Stres je prirodni odgovor tela na potencijalnu opasnost ili izazov. A sa različitim stresnim izazovima suočavamo se svakodnevno. Dugotrajan ili hronični stres ostavlja ozbiljne posledice i za um i za telo. Verovali ili ne, stres utiče i na povećanje biološke starosti.
Šta je biološka starost?
Biološka starost je mera stanja našeg tela koja se temelji na funkcionalnom stanju ćelija, tkiva i organa, a ne na hronološkoj starosti. Na biološku starost utiču brojni faktori kao što su stres, nezdrava ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i alkohola. Na biološku starost može uticati i genetika kao i životna sredina.
Kako se meri/određuje biološka starost?
Za određivanje biološke starosti koriste se različiti biomarkeri, kao što su funkcionalni kapaciteti organa, gustina kostiju, mišićna masa, elastičnost kože, kardiovaskularno zdravlje i drugi indikatori starenja na molekularnom i ćelijskom nivou. Cilj je da se proceni koliko je organizam fiziološki star, što može pomoći u predviđanju rizika od bolesti povezanih sa starenjem i u donošenju odluka o zdravstvenim intervencijama koje mogu poboljšati kvalitet života i dugovečnost.
Stres i starenje – Kako stres utiče na biološku starost?
Kada govorimo o stresu, postoji nekoliko tipova stresa koji mogu izazvati biološku starost čoveka. To je najčešće hronični stres koji traje mesecima, pa i godinama. Primeri ovog tipa stresa su dugotrajni stres na poslu, finansijski stres, porodični stres…
Ali kako hronični stres može ubrzati proces starenja?
Odgovor je da stres dovodi do oštećenja ćelija i tkiva, a to je upravo ono što ubrzava biološku starost.
Drugi tip stresa koji utiče na biološku starost jeste traumatski stres. Kao što mu ime nagoveštava, on proizlazi iz iskustva traume, poput fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, učestvovanja u ratovima ili nakon prirodnih katastrofa. Traumatski stres može imati dugotrajne posledice i na telo i na um.
Treći tip stresa koji ubrzava proces biološkog starenja je stres povezan sa zdravstvenim problemima poput hroničnih bolesti ili invaliditeta. Ovaj tip stresa može dovesti do upala ili drugih promena u telu koje ubrzavaju proces starenja.
Kako stres utiče na telo?
Studije su pokazale da ljudi koji su izloženi hroničnom stresu imaju kraće telomere, strukture na krajevima hromozoma koje štite genetski materijal. Kraći telomeri povezani su s ubrzanim starenjem i većim rizikom od različitih bolesti, poput srčanih bolesti, dijabetesa i raka. Shodno tome naučnici su istraživali načine na koje mogu produžiti telomere i na taj način produžiti životni vek čoveka.
Postoji mnogo studija koje su istraživale vezu između biološke starosti i stresa. Jedna od njih je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences 2017. godine u kojoj su učestvovale 222 odrasle osobe koje su bile izložene različitim vrstama stresa, kao što su socijalni stres, emocionalni stres, fizički stres i stres na radnom mestu.
Biološka starost ispitanika merena je na osnovu dužine telomera. Rezultati studije pokazali su da su ispitanici koji su bili izloženi stresu imali kraće telomere, što ukazuje na ubrzan proces starenja i veću biološku starost u odnosu na one koji nisu bili izloženi stresu. Takođe, utvrđeno je da su različiti oblici stresa uticali na dužinu telomera na različite načine. Na primer, emocionalni stres i stres na radnom mestu bili su povezani s kraćim telomerama, dok fizički stres nije bio povezan s biološkom starošću.
Ista studija pokazala je da postoji mogućnost da se ubrzano biološko starenje preokrene. Ispitanici koji su učestvovali u programu smanjenja stresa, koji se sastojao od tehnika relaksacije i meditacije, pokazali su povećanje dužine telomera nakon tri meseca programa.
Sve je u glavi
Stres može izazvati anksioznost, depresiju, nesanicu i druge psihičke poremećaje. Takođe može izazvati povećanu osetljivost na bol, što pogoršava hronična bolna stanja poput artritisa ili migrene. Osim toga, verovali ili ne, stres može uzrokovati i upalu u telu. Naime, upala je normalan odgovor tela na povrede ili infekcije, ali kada se stalno javlja, to može dovesti do hronične upale koja je opet povezana sa različitim bolestima.
Na kraju, stres može uticati na naše ponašanje i navike. Kada smo pod stresom, možemo se okrenuti nezdravim navikama kao što su prejedanje, pušenje ili konzumiranje alkohola. To može dodatno pogoršati naše zdravstveno stanje i povećati rizik od različitih bolesti. A sve to dovodi do ubrzanog biološkog starenja.
Kako stres povećava biološku starost?
Stres ima direktne i indirektne uticaje na telo koji mogu doprineti povećanoj biološkoj starosti. Kad se osoba suoči sa stresom, telo otpušta hormone poput kortizola i adrenalina, što dovodi do promena u kardiovaskularnom sistemu, metabolizmu i imunološkom sistemu. Te promene mogu dovesti do oštećenja ćelija i tkiva, što ubrzava proces starenja.
Dugotrajni ili hronični stres može dovesti i do poremećaja u regulaciji hormona. Na primer, hronični stres može dovesti do smanjenja hormona rasta, što utiče na metabolizam i funkciju organa. Takođe, stres može dovesti do upale u telu koja može oštetiti ćelije i tkiva, što ubrzava proces starenja.
Kortizol – Bori se ili beži
Jedan od načina na koji stres utiče na telo je i povećanje visine hormona kortizola.
Kortizol se oslobađa kao deo odgovora „bori se ili beži“, a dugotrajno povećanje visine ovog hormona može uzrokovati povećanje krvnog pritiska, što stvara rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Kortizol može smanjiti i imunološki odgovor tela, povećavajući rizik od infekcija i bolesti.
Dakle, kada smo izloženi stresu, telo se priprema za borbu ili beg aktiviranjem određenih fizioloških odgovora, uključujući povećanje visine kortizola, adrenalina i noradrenalina. Ovaj odgovor na stres ima korisne funkcije kada smo izloženi kratkotrajnom stresu, poput trčanja za autobusom ili suočavanja s neočekivanim zadatkom. Međutim, kada smo izloženi hroničnom stresu, telo stalno proizvodi ove hormone, što može dovesti do oštećenja ćelija i tkiva.
Da li je moguće vratiti “mladost”?
Sve veći broj istraživanja nagoveštava da biološka starost usled stresa može biti reverzibilna, te da je ljudsko telo sposobno da napravi zaokret.
U prilog tome ide činjenica do koje se došlo nakon istraživanja međunarodnog tima stručnjaka koji su otkrili markere biološkog starenja na osnovu kojih su utvrdili da nakon većih i iznenadnih stresnih događaja kao što su teži operativni zahvati ili ozbiljne infekcije, markeri biološkog starenja se povećavaju, dok kod planiranih intervencija ili događaja na koji su ljudi bili pripremljeni, vrednosti ovih markera su manji.
Nakon oporavka od stresora, markeri se vrlo brzo vraćaju na početne vrednosti.
U tom smislu epigenetika kao naučna disciplina koja proučava uticaj spoljašnjih uslova na menjanje i ekspresiju gena, bavi se time kada će se i u kojim okolnostima aktivirati geni koji određuju da li je organizam bolestan ili zdrav. Naučnici i danas pokušavaju da epigenske “satove” vrate unazad, odnosno da preokrenu biološki proces starenja.
Za istraživače predstavlja poseban izazov proučavanje i razumevanje prirodne savitljivosti DNK, menjanje ekspresije gena i svega onog što se dešava na genskom nivou. Ove epigenetičke promene oslikavaju način života, spoljne faktore poput gojaznosti, raznih infekcija, stresa u detinjstvu, pa i kasnije. Oni predstavljaju svojevrsni molekularni sat koji procenjuje biološku starost tkiva i organa u odnosu na hronološku starost.
Da li se biološka starost može smanjiti?
Biloška starost se može modifikovati zdravim životnim stilom koji podrazumeva izbalansiranu ishranu, umerenu fizičku aktivnost, upravljanje stresom, adekvatan san. Ne treba zaboraviti da održavanje socijalnih veza i aktivno društveno učešće može pozitivno uticati na mentalno zdravlje i smanjiti rizik od bolesti povezanih sa starenjem.
Izbegavanje pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i drugih štetnih supstanci može značajno doprineti očuvanju zdravlja i smanjenju biološke starosti.
U modifikaciji biloške starosti može pomoći i suplementacija.
Strategija upravljanja stresom
Kako bismo smanjili uticaj svih vrsta stresora na biološku starost, važno je provoditi strategije upravljanja stresom.
Ove strategije mogu uključivati vežbanje, adekvatnu ishranu, druženje sa dragim osobama, meditaciju, duboko disanje, spavanje i ostale aktivnosti koje nam pomažu da se osećamo smirenije i uravnoteženije. Takođe, važno je razgovarati sa svojim lekarom ako osećamo da nam upravljanje stresom ne polazi za rukom.
Jedan od načina na koji možemo pomoći sebi je praktikovanje joge. Pokazalo se da joga pomaže u smanjenju stresa i poboljšanju mentalnog zdravlja. Smanjuje se visina kortizola, hormona koji se oslobađa kada smo pod stresom. Posebnom tehnikom disanja relaksiramo telo i um, jer duboko i kontrolisano disanje pomaže u oslobađanju od stresa. Praktikovanjem joge smanjuje se napetost mišića i poboljšava kvalitet sna. Ono što joga kao vrsta meditacije pruža jeste i svest o sopstvenom telu, njegovim mogućnostima i načinima kontrolisanja emocija koje utiču na pojavu stresa pa i na biološku starost organizma.
Koji suplementi pomažu za poboljšanje biološke starosti?
Postoji nekoliko suplemenata koji su istraživani zbog njihovog potencijala da poboljšaju biološku starost i opšte zdravlje. Neki od najpoznatijih uključuju:
Antioksidansi – Polifenoli prisutni u voću i povrću poseduju antioksidativna svojstva koja mogu pomoći u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Nikotinamid ribozid (NR) i nikotinamid mononukleotid (NMN) su prekursori NAD+ (nikotinamid adenin dinukleotid). Oni mogu poboljšati funkciju mitohondrija i povećati energiju ćelija, što može usporiti starenje.
Koenzim Q10 (CoQ10). Ovaj antioksidans je ključan za proizvodnju energije u ćelijama i može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa, što je važno za zdravlje srca i drugih organa.
Omega-3 masne kiseline. Nalaze se u ribljem ulju, lanenom semenu i orasima, i poznate su po svojim antiinflamatornim svojstvima i poboljšanju zdravlja srca i mozga.
Vitamin D. Ključan za zdravlje kostiju, imunitet i opšte zdravlje. Nedostatak vitamina D povezan je sa ubrzanim starenjem i raznim hroničnim bolestima.
Probiotici. Zdrava crevna mikrobiota je ključna za imunološku funkciju, digestivno zdravlje i može imati uticaj na opšte stanje organizma.
Melatonin. Hormon koji reguliše san može takođe delovati kao antioksidans i pomoći u regulaciji sna, što je važno za zdravlje i dugovečnost.
L-karnitin. Aminokiselina koja igra ključnu ulogu u proizvodnji energije i može poboljšati funkciju mitohondrija.
Važno je napomenuti da efekti suplemenata mogu varirati među pojedincima i da se suplementi treba koristiti uz konsultaciju sa zdravstvenim stručnjakom kako bi se izbegle potencijalne interakcije sa drugim lekovima i neželjeni efekti.
