Šta je D dimer?
D-dimer je biomarker koji se koristi u medicini kao pokazatelj prisustva ili odsustva tromboze (formiranje krvnog ugruška) kao i da li postoji povećana sklonost ka formiranju ugrušaka u organizmu.
Kada tromb nastane i razgradi se, jedan od proizvoda razgradnje je D-dimer. Dakle, povišena vrednost u krvi može ukazivati na prisustvo tromboze ili drugih stanja koja su povezana sa povećanom koagulacijom krvi.
D-dimer se često koristi kao dijagnostički alat kod sumnje na duboku vensku trombozu (DVT) ili plućnu emboliju (PE), ali povišen D dimer postoji i u drugim situacijama kao što su infekcije, trauma, operacije, ili kod nekih bolesti poput diseminirane intravaskularne koagulacije (DIC). Uz to, D-dimer se takođe koristi kao pokazatelj efikasnosti antikoagulantne terapije.
D-dimer se u cirkulaciji zdravih osoba nalazi u veoma malim količinama, praktično je nemerljiv.
Iz organizma se izlučuje putem bubrega i ćelija retikuloendotelnog sistema. Poluživot D-dimera u cirkulaciji je 4-6h.
Zašto se određuje D-dimer?
Lekar će zatraiti analizu nivoa d dimera kako bi procenio rizik od nastanka tromboembolijskih događaja kao što su tromboza dubokih vena i plućna embolija kao njena najteža komplikacija.
Zašto je važno da ne dođe do stvaranja tromba ili krvnog ugruška?
Stvaranje krvnog ugruška unutar krvnog suda u odsustvu krvarenja je tromboza odnosno intravaskularno zgrušavanje. Ovako nastali krvni ugrušak naziva se tromb i može se formirati i u arterijama i u venama.
U zavisnosti od toga u kojim krvnim sudovima se formira, tromb je sačinjen od različitih ćelija i isto tako posledice ovog procesa se razlikuju:
- Plućna embolija (PE): Tromb koji se formira u dubokim venama (DVT) može se odvojiti i putovati kroz krvotok do pluća, blokirajući arterije i izazivajući plućnu emboliju. PE može biti ozbiljno stanje koje dovodi do otežanog disanja, bolova u grudima, pa čak i smrti.
- Srčani udar (infarkt miokarda): Krvni ugrušci koji se formiraju u krvnim sudovima srca mogu blokirati dotok krvi do srčanog mišića, što može uzrokovati srčani udar. Nedovoljan dotok krvi u srce može oštetiti srčani mišić i uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.
- Moždani udar (cerebralni udar): Tromb koji blokira dotok krvi u mozak može izazvati moždani udar. Ovo može uzrokovati trajna oštećenja mozga, gubitak funkcija, pa čak i smrt.
- Duboka venska tromboza (DVT): DVT se može pojaviti kada se tromb formira u dubokim venama, obično u nogama. Osim što može dovesti do plućne embolije, postojanje duboke venske tromboze takođe može izazvati trajna oštećenja vena i komplikacije poput posttrombotskog sindroma.
- Diseminovana intravaskularna koagulacija (DIC): Ovo je ozbiljno stanje koje karakteriše nekontrolisano formiranje krvnih ugrušaka u malim krvnim sudovima širom tela. Postojanje diseminovane intravaskularne koagulacije može dovesti do unutrašnjeg krvarenja i otkazivanja organa.
Zbog ovih potencijalno ozbiljnih posledica, važno je identifikovati faktore rizika za stvaranje tromba i preduzeti odgovarajuće mere prevencije, kao što su fizička aktivnost, pravilna ishrana, redovne provere kod lekara i po potrebi primena antikoagulantne terapije. Jedan od načina identifikacije faktora rizika je i određivanje d dimera.
D dimer vrednosti
Za određivanje d dimera uzima se uzorak venske krvi koji se šalje u laboratoriju i analiziraju vrednosti d dimera. Kada je D dimer normalan isključujuju se trombolitička dešavanja u organizmu. Povećana d dimer vrednost može ukazati na trombozu ali ne isključuje i druga stanja u kojima je d dimer povećan. Druga stanja u kojima je d dimer povećan mogu biti patološka ali i fiziološka (normalna).
Povećan D-dimer kao rezultat patoloških stanja
- tromboembolijska bolest,
- diseminovana intravaskularna koagulacija,
- akutna disekcija aorte,
- infarkta miokarda,
- maligne bolesti,
- ginekoloških komplikacija,
- opekotina,
- infekcije (pneumonija, sepsa),
- bolesti jetre i bubrega.
Normalno povišen D dimer
- Fiziološko povećanje koncentracije D-dimera prisutno je kod osoba starijih od 50 godina, kod pušača, nakon povreda.
- Nakon hirurških intervencija povećane vrednosti D-dimera ostaju i nedelju dana nakon intervencije i polako se normalizuju u naredne tri nedelje.
- D dimer u trudnoći se se fiziološki postepeno povećava kako trudnoća napreduje, tako da su najviše vrednosti prisutne u trećem trimestru trudnoće.
D dimer normalne vrednosti
D dimer referentne vrednosti zavise od metode kojom se on određuje (primenjeni test), ali i od starosnog doba, prisutne trudnoće.
Zato je preporuka da se granične vrednosti za osobe starije od 50 godina koriguju prema formuli:
godine starosti x 0,01mg/L (10µg/L), čime se povećava dijagnostička specifičnost određivanja D-dimera kod starijih osoba, bez značajnog uticaja na dijagnostičku osetljivost.
Referenstna vrednost d dimera u trudnoći su više u odnosu na žene koje nisu trudne. Povišen d dimer u trudnoći je fiziološki tj. normalan i očekivan. Za određivanje d dimera kod trudnica je potrebno koristiti metode koje imaju definisane specifične intervale i granične vrednosti u odnosu na trimestar trudnoće.
Testovi za d dimer
D-dimer je test niske specifičnosti i visoke osetljivosti. Postoji više imunohemijskih metoda za laboratorijsko određivanje D dimera. Niska specifičnost testova znači da će se utvrditi postojanje tromba ali ne i gde se on nalazi i zašto je nastao.
Tumačenje rezultata testa
Još uvek ne postoji standardizacija metoda jer različiti testovi koriste antitela različite specifičnosti i različiti antigeni se koriste za kalibraciju. Normalne vrednsti D dimera zavise od primenjene metode kojom se analiza vrši. Iz tog razloga se rezultati različitih testova ne mogu porediti.
Za tumačenje rezultata mora se koristiti preporučena d dimer granična vrednost (cut off) koju daje proizvođač testa, a za kliničku interpretaciju važno je da li je rezultat iznad ili ispod date granice.
Rezultati se izražavaju, u zavisnosti od vrste kalibratora koji se primenjuje u testu, u Fibrinogen ekvivalentnim jedinicama (FEU) ili u jedinicama DDU.
U praksi se vrlo često primenjuje faktor 2, odnosno 1FEU približno je ½ D-dimer jedinice.
Proizvođači testova preporučuju različitu vrstu i veličinu jedinica (npr. mg/LFEU, µg/LFEU) čega se laboratorija treba pridržavati bez dodatnog prevođenja u drugu vrstu ili veličinu jedinice.
Takođe je važno da, ukoliko se D-dimer koristi za praćenje pacijenta, određivanje se vrši uvek istom metodom.
Lažni rezultati
Vrednosti ovog markera nisu uvek tačan pokazatelj postojanja i rizika od nastanka tromboze i tromboembolijsih stanja. Na primer kod pacijenata sa malignim bolestima koncentracija D-dimera može biti povećana i u odsustvu tromboze.
Takođe, neki bolesnici mogu imati D-dimera ispod preporučene granične vrednosti iako je tromboza dubokih vena prisutna.
Dalje, kod hospitalizovanih pacijenata D-dimer često bude povećan kao posledica samog patološkog procesa ili kao posledica primenjene terapije.
Kada određivanje D-dimera nije od pomoći za isključenje venskih tromboza ili pućne embolije
D-dimer ne treba koristiti kao pomoć za isključenje venskih tromboza ili pućne embolije kod pacijenata sa:
- terapijskom dozom antikoagulantne terapije u > 24h (heparin smanjuje vrednost D-dimera približno 25% u prvih 24h),
- fibrinolitičkom terapijom u prethodnih 7 dana,
- traumom ili hirurškom intervencijom u prethodne 4 nedelje,
- diseminovanim malignitetima,
- aneurizmom na aorti,
- sepsom,
- teškim infekcijama,
- pneumonijom,
- teškim infekcijama kože,
- cirozom jetre,
- trudnoćom (može ako je prethodno određen referentni opseg).
- Koncentracija D-dimera postepeno se smanjuje nakon uvođenja antikoagulantne terapije, ali nije preporučeno određivanje D-dimera za praćenje uspešnosti terapije.
D-dimer i antikoagulansi
Kod pacijenata kod kojih je potvrđeno prisustvo tromboze, koncentracija D-dimera je u korelaciji sa težinom bolesti i može se upotrebiti za predviđanje nepovoljnog ishoda.
D-dimer se u tom slučaju koristi za praćenje toka bolesti, otkrivanje ponovljenih tromboembolijskih događaja i procenu dužine primene antikoagulantne terapije.
Ponovljene tromboze češće se javljaju kod pacijenata kod kojih su početne vrednosti ovog markera bile dvostruko veće od preporučene granične vrednosti i kod onih pacijenata kod kojih je kontrolna vrednost D-dimera, mesec dana nakon prestanka primene terapije, veća od graničnih, pa se na osnovu ove vrednosti može proceniti da li treba nastaviti sa primenom antikoagulantne terapije.
Vrednosti su najveće drugi dan od pojave simptoma pa je preporuka da se ovaj parametar određuje od drugog do sedmog dana od pojave simptoma, a da bi se isključio akutni tromboembolijski događaj.
Simptomi koji traju duže vreme, duže od 7 dana, mogu da daju normalne vrednosti D-dimera.
COVID 19 i procena nivoa d dimera
D dimer je u žižu opšte javnosti došao sa COVID 19 infekcijom. Primećeno je da su kod nekih pacijenata sa COVID 19 vrednosti ovog parametra povećane što ukazuje da virus može uzrokovati povećanje koagulacije krvi što može dovesti do ozbiljnih komplikacija koje mogu biti fatalne po život poput plućne embolije i moždanog udara.
Upravo zato svi hronični bolesnici a posebno oni oboleli od dijabetesa, hipertenzije, koji imaju neki tumor upućuju se na analizu vrednosti d dimera.
Praćenje nivoa kod pacijenata sa COVID-19 može pomoći lekarima u proceni težine bolesti i potencijalnog rizika od komplikacija. Visoke vrednosti mogu ukazivati na potrebu za dodatnim medicinskim intervencijama, poput antikoagulantne terapije, kako bi se smanjio rizik od tromboembolijskih događaja.
D dimer cena
Analizu vrednosti d dimera možete uraditi u skoro svim laboratorijama. Cene analiza variraju u zavisnosti od laboratorije i kreću se oko 1950 dinara. Primetili smo da su cene d dimer analize niže u laboratorijama nego u privatnim klinikama.
Da bolje razumemo – Šta je to hemostaza
Hemostaza je jedan od najznačajnijih sistema za održavanje homeostaze ljudskog organizma. Ima značajnu ulogu u održavanju krvi u cirkulaciji u tečnom stanju kao i u zaustavljanju krvarenja posle povrede krvnog suda. Hemostaza je kompleksan sistem koji uključuje endotel krvnog suda, trombocite i koagulaciju krvi.
Koagulacija označava proces stvaranja ugruška kojim se zaustavlja krvarenje iz krvnog suda. Poslednja faza hemostaze je fibrinoliza, proces u kome dolazi do razgradnje tromba pod dejstvom fibrinolitičkog sistema, odnosno razgradnja stabilnog fibrina dejstvom proteolitičkog enzima plazmina. Proces fibrinolize suprotan je koagulaciji i započinje nešto kasnije. Svrha ovog procesa je da se obezbedi prolaznost krvnih sudova sprečavanjem formiranja iIi uklanjanjem već stvorenog tromba.
Poremećaji hemostaze se mogu ispoljavati povećanom sklonošću ka krvarenju ili povećanom sklonošću ka stvaranju arterijskih i venskih tromboza.
