Višekomponentni lekovi za terapiju prehlade i gripa

Sadržaj teksta

Višekomponentni lekovi za terapiju prehlade i gripa mogu se u apotekama naći kao jednodozni praškići, koji se rastvaraju u hladnoj ili toploj vodi i kao ,,klasični” oralni lekovi – tablete i kapsule. Višekomponentni znači da sadrže više delujućih supstanci – lekova u jednoj dozi.

Ovi lekovi su, uglavnom, registrovani kao OTC lekovi (Over-the-counter) i u apotekama se kupuju bez neophodnog lekarskog recepta. Međutim, kao i svaki lek i ovi lekovi imaju svoja ograničenja u upotrebi, neželjena dejstva, interakcije, i od važnosti je da se pacijent o izboru leka i načinu upotrebe konsultuje sa farmaceutom, ekspertom za lekove, koji će ga uputiti u sve aspekte terapije.

rinasek

Ukoliko se pacijent ne oseća bolje ili se oseća lošije posle 5 dana terapije (dužina upotrebe koja je dozvoljena), neophodno je da se obrati svom lekaru. Takođe, neophodno je posetiti lekara i u slučaju gnojne sekrecije iz nosa, dugotrajno povišene telesne temperature ili bola koji traje duže od 3 dana.

Ovi lekovi nisu dozvoljeni deci, trudnicama i dojiljama, pacijentima sa teškim oboljenjima jetre, akutnim virusnim hepatitisom, bubrežnim i srčanim oboljenjima, okluzivnim bolestima krvnih sudova, kao i kod glaukoma zatvorenog ugla i hipertireoze.

Koje sastojke sadrže višekomponentni lekovi za terapiju prehlade i gripa?

Prva aktivna komponenta – lek koja ulazi u sastav ovih kombinovanih lekova jeste analgontipiretik – tj lek za ublažavanje bola i snižavanje telesne temperature. O analgoantipireticima možete pročitati: Kako korisiti lek za snižavanje temperature? Sve o Analgoantipireticima

Antihistaminici

Pored analgoantipiretika deo višekomponentnih lekova za tretman akutnih virusnih respiratornih infekcija su i antihistaminici. Njihova uloga je da eliminišu simptome kao što su kijanje, suzenje očiju, curenje nosa.

Neželjeni dejstvo nekih antihistaminika je sedacija koja se pojačava istovremenom primenom sa drugim lekovima koji imaju sedativno delovanje, posebno barbituratima ili ukoliko se dodatno konzumira alkohol.

Takođe, upotreba višekomponentnih lekova koji sarže antihistaminike dozvoljena je samo uz oprez kod pacijenata sa epilepsijom, hipertrofijom prostate, bronhitisom ili astmom uz obaveznu konsultaciju lekara i farmaceuta.

Feniramin

Najzastupljeniji anthistaminik je feniramin, H1 anatihistaminik sa sedativnim delovanjem. Upravo sedativno dejstvo feniramina je razlog zloupotrebe lekova koji ga sadrže. Pacijenti se samostalno odlučuju na primenu višekomponentnih lekova sa feniraminom, pri čemu ignorišu činjenicu da je ovo lek isključivo za ublažavanje gorepomenutih simptoma, da se koristi kada simptomi postoje, u terapijskog dozi, određen broj dana i da je poželjno (čak neophodno) konsultovati farmaceuta usled mogućih interakcija.

Feniramin stupa u inetrakciju sa mnogobrojnim lekovima kao što su derivati morfina (analgetici, lekovi za terapiju kašlja i supstituciona terapija), neuroleptici, barbiturati, benzodiazepini, hipnotici, antidepresivi sa sedativnim dejstvom, H1 antihistaminici sa sedativnim dejstvom, centralni antihipertenzivi.

Potom ostali atropinski lekovi kao što su imipraminski antidepresivi, većina atropinskih H1 antihistaminika, antiholinergički antiparkinsonici, antispazmotički atropini i klozapin. Prilikom upotrebe leka ne sme se zanemariti ni da su moguća neželjena dejstva poput sedativnog efekta i pospanosti, antiholinergički efekti kao što su suvoća sluznica, opstipacija, poremećaj akomodacije oka, palpitacije, rizik od retencije urina, ortostatska hipotenzija, vrtoglavica, oslabljena koncentracija, poremećaj koordinacije pokreta, drhtanje, agitacija, nervoza, nesanica.

Hlorfenamin

Alternativa feniraminu je hlorfenamin, koji nema sedativni efekat (ili je blaži). Međutim, hlorfenamin takođe povećava sedativni efekat alkohola, barbiturata, hipnotika, opioidnih analgetika, anksiolitika i antipsihotika, dok MAO inhibitori (antidepresivi) pojačavaju antiholinergičko dejstvo hlorfenamina.

Moguća neželjena dejstva su već navedena sedacija, glavobolje, smanjena sposobnost koncentracije, zamućeni vid, mučnina, bol u stomaku, poremećaj varenja i suva usta, zadržavanje mokraće, fotosenzitivnost (posebno značajna tokom letnjih meseci).

Dekongestivi

Treća grupa lekova koja ulazi u sastav višekomponentnih lekova su dekongestivi. Njihovom primenom eleiminišu se simptomi poput zapušenog nosa, smanjuje se osećaj pritiska u sinusima i olakšava disanje.

Pseudoefedrin

Najčešći dekongestiv je pseudoefedrin, simpatomimetik koji sužava krvne sudove smanjujući otok sluznice, prekomerno lučenje sekreta i time otklanja zapušenost nosa i sinusa. Pseudoefedrin pored dekongestije, s obzirom da se uzima oralno, može izazvati i sistematske efekate koji spadaju u neželjena dejstva: porast krvnog pritisa i ubrzan rad srca, stimulacija centralnog nervnog sistema (nesanica, psihomotorni nemir, glavobolja, razdražljivost), retencija urina, posebno kod pacijenata sa hiperplazijom prostate.

Fenilefrin

Drugi dekongestiv koji se je čest sastojak kombinovanih lekovia za tretman simptoma akutnih respiratornih infekcija je fenilefrin, takođe simpatomimetik. Najčešći neželjeni efekti tokom primene preparata koji sadrže fenilefrin su bradikardija, hipertenzivne epizode, mučnina i povraćanje.

Višekomponentni oralni lekovi mogu koristiti zajedno sa “kapima za nos”

Kako dekongestivi ulaze u sastav navedenih višekomponentnih lekova istovremena primena drugih simpatomimetičkih dekongestiva, poput efedrina, nafazolina, oksimetazolina, ksilometazolina je kontraidikovana.

O lekovima za otpušavanje nosa koji se primenjuju lokalno (kapi, sprej) možete saznati više: Kako otpušiti zapušen nos? Koje kapi/sprej za nos su za mene najboli?

Odnosno, tokom ove terapije nema potrebe, a ni efekta, dodatno koristiti ,,kapi za nos”, mogu se samo potencirati moguća neželjena dejstva kao što su razdražljivost, uznemirenost, glavobolja, vrtoglavica, povećanje krvnog pritiska, ubrzan rad srca, mučnina, povraćanje, midrijaza, akutni glaukom zatvorenog ugla (uglavnom kod pacijenata sa već postojećim glaukomom zatvorenog ugla), alergijske reakcije (osip, urtikarija).

Takođe, veoma je značajno obratiti pažnju na interakciju između datih dekongestiva i MAO inhibitora (antidepresiva), kao što je npr. moklobemid.

Pseudoefedrin i fenilefrin se metabolišu putem monoaminooksidaze (MAO), tako da MAO inhibitori snažno potenciraju njihove efekte, sprečavajući njihovu inaktivaciju, čime se značajno povećava verovatnoća ka hipertenzivnim krizama.

Pseudoefedrin i fenilefrin mogu negativno uticati na terapijski efekat antihipertenziva, poput beta-blokatora, što dovodi do povećanog rizika od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih neželjenih reakcija.

Digoksin i kardiotonični glikozidi u kombinaciji sa oralnim dekongestivima povećavaju rizik od promene ritma rada srca ili srčanih napada.

Askorbinska kiselina

I na kraju askorbinska kiselina, radi nadoknade vitamina C koji se često gubi u ranim stadijumima gripa i prehlade. Askorbinska kiselina se u ovim višekomponentnim lekovima nalazi u dozama koje dozvoljavaju dodatnu suplementaciju vitaminom C tokom terapije, ukoliko je neophodno.

Za kraj

Kao što možemo zaključiti, upotreba višekomponentnih lekova zaista iziskuje konsultaciju farmaceuta, eksperta za lekove, usled mogućih interakcija i neželjenih dejstava. Pravilnom primenom idealno su rešenje u borbi protiv simptoma prehlade i gripa, a odlukom pacijenta ,,na svoju ruku” eventualna opasnost po zdravlje.

Načelnik apoteke Filly pharm u Banatu, svojim raznovrsnim temama omogućila je da saveti farmaceuta budu dostupni i kroz PharmaMedicu. Aktivno učestvuje u radu Farmaceutske komore Srbije. Deo je tima koji se bavi kontinuiranom edukacijom farmaceuta i farmaceutskih tehničara. Tamara ja aktivna i na društvenim mrežama a njen profil – Pitaj farmaceuta obiluje korisnim savetima.
NAJNOVIJI TEKSTOVI
05-300x300
CG-19-INSTA-696x696