Ukrštene alergije: zašto alergija na polen može izazvati reakciju na hranu?
Alerije su danas postale deo svakodnevice velikog broja ljudi. Nekome probleme pravi polen breze u proleće, neko ne može bez kijanja da prođe sezonu ambrozije, dok drugi imaju reakcije na određene namirnice. Međutim, postoje situacije koje pacijente često zbunjuju – kada osoba koja godinama ima samo sezonsku alergiju iznenada počne da oseća svrab u ustima nakon jabuke, lešnika ili breskve. Upravo tada govorimo o ukrštenim alergijama.
Ovaj fenomen nastaje kada naš imuni sistem „prepozna” sličnost između proteina iz različitih alergena i reaguje kao da je reč o istoj supstanci. Tako osoba alergična na polen može razviti reakciju na pojedine vrste voća, povrća ili orašastih plodova, iako ranije nije imala nikakve tegobe nakon njihove konzumacije.
Iako ukrštene alergije najčešće nisu opasne po život, mogu biti veoma neprijatne, a kod manjeg broja ljudi dovesti i do ozbiljnih reakcija. Zato je važno razumeti kako nastaju, kako ih prepoznati i na koji način se kontrolišu.
Šta su ukrštene alergije?
Ukrštene alergije predstavljaju pojavu unakrsne reaktivnosti između različitih alergena koji imaju slične proteinske strukture.
Drugim rečima, imuni sistem prepoznaje određene proteine kao „slične“ i reaguje na njih na isti način, iako potiču iz potpuno različitih izvora.
Najčešće se ukrštaju:
- polen i hrana,
- lateks i hrana,
- grinje i morski plodovi,
- različite vrste voća, povrća i žitarica.
Smatra se da više od polovine osoba alergičnih na polen breze može imati reakciju na jabuku ili lešnik. Ipak, neće svaka alergična osoba razviti ukrštenu reakciju, niti će simptomi kod svih biti jednaki.
Zašto nastaju ukrštene alergije?
Naš imuni sistem ima zadatak da nas štiti od svega što prepoznaje kao potencijalnu opasnost. Kod osoba sklonih alergijama taj sistem reaguje burnije nego što bi trebalo. Problem nastaje kada antitela, koja su prvobitno stvorena protiv jednog alergena, „pobrkaju” slične proteine iz drugih izvora.
Najpoznatiji primer je povezanost polena breze sa jabukom, lešnikom, breskvom i drugim koštunjavim voćem. Organizam proteine iz hrane doživljava kao „srodnike” polena i aktivira alergijsku reakciju.
Zbog toga mnogi pacijenti primete da tokom sezone polena teže podnose određene namirnice, dok van sezone mogu da ih jedu bez većih problema.
Koje se alergije najčešće ukrštaju?
Iako ukrštene alergije mogu nastati između različitih alergena, lekari su tokom godina primetili određene obrasce koji se ponavljaju.
Najpoznatija je povezanost polena breze sa određenim vrstama voća i orašastih plodova. Osobe koje imaju alergiju na brezu često osećaju svrab ili peckanje u ustima nakon konzumacije jabuke, kruške, breskve, kajsije, trešnje, šljive, lešnika ili badema. Kod nekih ljudi simptomi se javljaju samo tokom sezone cvetanja breze, dok ih van sezone gotovo i nema.
Slična situacija postoji i kod alergije na polen trava. Tada se reakcije mogu javiti nakon konzumacije dinje, paradajza ili citrusnog voća. Ljudi često ne povezuju ove simptome sa sezonskom alergijom jer tegobe nastaju tek tokom obroka.
Posebno zanimljiv fenomen je povezanost alergije na lateks sa određenim vrstama hrane, takozvani „lateks-voće sindrom”. Osobe alergične na lateks mogu reagovati na bananu, avokado, kivi, mango, kesten ili paradajz jer ove namirnice sadrže proteine slične onima koji se nalaze u prirodnom kaučuku.
Kod osoba alergičnih na ambroziju ponekad se javlja reakcija na bananu, lubenicu ili dinju, dok alergija na bokvicu može biti povezana sa reakcijama na paradajz, papriku, krastavac ili šargarepu.
Važno je naglasiti da to ne znači da će svaka osoba razviti sve ove reakcije. Nekada se simptomi pojave samo na jednu namirnicu, nekada na više njih, a kod pojedinih ljudi ukrštene alergije se nikada i ne razviju.
- Breza – jabuke, kruške, breskve, kajsije, trešnje, šljive, lešnika ili bademi
- Polen trava – dinja, paradajz ili citrusno voće
- Lateks – bananu, avokado, kivi, mango, kesten ili paradajz
- Bokvica – paradajz, paprika, krastavac ili šargarepa.
- Ambrozija – banana, lubenica ili dinja
Simptomi nisu uvek isti
Kod većine ljudi simptomi su relativno blagi. Najčešće se javlja svrab ili peckanje usana, jezika i nepca neposredno nakon konzumacije određene hrane. Neki opisuju osećaj „trnjenja” u ustima ili blago stezanje u grlu.
Međutim, kod pojedinih osoba reakcija može biti mnogo izraženija. Mogu se javiti osip, otok usana i kapaka, problemi sa varenjem, dijareja, pa čak i otežano disanje.
Zanimljivo je da mnogi pacijenti dugo ne povežu ove simptome sa alergijom jer reakcija nekada traje kratko ili se ne javlja svaki put nakon obroka.
Oralni alergijski sindrom – najčešći oblik ukrštene alergije
Lekari posebno izdvajaju oralni alergijski sindrom, koji je jedan od najčešćih oblika ukrštene alergijske reakcije.
Najčešće se javlja kod odraslih osoba koje već imaju alergiju na polen. Simptomi nastaju vrlo brzo nakon konzumacije svežeg voća ili povrća – često već posle nekoliko zalogaja.
Osoba tada može osetiti:
- svrab nepca i jezika,
- peckanje usana,
- grebanje u grlu,
- blagi otok usana ili jezika.
Dobra vest je da su simptomi uglavnom kratkotrajni i prolaze spontano. Ipak, ukoliko se javi osećaj gušenja, otežano disanje ili jači otok grla, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Da li su ukrštene alergije nasledne?
Sama ukrštena alergija se ne nasleđuje direktno, ali se nasleđuje sklonost ka alergijama, odnosno atopiji.
To znači da osobe koje u porodici imaju roditelje ili bliske srodnike sa alergijama, astmom ili atopijskim dermatitisom imaju veću verovatnoću da razviju i alergijske bolesti.
Naravno, genetika nije jedini faktor. Na razvoj alergija utiču i sredina, zagađenje vazduha, način ishrane, pušenje, kao i promene u načinu života koje menjaju naš imuni odgovor.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza ukrštenih alergija nekada nije jednostavna jer simptomi mogu biti nespecifični.
Zbog toga je veoma važan razgovor sa pacijentom. Lekar će obratiti pažnju na to kada se simptomi javljaju, koje namirnice ih provociraju i da li postoji povezanost sa sezonskim alergijama.
Nakon toga mogu se raditi:
- kožni alergološki testovi,
- laboratorijske analize specifičnih IgE antitela,
- molekularna dijagnostika alergija.
Savremena molekularna dijagnostika danas omogućava preciznije otkrivanje proteina koji izazivaju reakciju, pa se može bolje proceniti i rizik od ozbiljnijih simptoma.
Kako se leče ukrštene alergije?
Najvažniji deo terapije jeste izbegavanje alergena koji izazivaju simptome. Međutim, to ne znači da svaka osoba mora zauvek izbaciti veliku grupu namirnica iz ishrane.
Kod mnogih pacijenata problem izaziva samo sirovo voće ili povrće, dok termički obrađena hrana ne stvara tegobe. Razlog je što se određeni alergijski proteini razgrađuju tokom kuvanja ili pečenja.
U terapiji se najčešće koriste antihistaminici koji ublažavaju simptome poput svraba, kijanja i otoka. Kod osoba sa izraženijim tegobama lekar može preporučiti i kortikosteroidne sprejeve za nos ili druge lekove za kontrolu alergije.
Pacijenti koji su imali ozbiljne reakcije ili anafilaksu nekada moraju nositi i adrenalin u autoinjektoru kao hitnu terapiju.
Kod određenog broja pacijenata može pomoći i alergenska imunoterapija, odnosno postepeno „navikavanje” organizma na alergen. Ona se najčešće koristi kod polenskih alergija, ali može indirektno smanjiti i ukrštene reakcije povezane sa njima.
Da li postoji prevencija?
Potpuna prevencija alergija nije moguća, ali se rizik od reakcija može značajno smanjiti.
Osobama koje imaju sezonske alergije savetuje se da posebno obrate pažnju na ishranu tokom perioda cvetanja biljaka na koje su alergične. Tada organizam može biti „osetljiviji” i burnije reagovati na određene namirnice.
Takođe se preporučuje:
- vođenje dnevnika simptoma,
- izbegavanje sirove hrane koja izaziva tegobe,
- ljuštenje voća i povrća,
- redovno uzimanje terapije koju je preporučio lekar,
- i pravovremene kontrole kod alergologa.
Važno je slušati svoj organizam
Ukrštene alergije često deluju zbunjujuće jer se reakcije mogu pojaviti na potpuno neočekivane namirnice. Ipak, uz dobru dijagnostiku, adekvatnu terapiju i malo opreza, većina ljudi može potpuno normalno da funkcioniše.
Najvažnije je ne ignorisati simptome i ne postavljati dijagnozu samostalno. Ono što nekome izaziva samo blagi svrab usana, kod druge osobe može dovesti do ozbiljne alergijske reakcije. Zato svaku sumnju na alergiju treba proveriti sa stručnjakom.
