashladi.
Ipak, novi neurološki simptomi, tegobe koje ne prolaze nakon rashlađivanja ili značajno pogoršanje stanja zahtevaju razgovor sa neurologom.
Da li tokom vrućina treba menjati terapiju?
Ne na svoju ruku.
Ovo je možda najvažnija poruka za osobe koje imaju hroničnu bolest.
Visoke temperature mogu promeniti način na koji organizam reaguje na bolest i terapiju. Neki lekovi mogu doprineti dehidrataciji, padu krvnog pritiska ili poremećaju termoregulacije. Kod ozbiljne dehidratacije i akutne bolesti ponekad može biti potrebno privremeno prilagoditi određenu terapiju.
Ali ne postoji jedno pravilo koje važi za sve lekove i sve pacijente.
Zato nemojte:
- prekidati antihipertenzive samo zato što je leto;
- preskakati diuretik zato što se više znojite;
- menjati dozu insulina napamet;
- povećavati ili smanjivati unos tečnosti mimo preporuka ako imate srčanu ili bubrežnu bolest.
Ako tokom vrućina primetite ponovljeno značajno niži pritisak, česte hipoglikemije, neuobičajeno visoke glikemije, znake dehidratacije ili pogoršanje hronične bolesti, potrebno je razgovarati sa lekarom o tome da li je plan lečenja potrebno prilagoditi.
Ko treba da bude posebno oprezan tokom toplotnog talasa?
Posebnu pažnju treba da obrate:
- starije osobe;
- osobe sa bolestima srca i krvnih sudova;
- osobe sa dijabetesom;
- osobe sa hroničnom bolešću bubrega;
- osobe sa hroničnim respiratornim bolestima;
- osobe sa multiplom sklerozom i drugim stanjima kod kojih toplota može pogoršati simptome;
- osobe koje koriste više lekova.
Posebno su ugrožene i osobe sa demencijom, težim psihičkim poremećajima ili drugim stanjima koja mogu otežati prepoznavanje žeđi, vrućine i potrebe za rashlađivanjem.
Rizik dodatno raste kada se udruže visoka temperatura, visoka vlažnost vazduha, fizički napor i nedovoljan unos tečnosti.
Šta možete da uradite tokom velikih vrućina?
Ako imate hroničnu bolest, cilj nije da celo leto provedete u strahu od temperature, već da se prilagodite uslovima.
Pratite ono što je važno za vašu bolest – krvni pritisak, glikemiju, telesnu masu ili simptome koje vam je lekar savetovao da pratite.
Izbegavajte najtopliji deo dana kada je moguće. Fizičku aktivnost prilagodite temperaturi i vlažnosti vazduha. Rashlađujte prostor i organizam, ali u svakodnevnim situacijama izbegavajte nagle temperaturne ekstreme.
Unos tečnosti prilagodite svojim potrebama i zdravstvenom stanju. Ako imate srčanu ili bubrežnu bolest i preporučeno vam je ograničenje tečnosti, ne menjajte ga samoinicijativno.
I, možda najvažnije, obratite pažnju kada se nešto promeni u odnosu na vaše uobičajeno stanje.
Pritisak koji je mnogo niži nego inače.
Šećer koji je odjednom teško kontrolisati.
Znatno manje mokrenja.
Novo ili pogoršano otežano disanje.
Izrazita slabost, konfuzija ili nesvestica.
To su situacije u kojima nije dovoljno reći: „Samo je vruće.“
Vrućina ne utiče na sve isto
Za nekoga je toplotni talas nekoliko neprijatnih dana.
Za osobu sa hroničnom bolešću može predstavljati dodatni fiziološki stres koji menja krvni pritisak, ravnotežu tečnosti, glikemiju ili opterećenje srca i bubrega.
To ne znači da svaka promena zahteva promenu terapije.
Naprotiv.
Najvažnije je ne menjati terapiju samoinicijativno, već znati šta treba pratiti, kako smanjiti rizik od dehidratacije i kada se obratiti lekaru.
Jer tokom velikih vrućina pitanje nije samo koliko je stepeni napolju.
Važno je i koliko je organizam sposoban da se na tu temperaturu prilagodi.
Literatura
- Chaseling GK, et al. Heat extremes and cardiovascular diseases: a scientific statement of the European Society of Cardiology associations, councils and working groups. Eur Heart J. 2025.
- Périard JD, Eijsvogels TMH, Daanen HAM. Exercise under heat stress: thermoregulation, hydration, performance implications, and mitigation strategies. Physiol Rev. 2021;101(4):1873–1979.
- Kidney Disease: Improving Global Outcomes (KDIGO). KDIGO 2024 Clinical Practice Guideline for the Evaluation and Management of Chronic Kidney Disease. Kidney Int. 2024.
- Centers for Disease Control and Prevention. Managing diabetes in the heat.
- World Health Organization. Heat and health.
- European Society of Cardiology. Heat extremes and cardiovascular health. Scientific statement.
- National Multiple Sclerosis Society. Heat and temperature sensitivity in multiple sclerosis.
- American Thyroid Association. Hyperthyroidism.
- Wu Y, et al. Association between extreme temperature and chronic obstructive pulmonary disease: a systematic review and meta-analysis. 2024.
