Ghosting nije samo nagli prekid emotivnih i seksualnih veza bez pojašnjenja, već se može odnositi i na prijateljstvo, poslovnu saradnju.
U vezi ste…i partner(ka) odjednom nestaje: ne javlja se, ne šalje poruke, ne ostavlja trag ni na društvenim mrežama, ignoriše danima vaše pozive i poruke. Počinjete da shvatate da nije na putu, niti u bolnici posle saobraćajke, već da je lakše iznenada prekinuti vezu bez objašnjenja umesto raditi na prevazilaženju problema. Razlozi za to su razni, pomirite se sa tim da možda nikada nećete saznati, shvatite da to govori o toj osobi a ne o vama.
Šta je ghosting?
Ghosting je sve češći način prekidanja veza, pogotovo onih koje su započele online, mada je toga bilo i ranije ali u manjem obimu („otišao je po cigare i nije se nikad vratio“).
Istraživanja su pokazala da je nekoliko mogućih uzroka ovakvog ponašanja: struktura ličnosti (tome su skloni tzv. izbegavajući tip ličnosti, socijalno povučeni koji izbegavaju emotivno vezivanje, kao i oni sa manjkom empatije i osećaja krivice), lokus kontrole (imaju spoljašnji lokus kontrole, veruju u sudbinu umesto da na vezi treba raditi) i lično iskustvo (češće iznenada nestaju oni koji su sami to ranije iskusili).
Ghosting iz ugla onog ko odlazi i onog ko je ostavljen
Ghosting se ne odnosi samo na nagli završetak emotivnih i seksualnih veza bez pojašnjenja, već i na prijateljstvo, poslovnu saradnju ali i nagoveštaj mogućnosti ulaska u vezu.
To je lagodna egocentrična pozicija za onog ko odlazi jer tako izbegava pravdanje, dramu, dugotrajna pojašnjenja, histeriju, potpitanja, scene, baratanje tuđim emocijama.
Međutim, na duge staze to je loše jer osoba ne vežba mehanizme prevladavanja, ogrubi, posmatra ljude kao stvari.
To je naročito loše za ostavljenu/og, jer podriva samopouzdanje tako što pojačava otpor prema ulasku u novu vezu, ruminirano preispitivanje gde je i kako moglo drugačije, opsesivno praćenje bivših i njihovih novih partnera preko društvenih mreža, pokazivanje nesigurnosti u novim vezama.
To je naročito izraženo kod osoba sa separacionom anksioznošću zbog iznenadnih odvajanja u detinjstvu. Nekad se sva ova osećanja zaleče tek na psihoterapiji.
Kako da prepoznate osobu sklonu naglim prekidima kontakta?
Ghosting je kukavičluk, takva surova reakcija se ne preporučuje kao način komunikacije, ako ni zbog čega drugog onda u ime svih lepih trenutaka koje ste imali sa tom osobom, a nije ni humano niti hrišćanski („ne čini drugom ono što ne želiš da tebi neko učini“).
Takvo namerno povređivanje drugih spada u domen psihopatskog ponašanja. Zato uvek pre početka naredne veze pitajte partnera kako su se završile ranije veze, koji je glavni razlog i kako su raskinuli.
Naravno da tu ne možete očekivati potpuno iskren odgovor pogotovo ako je od tada prošlo puno vremena, svako gleda stvari iz svoje perspektive, ali čuvajte se onih koji blate bivše partner(k)e, svaljuju krivicu na njih a svoju krivicu jedino vide u tome što su „previše voleli“. Njihova verzija priče je posebno sumnjiva ako je njihova velika, neprežaljena ljubav godinama u dobrom braku i zadovoljna sa drugom osobom.
Špijuniranje profila partnera
Istraživanja pokazuju da je 88% anketiranih bar jednom nakon kraha veze guglovalo lične podatke bivše(g) ili „špijuniralo“ njegov/njen profil na društvenim mrežama, kao i profil novog ili potencijalno novog emocionalnog partnera bivše ljubavi.
Procenat je naročito visok kod žrtava ghostinga jer pokušavaju da nađu odgovore koje nisu mogli postaviti uživo (glavna pitanja su „Zašto“?, „Kako je i šta ima novo u njegovom/njenom životu“? i „Šta nov/a pertner/ka ima što ja nemam“?).
Sve ovo ne mora imati veze sa pravim emocijama, više je reč o nesigurnosti, sujeti, radoznalosti i takmičenju.
U psihoterapiji je primećena tzv. Facebook depresija, koja se javlja nakon gledanja profila drugih, naročito bivših patnera, pogotovo ako osoba koja to gleda nije zadovoljna emotivnim životom (verovatno zato i gleda).
Ne treba zaboraviti da su društvene mreže način komunikacije sa okolinom, da su ulepšana verzija života, često potpuno lažna, da onaj ko zaista uživa u životu i u stabilnom je braku ili vezi nema potrebu za društvenim mrežama (jer svoje emotivne potrebe zadovoljava uživo sa partnerom i porodicom a ne online).
Kako prevazići ghosting?
Ghosting boli, potrebno je vreme da prođe, da ne ostavi posledice na doživljaj sebe i ponašanje u budućim vezama. Uklonite sve što podseća na bivšeg/u, duh se ne može grliti niti živeti od uspomena.
„Sahranite“ ga/je u svom srcu, obeležite 40 dana od kraha veze. Nemojte se stalno pitati „zašto“, taj postupak govori o njemu, ne treba vam neko ko ne želi da radi na vezi i rešavanju problema.
Napišite mu/joj pismo o tome kako se osećate, šta zamerate, pitanja i moguće odgovore o tome šta se desilo, ali to nemojte poslati.
Nađite odgovore u razgovoru sa terapeutom, prijatelji su ipak pristrasni. Svako ima pravo na izbor, način je pogrešan. Čak i ako niste videli jasne znake da veza puca, razgovarati je ljudski, a ghosting je bežanje.
Šta je to zombing?
Taman ste zaboravili bivšeg a on se javlja iznenada, posle mnogo vremena. To je tzv. zombing, predstavlja stepen više u komunikaciji u odnosu na ghosting, ali je isto pogrešan za vas. Mnogi skloni zombingu su pre toga online „špijunirali“ bivše, naročito u covid doba, kad je više slobodnog vremena a manjak socijalnih kontakta, pogotovo oni koji žive sami.
Kako se ponaša zombi bivši?
Zombi bivši obično ispituje teren, ne otvara se tek tako, više je sklon samo da pošalje poruku sa „Kako si, šta radiš“ ili već smisli neki razlog zašto se javlja (zbog pomoći oko posla i sl.).
Da li je ovakvo javljanje vredno daljeg razmatranja?
Onima koji su sami, u nedovoljno dobrim vezama ili sa romantičnim očekivanjima to je dovoljno da se zapitaju i da počnu opet da preispituju bivši odnos.
Ono što je važno istaći je da je ovakvo javljanje vredno daljeg razmatranja jedino ako je to bila kvalitetna veza i kad osetite da zaista postoji istinsko kajanje u osnovi i ako vam pruži zaista temeljno objašnjenje šta se tada desilo (ne budite naivni i ne priželjkujte da čujete ono što želite, a što u stvari nije realno). Garancije nema da neće opet pobeći, preuzmite odgovorost za sopstvenu odluku.
Preispitajte šta ga je zaista navelo da vam se javi, da li je to dosada, beg od vezivanja u novoj vezi (pa se vraća na siguran teren sa starim obrascima ponašanja) ili je saznao da vam je dobro (bez njega/nje, kako je to moguće?), pa je rešio da ponovo testira svoje zavodničke sposobnosti.
Ovakva „it’s complicated“ situacija je dovoljan povod da se javite psihoterapeutu i preispitate obrasce ponašanja koji vas ponovo uvlače u toksičnu vezu.
Na njemu/njoj je da pokuša ponovo, ali na vama je da uvidite šta je u osnovi svega i da mirno naučite da kažete NE, da birate da budete u vezi sa nekim ko vas i voli i poštuje a ne beži bez reči od prve teške situacije.
Možda se javlja jer je sam, nije uspeo u onom što želi i koga želi, hoće utešnu nagradu, da povrati svoje samopouzdanje i verovatno ponovo pobegne. Možda vas na neki način zaista voli ali to pokazuje na čudan način. Vama je bez njega bilo dobro, pa neka tako i ostane, zbog načina završetka veze znate da nije za vas, da je bolje preuzeti rizik sa nekim potpuno novim. Izbor je na vama, prelomite pametno.
