Prema mišljenju naučnika, visina čoveka ukazuje na jačinu i dominaciju, ali i psihičku snagu. Izgleda da u ovoj tvrdnji ima istine. Istraživanja pokazuju da su visoki ljudi snalažljiviji, da se brže zapošljavaju, lakše postižu uspeh i zarađuju novac. Ipak, uprkos tome što visinom skreću pažnju na sebe, u životima natprosečno visokih ljudi nije sve tako bajno. Nova istraživanja ukazuju na veći rizik od kancera kod visokih ljudi. Takođe, smatra se da su visoki ljudi trapaviji i češće završavaju ”u gipsu”.
Natprosečno visoki ljudi su samouvereniji. Ljudi ih primećuju pre nego osobe koje su nižeg rasta. Taj vizuelni efekat je presudan u mnogim sferama života, pa su tako visoki muškarci uglavnom interesantniji ženama. Isto tako i visoke žene privlače više pažnje od žena prosečne ili ispodprosečne visine. Setimo se samo poznatih svetskih manekenki i top modela koje upravo spadaju u kategoriju visokih žena. Ipak, kada planiraju zajednički život sa nekim, muškarci u najvećem broju slučajeva biraju žene prosečne visine, kažu pojedina istraživanja.
Ipak, da li visina donosi samo prednosti? Uz sve dobre strane, visoki ljudi su nespretniji, pa samim tim i skloniji povredama. Na primer, visoke žene sklonije su lomu kuka u odnosu na niže žene. Ako tome dodamo da visoke osobe imaju i više ćelija u telu, povećava se i rizik od mutacija ćelija, pa su te osobe sklonije kancerogenim oboljenjima u kasnijem periodu života. Nasuprot njima, naučnici su ustanovili da niži ljudi žive duže i zdravije. Selo Villagrande Strisaili na Sadiniji poznato je kao selo koje ima najviše stogodišnjaka u Evropi. Prosečna visina muškaraca koji žive u tom selu je 160 cm. Ako se uzme u obzir specifičan stil života i mediteranski način ishrane, u sinergiji sa pređašnjom teorijom o visini i oboljenjima, sigurno je da je ovo bar delimično tačan recept za dugovečnost.
Telesna visina kao faktor rizika za razvoj nekih bolesti
Dakle, telesna visina osobe ne uzrokuje oboljenja, ali može da poveća ili smanji verovatnoću za nastanak određenih zdravstvenih problema. Visoke osobe su sklonije bolestima proširenih vena, kao i nepravilnog rada srca. Takođe, novija istraživanja govore u prilog tome da su natprosečno visoki ljudi u većem riziku od bolesti koje podrazumevaju oštećenja nerava na rukama i nogama, kao i infekcije kože i kostiju.
S druge strane, osobe niže telesne visine (ispod 160cm) imaju manje šanse da obole od pojedinih vrsta karcinoma, ali veću šansu da dobiju koronarnu bolest ili moždani udar u odnosu na visoke ljude. Stvaranje krvnog ugruška verovatnije je da će se desiti osobama višeg rasta, a najmanja verovatnoća je da se ugrušak stvori kod izrazito niskih ljudi. Kada govorimo o dijabetesu, postoji pretpostavka da je ova bolest povezana sa dužinom nogu kod odraslih ljudi. Najmanja mogućnost da ga dobiju su osobe visokog rasta.
Kada je u pitanju Alchajmerova bolest, viši ljudi imaju manje šanse da je dobiju. Jedno istraživanje je pokazalo da muškarci koji su viši od 180cm imaju čak 60% manji rizik od Alchajmerove bolesi u odnsu na osobe koje su niže od 170cm. Naučnici su otišli i dalje, tako su ispitali i uticaj telesne visine na trudnoću i ustanovili da žene koje su visoke 152 cm i niže, imaju veću verovatnoću da rode ranije u odnosu na termin porođaja. Još uvek se ne zna razlog ali se razmatra teorija o veličini određenih delova tela (materice i cerviksa). Studija koja je rađena u Americi 2006. godine navodi i da su žene koje su u proseku bile više za 2,5 cm od nacionalnog proseka, rađale češće blizance i trojke.
Kada su u pitanju muškarci, rađena su ispitivanja na čak 22.000 osoba iz sedam zemalja i ustanovljeno je da niži muškarci imaju veće šanse da oćelave. Visoki ljudi imaju veću verovatnoću da pod uticajem isokih temperature i zagrevanja tela dožive toplotni udar, što je i logično jer viši i teži ljudi stvaraju više telesne toplote.
Od čega zavisi koliko će neko biti visok?
Na našu visinu pre svega utiče genetika. Tokom rasta i razvoja organizma čoveka na visinu mogu uticati i drugi faktori kao što je ishrana, način života, hormoni, sportska aktivnost, kao i različita zdravstvena stanja osobe, ali i životna sredina.
Tako su neki od faktora koji ometaju rast izloženost duvanskom dimu u toku razvoja fetusa, kvalitet nege tokom trudnoće majke, a kasnije i novorođenčeta, mala telesna težina bebe na porođaju, bolesti u detinjstvu i pubertetu i slično.
Veliki broj istraživača i naučnika u najprestižnijim medicinskim centrima u svetu još uvek pokušava da dođe do dodatnih saznanja o uticaju različitih faktora na našu visinu, ali i visine kao faktora rizika za različite bolesti i stanja.
Da li ste znali da visina ima uticaj i na naš ljubavni život?
New York University u svom istraživanju koje je obuhvatilo 5.000 porodica kaže da muškarci niži od 170cm za 32% imaju manje šanse da se razvedu od svojih partnerki. Ipak, odgovor može ležati i u pretpostavci da su ženama interesantniji visoki muškarci, pa se muškarci niži rastom kasnije žene. Interesantno je i istraživanje Univerziteta u Berrecinu u Mađarskoj u kojem se navodi da muškarci niži od 167cm imaju češće seksualne odnose.
Uprkos ovim istraživanjima, veliki broj ljudi nižeg rasta smatra da su visoki ljudi atraktivniji i popularniji, te celog života pate za kojim centimetrom više. Ako smatrate da će vam tih nekoliko centimetara uliti toliko neophodno samopouzdanje, ako ste u srednjim dvadesetim godinama kada se u suštini završava rast, možete donekle pomoći sebi i izvući svoju punu visinu.
Recept je: redovan i kvalitetan san, zdrava i pravilna ishrana sa dovoljno vitamina D, unošenje kalcijuma i cinka i redovna fizička aktivnost i vežbanje. Naročito se preporučuje plivanje, vežbe istezanja i preskakanje konopca. Ne morate biti vrhunski sportista da biste doživeli „visinski preporod“. Zdrav i kvalitetan život u svakom slučaju su poželjni, pa makar bili i par centimetara niži. Zdravlje, dobra energija i osmeh svakako jesu ono čime osvajamo ljude.
