Kada se povede priča o zdravoj ishrani, med često izaziva različita mišljenja. Jedni ga smatraju gotovo čudesnom namirnicom, dok drugi tvrde da je u pitanju samo prirodna zamena za beli šećer. Istina je, kao i obično, negde između.
Med jeste prirodni izvor ugljenih hidrata, ali savremena nauka pokazuje da je njegova struktura daleko složenija od obične mešavine glukoze i fruktoze. U njemu se nalaze stotine različitih jedinjenja, uključujući antioksidanse, enzime, organske kiseline, minerale i druge bioaktivne supstance koje su poslednjih decenija predmet intenzivnih istraživanja.
Upravo zbog toga naučnici ga danas sve češće posmatraju kao funkcionalnu namirnicu – hranu koja, osim nutritivne vrednosti, može imati i dodatne korisne efekte na organizam.
Šta se zapravo nalazi u medu?
Iako se sastav razlikuje u zavisnosti od biljnog porekla, med u proseku sadrži oko 80% ugljenih hidrata i približno 17–20% vode.
Najzastupljeniji su:
- fruktoza (oko 38%)
- glukoza (oko 31%)
- manje količine saharoze, maltoze i drugih šećera
Međutim, ono po čemu se med razlikuje od rafinisanog šećera jesu brojne bioaktivne komponente:
- flavonoidi
- fenolne kiseline
- enzimi (invertaza, dijastaza, glukoza-oksidaza)
- organske kiseline
- aminokiseline
- minerali
- vitamini u tragovima
- aromatična jedinjenja
Do danas je u medu identifikovano više od 200 različitih supstanci.
Zašto naučnici proučavaju med?
Najveće interesovanje istraživača usmereno je na polifenole i flavonoide.
Ova jedinjenja imaju antioksidativna svojstva, što znači da mogu neutralisati slobodne radikale – nestabilne molekule koji učestvuju u procesu starenja i razvoju brojnih hroničnih bolesti.
Istraživanja pokazuju da med može doprineti:
- smanjenju oksidativnog stresa,
- regulaciji inflamatornih procesa,
- podršci zdravlju digestivnog sistema,
- ublažavanju simptoma infekcija gornjih disajnih puteva,
- zarastanju rana i oštećenja kože.
Važno je naglasiti da med nije lek i ne može zameniti terapiju koju je propisao lekar.
Da li je med zdraviji od šećera?
Kada se posmatra kalorijska vrednost, razlika nije velika. Kašičica meda i kašičica šećera obezbeđuju sličnu količinu energije.
Međutim, postoji jedna važna razlika.
Rafinisani beli šećer praktično ne sadrži vitamine, minerale, enzime ili antioksidanse. Med ih sadrži, iako u relativno malim količinama.
Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da med može predstavljati nutritivno vredniju alternativu šećeru kada se koristi umereno.
To ipak ne znači da ga treba konzumirati bez ograničenja. I med ostaje izvor slobodnih šećera i njegov unos treba uklopiti u uravnoteženu ishranu.
Šta naučne studije govore o medu i zdravlju srca?
Bolesti srca i krvnih sudova i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti širom sveta.
Zbog toga su istraživači proučavali da li bioaktivna jedinjenja iz meda mogu imati povoljan efekat na faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Pregledni radovi objavljeni poslednjih godina ukazuju da redovna i umerena konzumacija meda može biti povezana sa:
- boljim antioksidativnim statusom organizma,
- nižim nivoom oksidativnog stresa,
- smanjenjem pojedinih markera upale,
- povoljnijim lipidnim profilom.
Neke kliničke studije pokazale su blago povećanje HDL („dobrog“) holesterola i smanjenje nivoa triglicerida kod osoba koje su koristile med umesto rafinisanog šećera.
Ipak, naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ovi efekti definitivno potvrdili.
Med i crevna mikrobiota – oblast koja obećava
Poslednjih godina sve više pažnje privlači veza između meda i crevne mikrobiote.
U našem digestivnom sistemu žive trilioni bakterija koje učestvuju u varenju hrane, sintezi vitamina, regulaciji imuniteta i održavanju metaboličkog zdravlja.
Istraživanja pokazuju da pojedine vrste sadrže oligosaharide koji mogu delovati kao prebiotici.
Prebiotici predstavljaju hranu za korisne bakterije, naročito vrste iz rodova Lactobacillus i Bifidobacterium.
Laboratorijske studije pokazale su da određeni medovi mogu podstaći rast ovih mikroorganizama i doprineti održavanju ravnoteže crevne flore.
Ova oblast istraživanja posebno je zanimljiva jer povezuje med sa savremenim konceptom funkcionalne hrane.
Može li med da utiče na imunitet?
Verovatno ne postoji namirnica koja se češće povezuje sa imunitetom od meda.
Međutim, važno je razlikovati tradicionalnu upotrebu od naučno potvrđenih tvrdnji.
Za med trenutno ne postoje odobrene zdravstvene tvrdnje u Evropskoj uniji koje bi dozvolile izjave poput „jača imunitet“.
Ipak, poznato je da antioksidansi i polifenoli iz meda mogu doprineti zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, dok njegova prebiotička svojstva mogu indirektno podržati normalno funkcionisanje imunskog sistema putem uticaja na crevnu mikrobiotu.
Drugim rečima, med nije „čudesni pojačivač imuniteta“, ali može biti deo kvalitetne i raznovrsne ishrane.
Med kao prirodni saveznik kod kašlja
Jedna od retkih primena meda za koju postoje relativno dobri naučni dokazi jeste ublažavanje kašlja kod infekcija gornjih disajnih puteva.
Sistematski pregledi kliničkih studija pokazali su da med može smanjiti učestalost i intenzitet kašlja, naročito noću.
Zbog toga se često preporučuje kao jednostavna mera za ublažavanje simptoma kod starije dece i odraslih.
Važno je naglasiti da se ova vredna namirnica ne sme davati bebama mlađim od godinu dana zbog rizika od infantilnog botulizma.
Med, dijabetes i insulinska rezistencija
Jedno od najčešćih pitanja glasi: „Da li osobe sa dijabetesom mogu da koriste med?“
Iako med sadrži korisna bioaktivna jedinjenja, on je i dalje značajan izvor ugljenih hidrata.
Neke studije sugerišu da može izazvati nešto blaži porast nivoa glukoze u krvi u poređenju sa istom količinom rafinisanog šećera, ali to ne znači da je bezbedan za neograničenu upotrebu.
Osobe sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom trebalo bi da med koriste u dogovoru sa svojim lekarom ili nutricionistom i da ga uračunaju u ukupan dnevni unos ugljenih hidrata.
Koji med izabrati?
Jedno od najčešćih pitanja među potrošačima jeste da li su sve vrste meda iste.
Odgovor je – nisu.
Biljka sa koje pčele sakupljaju nektar značajno utiče na boju, ukus, sadržaj antioksidanasa i nutritivni profil meda.
| Vrsta meda | Boja | Ukus | Antioksidativni potencijal |
|---|---|---|---|
| Bagremov | Veoma svetao | Blag i nežan | Niži |
| Livadski | Zlatan | Raznovrstan | Srednji |
| Lipov | Svetložut | Aromatičan | Srednji |
| Kestenov | Tamniji | Intenzivan, blago gorak | Visok |
| Šumski | Tamnosmeđ | Jak i bogat | Veoma visok |
| Medljikovac | Tamnosmeđ do crn | Izrazito intenzivan | Veoma visok |
Generalno pravilo glasi: što je med tamniji, to obično sadrži više polifenola i pokazuje veću antioksidativnu aktivnost.
Naravno, to ne znači da je jedan med „dobar“, a drugi „loš“. Svaka vrsta ima svoje specifičnosti i ljubitelje.
Zanimljivost: Zašto pčele prave med?
Većina ljudi misli da pčele proizvode med zbog nas. U stvarnosti, med predstavlja njihovu zimnicu. Pčele ga proizvode kako bi tokom zime imale stabilan izvor energije. Da bi nastao samo jedan kilogram meda, pčele moraju da posete između dva i pet miliona cvetova i prelete desetine hiljada kilometara.
To znači da se u jednoj tegli meda nalazi ogroman rad čitave pčelinje zajednice.
Med gotovo da nema rok trajanja
Arheolozi su u egipatskim grobnicama pronašli posude sa medom stare više hiljada godina koje nisu pokazivale znake kvarenja.
Razlog leži u jedinstvenoj kombinaciji:
- niskog sadržaja vode,
- visoke koncentracije šećera,
- kisele pH vrednosti,
- prirodnih antimikrobnih jedinjenja.
Zbog toga se med smatra jednom od najstabilnijih prirodnih namirnica na svetu.
Zaključak
Iako se često svodi na priču o šećeru, med je mnogo složenija namirnica nego što se na prvi pogled čini. Pored prirodnih ugljenih hidrata, sadrži čitav niz bioaktivnih jedinjenja koja mu daju antioksidativna, protivupalna i potencijalno prebiotička svojstva.
Naučna istraživanja pokazuju da med može biti više od običnog zaslađivača, ali i da ga ne treba posmatrati kao lek. Njegova najveća vrednost verovatno leži upravo u tome što predstavlja spoj prirodne energije i bogatstva biljnih jedinjenja koja pčele prenose iz prirode do naše trpeze.
